Organsko imanje gde ribe daju đubrivo za akvaponski uzgoj povrća

Na velikom organskom imanju Pomona, nedaleko Rogaške Slatine, između Boča i Donačke gore u Sloveniji, moderan je voćnjak, poučna staza među krošnjama 17 vrsta drveća, edukativni vrt sa brojnim povrćem, autohtone svinje, pa i pet vrsta riba koje daju đubrivo za akvaponski uzgoj povrća. 

Iza svega stoji preduzetnik Janko Zupanec koji je kroz godine, upornim radom, ali i učenjem na vlastitim greškama, došao do gotovo samoodržive proizvodnje hrane na ovom imanju. Naziv Pomona, otkriva, potiče od rimske boginje voća i voćnjaka. Isto ime krasi i ruralnu kuću sa osam soba koje su dobile nazive po brojnom voću na gazdinstvu: 2.750 stabala kruške, 239 dunja, s tim da u savremenom voćnjaku, pod zaštitnom mrežom, rastu kasije, jabuke, šljive...

Upornost se na kraju isplatila

Međutim, pokazalo se da sadnice, "koje su mi savetovali stručnjaci," nisu bile dobre i u ono je doba voćnjak loše rodio.

Ipak, tvrdoglav kakav jeste, puno je godina čupao i ponovno sadio, kupovao zemlju, ali i zasadio nove sadnice pa se upornost na kraju i isplatila. No, nije bio zadovoljan samo voćem. Uredio je veliku baštu prepunu povrća.

Uz porodični hotel se nalazi rustikalna kuća u čijem je prizemlju restoran u kojem se može uživati u domaćoj hrani koja je rasla u njihovim vrtovima. Hleb peku u hlebnoj peći u obnovljenoj kućici na imanju u kojoj su rođeni i živeli Jankovi preci. U podrumu ispod restorana nalazi se velika dvorana, koja je do sada ugostila na stotine zvanica, a treću godinu održala se i slikarska kolonija o čemu svedoče brojne slike na zidovima.

Ispod drvenog mosta od 120 m rastu šitaki gljive

Ove je godine dovršio poučnu turističku stazu koja započinje sa vrtom u kojim raste 17 vrsti lekovitih i začinskih biljaka, a potom šest metara iznad zemlje na trupcima od sibirskog bora počinje staza dugačka 450 metara. Kročeći na 120 metara dugačak most ulazi se u šumu u kojoj raste 17 vrsta stabala, a hoda se iznad desetak hrpi posloženih trupaca u kojima je izbušeno 6.300 rupa u koje je stavljen micelij šitaki gljiva.

Sledeće će godine, kaže, ubrati prve plodove, a u planu je da svake godine širi gljivarski vrt. Za par godina namerava da ima toliko gljiva da će moći i da ih prodaje. Nakon čarobne šume, odnosno "gljivarnika", drvenim se mostom dolazi iznad šume po čijoj površini veselo trčkaraju svinje. I to ne bilo koje, već autohtone slovenske rase krškopoljac koja je spašena od izumiranja, te sada ima više uzgajivača. Čuli smo da se takva rasa ne može uzgajati u zatvorenom prostoru pa im je meso zbog ishrane i stalnog pokreta, posebnog ukusa i vrlo cenjeno. U šumi trenutno trči osam svinja od kojih će se, nada se, dobiti vrhunsko meso, kobasice, čvarci i slanina.

U donjem delu hotela nalazi se sauna i velnes, a u vrtu bazen sa ležaljkama. Ali, to nosi i velike troškove jer je cena struje i u Sloveniji otišla "u nebo", a 20.000 evra uloženih pre dve godine u kolektore, smanjilo je mesečni račun Pomone za struju za 400 evra, jer bi, bez njih, on bio hiljadu evra, otkriva Zupanec.

Najljuću papričicu na svetu đubri izmetom iz ribnjaka   

U originalnom paviljonu toči se mineralna voda, a Janko je u svom odlučio da toči rakiju, vino, penušac… Ali, nije samo paviljon replika gradnje iz Rogaške Slatine. Nedavno je sagradio staklenik koji je replika tamošnje "vrtlarije". U njega se ulazi stazom okruženom ružama, a u stakleniku žive beluga jesetra, albino kečiga, ruska sibirska i zvezdasta jesetra kao i šaran. Sve zajedno trideset velikih riba koje hrane peletima i skupljaju njihov izmet.

Na naše pitanje zašto, Janko odgovara da je odlučio da povrće, a za vreme naše posete zelena salata je bila u punom rodu (kao i jagode), uzgaja akvaponski. Dakle, riblji izmet sadrži amonijum nitrit koji nije dobar ni za ribe, niti za biljke. Ali, pomoću biofiltera preko kojih kruži voda uz uduvavanje vazduha i mikroorganizama koji žive u sistemu, nitrit se pretvara u nitrat, a njega jako vole biljke, toliko da mogu rasti samo iz glinopora natopljenog vodom u kojoj su plivale ribe.

Tako u plasteniku uz simbiozi sa ribama rastu paradajz, patlidžani, paprike, a prkosno se crveni i najljuća papričica na svetu - Carolina reaper.

Čuli smo na kraju da ima još "mnogo planova", ali je svestan da ih ne može brzo ostvariti sa pet zaposlenih. Ali, uzda se i dalje u veliki rad, upornost i životnu energiju, koju zasad ne prate ambicije dvoje dece, koji su još srednjoškolci, kao i supruga, koja je zaposlena izvan Pomone.