• Narodni običaji
  • 14.07.2019. 14:00

Paljenje lila - običaj koji uništava šume?

Petrovdan je crkveni praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, a uoči ovog velikog praznika pale se lile. Ovaj običaj prisutan je na prostoru zapadne Srbije, a u kolubarskom okrugu svake godine, zbog lila se osuši više stotina stabala divljih trešanja.

Foto: Sanja Dovečer
  • 377
  • 42
  • 0

Uoči praznika Petrovdana koji je posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, u valjevskom kraju postoji običaj paljenja lile. Nekada su se lile palile sa prvim mrakom na seoskim raskršćima, uzvišenjima ili drugim mestima gde se narod okupljao.

U valjevskim selima koja su više u planinskim predelima zapaljene lile su se nosile oko štala i torova kako vukovi ne bi klali stoku. Sa druge strane, petrovdanske vatre asociraju na vreme progona hrišćana. U vreme apostola Petra i Pavla, hrišćane su rimski carevi vezivali za drvene stubove, natapali ih smolom i palili.

Kakvo god značenje imalo paljenje lila, zadržalo se i do današnjih dana, pa svake godine uoči Petrovdana na brojnim mestima u gradu gore vatre, a deci se kupuju lile koje to veče pale. 

Šta je lila?

Lila je mlada kora koja se skida sa drveta najčešće divlje trešnje, a ponekad i breze. Kora se potom savija i kroz nju se provlači račvasto drvo, a onda se ostavi na suncu da se osuši. Svake godine napravi se više stotina lila, a procena je da ta brojka bude i do 800. Cena jedne lile je 100 dinara, a prodavci se žale da je iz godine u godinu sve manje kupaca.

"Trudimo se da koru skidamo sa starijih stabala. Nekada sam uoči Petrovdana pravio i više od hiljadu lila, a poslednjih godina mnogo manje", kaže jedan od uličnih prodavaca u Valjevu. Zarada je solidna, a svaki dinar dobro dođe u ovoj krizi. Na pitanje da li će se nakon skidanja kore drvo osušiti, tvrde: "Neće, mi pazimo kako skidamo. Paljenju lila najviše se raduju najmlađi i taj običaj nećemo prekidati."

Sa druge strane, kupci smatraju da je paljenje lila lepa tradicija, da su i oni kao mali dobijali od svojih baka i deka lile. Niko ne zna šta tačno znači, ali će za dete kupiti bar jednu lilu. Deca vole taj običaj jer im je jedino tada dozvoljeno da se igraju sa vatrom, naravno pod budnim okom odraslih. 

Lila je mlada kora koja se skida sa drveta najčešće divlje trešnje, a ponekad i breze

Divlja trešnja polako nestaje

Divlja trešnja je veoma značajna biljna vrsta, nije rasprostranjena previše, već raste u mešovitim šumama. Stručnjaci poslednjih dvadeset godina konstantno upozoravaju da se broj stabala svake godine smanjuje i da divlje trešnja polako nestaje sa naših prostora jer kod nas još uvek nije zakonom zaštićena. Ekološko-šumarska organizacija "Ekošum" upozorava da lile, koje se po starom narodnom običaju pale veče uoči Petrovdana, izgore za nekoliko minuta, a posledice zbog oštećenja stabala divlje trešnje su višegodišnje. 

"Divlja trešnja se ubraja u medonosno drveće, služi kao podloga za kalemljenje drugih vrsta trešanja i višanja," kaže šumarski inženjer Dragić Tomić. Drvo divlje trešnje veoma je cenjeno i u industriji nameštaja, a njen značaj je sve veći jer ima brz prirast. U četinarskim šumama, ona popravlja kvalitet zemljišta, jer smanjuje kiselost tla.

"Način na koji se kora guli, prvenstveno sa mladih stabala je takav da se ne oštećuje samo površinski deo, već i onaj kroz koji prolaze sokovi. Kada se ti kanali prekinu, gornji delovi drveta ne mogu dobiti hranu i ono se polako suši. Retko koje drvo će uspeti da preživi. A naredne godine kora se skida sa nekog drugog drveta i tako iz godine u godinu," kaže Tomić. 

Ako se kora potpuno skine, stablu nema spasa

Tomić objašnjava da divljih trešanja najviše ima u privatnim šumama i uglavnom se dolazi tokom noći i skida kora, tad niko neće u žurbi voditi računa koliko je duboko zasekao koru, već će se truditi da oguli koliko može što brže i da ide. "Čak i ako deo kore ostane, divlja trešnja će prividno da opstane, ali će biti podložna mnogim bolestima koje napadaju oslabljena stabla, pa će se pre ili kasnije osušiti. U Evropi divlja trešnja je zakonom zaštićena, kod nas nije, zato i nestaje," kaže ona. 

Stručnjaci smatraju da je već vreme za uzbunu, kako ova retka vrsta drveta ne bi potpuno nestala. Apeluju i na građane i na prodavce lila, da se, ne ulazeći u značaj običaja, pali slama, šaša ili luč, a da se prestane sa skidanjem kore sa stabala divlje trešnje. 

Etnolozi ističu da običaj paljenja lila datira od pre hrišćanstva, kao verovanje da se tako zle sile teraju od kuće, ali i podstiče rast sunca, koje, od Petrovdana, postepeno počinje slabije da sija.

Etnolozi ističu da običaj paljenja lila datira od pre hrišćanstva

Apel šumarskih inženjera

"Predlažemo da se za Petrovdan ne pale lile od kore divlje trešnje, već slama, šaša ili luč. Takođe, predlažemo da se za badnjake uoči Božića seku grane odraslog cera, uz dozvolu stručnjaka, a ne mlada stabla ove vrste drveta ili hrasta," stoji u apelu koji je potpisalo 11 šumarskih inženjera, članova organizacije "Ekošum". 


Foto prilog


Tagovi

Paljenje lila Divlja trešnja Petrovdan Običaji Dragić Tomić


Autorka

Sanja Dovečer

Novinarka sa iskustvom od 18 godina. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi