Plasman domaće hrane kroz seoski turizam

Roška banja pomogla je mnogima da se oporave od reume, išijasa, da poboljšaju vid i zdravstveno stanje. Taj lekoviti resurs požeške opštine nedovoljno je iskorišćen, ali gostiju, i domaćih i stranaca, uvek ima.

Interes domaćeg stanovništva za seoski turizam

Međutim, do lekovitog izvora treba preći oko dva kilometra lošeg makadama, uz obilje rupa i kamenja, koje za neiskusne vozače može biti pravi problem. Sedamdesetih i osamdesetih godina XX. veka taj deo požeške opštine bio je krcat turistima. O tim vremenima svedoče urušeni ili zapušteni objekti. Ako već država nije iskoristila prirodni resurs, interes su pronašli žitelji tog kraja.

Kroz seoski turizam plasiraju domaću hranu

Rade Cvijović već deset godina bavi se seoskim turizmom, a osim smeštaja gostima obezbeđuje hranu, i kaže da mu se isplati. "Hranu proizvodim sam, počev od pršute, sira, kajmaka, do povrća. Imamo krave, kokoške, plastenike, tako da ne moram da trošim novac na kupovinu sa strane", kaže Rade. Dodatni prihod obezbeđuje i od kozjeg sira, koji sprema njegova majka, a koji prodaje kupcima u Požegi, ali i zainteresovanim gostima. "Cena kilograma tog sira je 800 dinara, a iako je skupa, ta roba je tražena i uvek se rasproda", kaže Rade, jer ima stalne kupce, baš kao što ima i stalne goste na pansionu.

Srbija ne vodi dovoljno računa o prirodnim resursima

Lekovitost vode privukla je i bračni par Đonović, povratnije iz Australije. Mirjana kaže da su prvenstveno došli iz zdravstvenog razloga i lečenja. Uz oporavak, odlučili su da otvore i pansion, u koji svrate i strani turisti, a sirovine za obroke turista nabavljaju kod poljoprivrednika tog kraja. "Turisti se oduševe prirodom, posebno planinari, jer imaju staze za šetnje. Međutim, stranci su iznenađeni koliko Srbija ne vodi računa o ovakvim prirodnim resursima", kažu Đonovići.

Obnova ceste trebala bi da dovede više turista

Objekat u kome se nalazi bazen, izgoreo je u požaru, pa je privremeno rešenje pronađeno u montažnoj konstrukciji. Temperatura vode je i leti i zimi 22 stepena, a ispitivanja su pokazala da je bogata selenom, sumporom, magnezijumom. Loš makadam, koji vodi do Roške banje, uskoro bi trebalo da bude presvučen asfaltom, ali dokle će stići - meštani ne znaju. Oni su obezbedili polovinu sredstava, a drugu obezbeđuje opština. To će, nadaju se, omogućiti mnogima da odagnaju zdravstvene tegobe, ali i zdravim gostima da budu još zdraviji, a domaći proizvođači zbog prodaje svojih proizvoda zadovoljniji.