• Bastasi kod Foče
  • 07.07.2016. 12:00

Rafting na Tari pokreće lokalnu ekonomiju

Sir, kajmak, meso, med, sokovi od šumskog voća i još mnogo toga što proizvedu lokalni poljoprivrednici "potroše" turisti iz celog sveta u kampovima pokraj Drine.

  • 1.539
  • 604
  • 0

Sir, kajmak, meso, med, sokovi od šumskog voća i još mnogo toga što proizvedu lokalni poljoprivrednici "potroše" turisti iz celog sveta u kampovima pokraj Drine.

"Od lokalnih poljoprivrednika kupujemo jaja, sir, kajmak, meso, pre svega jagnjetinu i teletinu. Seljaci gaje životinje na 1000 i više metara nadmorske visine. Ovde kasni genetski inžinjering tako da u mesu nema stimulatora rasta", pola kroz šalu pola kroz zbilju poručuje nam vlasnik kampa "Ivona" u Bastasima nedaleko od Foče, Branko Sokolović.

Polako napreduje razvoj seoskog turizma

Branko Sokolović
Branko Sokolović

Rafting na reci Tari postao je zanimljiv zaljubljenicima u prirodu širom planete i nije ni čudo što je jedan od motora razvoja lokalne ekonomije. "Stranci su navikli na hotelsku hranu i oduševe se našom trpezom. Samo za doručak na meniju je 12 "stavki" napravljenih od sirovine kupljene od lokalnih proizvođača. Pošto rafting zahteva puno snage i energije mnogi kažu da godinama nisu pojeli toliko hrane. Vazduh je čist, planinski, pa se i duplo kraće spava. Kada su kampovi puni, što čini 1.500 - 2.000 ljudi potrebno je 200 skipera, 100 konobara, 200 kuvarica, 200 vozača i kombija, tone hrane i hiljade litara pića. Uz to plaća se turistička taksa. Ljudi su zaposleni, prijavljeni su, tako da i država ima koristi", kaže Sokolović.

U zavisnosti od dužine rada kampa, radnici su angažovani od 3-5 meseci. Inače, rafting na Tari počinje krajem aprila, a zna da potraje sve do oktobra. I da ne bude zabune, rafting počinje na Tari, u koju se nakon nekoliko kilometara uliva Piva i tako nastaje - Drina.

"Probijaju" put da ne bi plaćali taksu Crnogorcima

Kamp Ivona
Kamp Ivona

Gosti koji odsednu u kampovima uz Drinu imaju i tu "poslasticu" da dožive izvornu balkansku birokratiju. Naime, kada navuku opremu za rafting, stave čamac na džip i upute se na reku očekuju ih četiri "čekpointa". Nekada se oni brzo savladaju, a katkada čekanje zna da potraje, što izaziva veliku nervozu kod gostiju. Naime, nakon nekoliko kilometara planinskog puta stižete na bosansko-crnogorski granični prelaz, kada ga savladate čeka vas crnogorsko-bosanski pa potom prva patrola crnogorskih službi i na kraju druga. Uz to, Crna Gora je ove godine po učesniku raftinga podigla taksu sa 1,5 na 4,5 € što je konačno "prelilo kap na čaši".

Safari
Safari

"Da bi izbegli sve neprijatnosti, vojska BiH probija put kroz planinu tako da očekujemo da će sledeće godine sve birokratske peripetije ostati za nama, drugim rečima za raftig Tarom nećemo morati da ulazimo u Crnu Goru. Niko ne beži od plaćanja takse, ali granična zadržavanja znaju da budu veoma neprijatna. Sa druge strane probijanje puta kroz planinu će pomoći oživljavanju tog kraja. Čak jedno selo, Vjernovići ni danas nema struju iako kroz selo prolazi dalekovod. Očekujemo da će sada meso, kao i kajmak, sir, rakija iz tog sela lakše nalaziti put do naših kampova", kaže Branko Sokolović.

Rafting, trekking, offroad safari i još ponešto

Kanjon
Kanjon

Preduzimljivi domaćini u kampovina kraj Drine gostima su organizovali program za 3,5 i 7 dana - sve po želji. Za već spomenuti rafting vlasnici kampova moraju da imaju od profesionalnih čamaca za divlje vode, zatim kompletnih neoprenskih odela i cipela, pojaseva za spasavanje i kaciga. Skiperi poseduju sertifikate IRF i veliko iskustvo na divljim vodama. Rafting je zamišljen i sprovodi se kao aktivni turizam, gde uz savete iskusnog skipera turisti prolaze kroz verovatno najuzbudljiviji kanjon jugoistočne Evrope. U toku samog raftinga adrenalin podižu brzaci kojih je 50, a za poznavaoce ove oblasti da napomeneno da su po međunarodnoj skali stepena snage u rasponu od 2 pa sve do 4 stepena. Naravno, hrabriji na rafting idu u proleće kada je reka opasnija.

Smeštaj na Tari
Smeštaj na Tari

Uz rafting tu je i treking. To je skup aktivnosti pešačenja i kampovanja. Uz neophodnu opremu i namirnice za više dana boravi se u netaknutoj prirodi kanjona, jezera i dva nacionalna parka. U nacionalne parkove "Durmitor" i "Sutjeska" možete stići i kao deo tzv. offroad safarija. Tamo vas čekaju prirodne lepote glečerskih jezera. Njih čak 27. Nacionalni park Durmitor se obilazi sa zapadne strane preko Pivske planine, zatim Trsa-Pišća-Dobrog dola i Sedla, pa preko do Žabljaka. Naravno tu je i nezaobilazno Crno jezero. Turisti posećuju vidikovac Ćurevac, pa se spuštaju ka čuvenom mostu na Đurđevića Tari. Povratak je sa druge strane Durmitora, pored Štuoca pa preko Male Crne Gore, Sušice, Bojata i Nikovića.

Nacinalni Park Sutjeska zadivljuje sa svojih devet jezera. Kao svedočanstvo iz ovog nacionalnog parka najčešće ostaje prašuma Perućica sa vodopadom Skakavac, dugim čak 73 metra. Preduzimljivi stanovnici Foče su iskoristili blagodeti Tare i Drine i razvili lokalnu ekonomiju. Puno je sličnih predela u Srbiji koja čekaju da budu razvijena u svrhu eko-etno turizma. Ne treba ni spominjati da je to jedan od načina za opstanak lokalne zajednice.

Gosti iz celog sveta

Očekivano, kampove kraj Drine, najviše posećuju gosti, kako se to sada popularno kaže "iz regiona": Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije. Dosta je Rusa, Nemaca i Čeha. Koliko je rafting na Tari uzbudljiva avantura potvrđuje i činjenica da na reku dođu i zaljubljenici u prirodu sa Novog Zelanda, Japana kao i sa Američkog kontinenta.


Foto prilog


Tagovi

Branko Sokolović Bastasi Foča Rafting Seoski turizam Turisti Lokalni poljoprivrednici Aktivni turizam Tara Kanjon


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Kada u prolece otvorimo vrata bio bašte, osetimo mnogo različitih mirisa. Različitost se prepoznaje... Pročitaj celu belešku »