Stari Slankamen: Malo selo u Sremu idealno za odmor

Mnogi se žale da zbog besparice ne mogu da odu na more, planinu ili u neke egzotične krajeve. A nisu svesni da su vojvođanska sela pravi raj za godišnji odmor. Posebno ako se ona nalaze uz reku. Jedno malo seoce dušu je dalo za odmor, posebno ako imate čamac, volite pecanje, kupanje u Dunavu i istraživačkog ste duha. Ono što ga krasi su ljudi, koji su gostoljubivi, druželjubivi i uvek spremni da pomognu, ali se kod njih može lepo pojesti i vinom zaliti.

Selo u koje ćete se zaljubiti na prvi pogled

Reč je o Starom Slankamenu, selu u koje ćete se zaljubiti na prvi pogled. Naime, ukoliko putujete autoputem Beograd-Subotica, na isključenju kod Inđije "savijete" prema selu Novi Karlovci (Sase), potom prođete kroz Novi Slankamen. Zatim put ispred vas vodi u duboki usek omeđen visokim i oštrim zidovima lesnog profila.

Upravo ovo u Starom Slankamenu predstavlja najkompletnije geonasleđe lesnih sedimenta u Evropi, koji su stari oko 800.000 godina. Verovali ili ne, u njima se čuva tajna ledenog doba, a punih 280 godina su predmet istraživanja domaćih i stranih naučnika. Svetski naučnici tvrde da upoređivanjem čestica lesnih profila na različitim mestima zemljine kugle mogu, na primer, da rekonstruišu kakvi su bili klimatski uslovi u tom delu sveta pre15.000 godina. Lokalitet lesnih sedimenata kod Starog Slankamena je jedinstven u Evropi i jedan od tri u svetu. Slični postoje još u Aziji i Kini. Zbog njegovovog izuzetnog naučnog značaja, 1975. godine proglašen je spomenikom prirode, a 2007. godine svrstan u prvu kategoriju prirodnih dobara Srbije.

Srem ili Mediteran?

Kada iz tog tesnaca izađete, zapitaćete se da li ste uopšte u Sremu ili ste se kojim slučajem teleportovali na Mediteran. Dugačka serpentina ili kako je meštani zovu okuka spušta se ka Dunavu, neverovatno plavom po sunčanom danu. Prvi prizor su kuće sa drvorištima punih voća, koje je po pravilu okrečeno do pola stabla, i cveća. Uvek je tu i bar po jedno stablo smokve. Iz automobile ili autobusa videćete kako se Tisa uliva u Dunav, kao i ravnicu Bačke i Banata - sa brda Slankamena vidi se i Titel.

Uz obalu Dunava načičkane su čarde i marine, a to je i kompleks banjskog lečilišta odnosno specijalna bolnica  "Dr Borivoj Gnjatić". U Starom Slankamenu je u rodna kuća dr Đorđa Natoševića, ali na žalost ona danas ne predstavlja spomenik kulture, jer nije odolela zubu vremena, pa je napola srušena.

Riblja čorba i vino

Ovde ćete pojesti pravu i najbolju riblju čorbu, a imate mogućnost da je probate sa odličnim vinom. Osim dobre riblje čorbe, ovde je još bolja pržena riba, sveža, stigla direktno iz Dunava, jer se u Starom Slankemanu veliki broj ljudi bavi profesionalnim ribarstvom. Za one koji ne vole rubu, tu je uvek neizostavni roštilj i jela sa roštilja.

Seoce koje ima šta da ponudi

Stari Slankamen ima jedva oko 500 stanovnika, ali će žitelji okolnih sela kada u njega odlaze reći: "Idem u varoš!". To je zato što je Slankamen istorijski zaista bio ključno mesto u ovom kraju - utvrđenje, luka i trgovački centar. Iako malo seoce, ako se izuzmu dva vikend naselja Čarnok i Oduševci, Stari Slankamen ima šta da vam ponudi.

Tvrđava (kula)

Na brdu iznad Slankamena nalaze se impresivni ostaci tvrđave, ili kako Slankamenci vole da kažu, kule, koju su izgradili Kelti iz plemena Skordiska. Nastavili su da je grade Rimljani, a  vekovima kasnije preuzeli je Turci kao strateško mesto na Dunavu.  Tvrđava čiji se ostaci danas vide, prvi put se spominje 1072. godine pod nazivom Castrum Zalankemen. Po predanju ju je u XIII veku, kao feudalni posed, držao Dragutin Nemanjić (Sremski kralj), zet ugarskog kralja. Od 1425. godine pripada srpskim despotima Stefanu Lazareviću i Đurđu Brankoviću.

Slanjača

Izvor slane vode u ovom sremačkom selu datira još iz rimskog doba, a koristili su ga Huni, Avari, Kelti i Turci. U rimsko doba Stari Slankamen se zvao Acumincum, što u prevodu znači "mesto na brdu". Turci su od izvorišta slane vode na 50 metara podigli amam - slano kupatilo, koje je i sada vidljivo. Slana voda je vekovima isticala u Dunav, a od 1834. godine austro-ugarska vlast ograđuje izvorište i sabira ga u jedan kaptažiran, koji i danas snabdeva specijalnu bolnicu "Dr Borivoje Gnjatić" sa slanom vodom i napaja bazen koji se nalazi u okviru same banje. Ovde je slana voda lekovita i leči više vrsta bolesti, kao što su reuma, išijas, kostobolja i druge. Sadašnji izvor delom snabdeva vodom banju Slankamen, a ostatak odlazi u Dunav. U toku II svetskog rata slana voda sa izvorišta se koristila u nedostatku soli za ljudsku ishranu. Izvorište je obnovljeno 2007. godine.

Vinogradi

Vinogradi u Starom Slankamenu uglavnom su na brežuljcima iznad sela, a najčešće su okrenuti prema Dunavu. Gajenje vinograda u ovom mestu staro je dva milenijuma, odnosno od vremena kada su je Rimljani raširili po ovim krajevima. Podloga je, po navodima iz lliterature, degradirani černozem, ispod kojeg su glina i les prepuni minerala. Sortiment je izmenjen poslednjih decenija, pa su zasade autohtone slankamenke i belog grašca zamenile uglavnom internacionalne sorte. Baš tu u voćnacima i vinogradima postavljen je spomenik Slankamenačkoj bici kojom je okončan Veliki turski rat i koja se na ovoj zaravni odigrala 1691. godine.

Crkva Svetog Nikole

Crkva Svetog Nikole u Starom Slankamenu se ubraja među najstarije crkve.  Crkvu je prema predanju podigao despot Vuk Grgurević, u narodu poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, verovatno 1468. godine. Prvi put se pominje 1501. godine u zapisu četvorojevanđelja Pivskog manastira. Tokom vremena, crkva je pretrpela veće izmene. Svoj sadašnji izgled dobila je u XVIII veku, posle mnogobrojnih obnova.

Rimokatolička crkva Svetog Nikole biskupa

Katolička crkva podignuta je davne 1835. godine kao jednobrodna građevina orijentisana sever-jug, sa dvoetažnim zvonikom. Porta crkve je ograđena visokom zidanom ogradom. Objekat je ugaoni. Crkva je očuvana. Nekadašnja oltarska slika Sveta porodica, rađena je uljem na platnu i postavljena u drveni ram. Smeštena je na bočni zid broda crkve. Rađena je u tradicijama barokno-rokajnog zapadnoevropskog slikarstva na kojoj nije vidljiva signatura autora. Prema predanju slika je doneta iz neke druge crkve.

Spomenik

Između Starog i Novog Slankamena, na brdu Mihaljevci, 19. avgusta 1691. godine došlo je do sukoba između austrijske i turske vojske. Ovo je jedna od značajnijih bitaka Velikog bečkog rata (1683−1699) koji je označio prekretnicu u austro-turskim odnosima i kraj vladavine Osmanlija u Panoniji. U spomen ove bitke podignut je 1892. monumentalan spomenik. Tom prilikom pevao je hor kojim je dirigovao Stevan Mokranjac, a na spomeniku su ispisani stihovi Zmaj Jove Jovanovića: "I hvala i slava junacima hrlim, padom uzdignutim, smrću neumrlim".

Banja Stari Slankamen

U zapisima iz 1702. godine spominje se izvor slane vode po kome je mesto i dobilo ime, a 1906. godine akcionarsko društvo je podiglo kupatilo i dva hotela. Sada je tu moderan centar za rehabilitaciju. Izvor slane vode je 19°C te se zagreva do željene temperature. Mineralna voda banje ubraja se u slano-jodne vode hloridno-natrijumskog tipa. Voda nije radioaktivna. Specijalna bolnica u Starom Slankamenu se preporučuje osobama koje pate od oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, oboljenja lokomotornog sistema posle povreda ili operacija, reumatske i ginekološke bolesti. Banja ima mineralne vode temperature 18,4°C.

Vinarija

Kada se iz "varoši" krene prema ulici Zagrad u Starom Slankamenu, u blizini Katoličke crkve smeštena je vinarija "Acumincum". Ona je sagrađena na temelju srednjovekovnog hamama, a ime je dobila po tamošnjim rimskim termama. Ovo je jedno od retkih mesta u Srbiji gde može da se proba  domaći širaz kao i druge sorte kvalitetnih vina u ambijentu koji odiše istorijom. U sklopu vinarije nalazi se zgrada nastala oko 1760. godine kao župni dom, dok se u podrumskom delu mogu videti ostaci turskog kupatila sazidanog 1566. godine.

Legenda o lepoj Radi

Meštani, s kolena na koleno, prenose legendu o lepoj Radi. Bilo je to u vreme kada je Sulejman Veličanstveni osvojio Beograd. Janja paši dao je da upravlja Slankamenom, a ovaj je od srpskih vojnika osnovao ličnu gardu. Mladi stasiti momci, nemirnog duha, behu naklonjeni alkoholu i ženama. Meštani su znali za to, pa su sklanjali svoje žene, kćeri i sestre. U to vreme živela je Rada, devojka nadaleko poznata po svojoj lepoti i zanosnim crnim očima. Njeni su se dosetili da je preruše u babu i poslali je kod rođaka u susedno selo. Neko je to dojavio Sulejmanu u Beograd, pa ovaj naredi da je uhvate i dovedu u njegov harem. Radin momak hajduk Janko, čuo je to, obukao se kao trgovac i krenuo u Beograd. Rada ga je videla sa prozora, pa zamolila Sulejmana da je pusti da nešto kupi. Dvoje mladih dali su se u beg, ali ih ubrzo stigla vojska. Janka su opkolili i ubili, pa je mesto između današnjih slankamenačkih vinogarda i Krčedina dobilo po njemu ime Janda. Padajući, doviknuo je Radi da beži čamcem preko Dunava. Kada je crnooka videla Sulejmana na drugoj obali, zarila je sebi nož u srce. Polje uz sam Dunav tako dobi naziv Čarnok.