Domaćini iz okoline Kragujevca koji se bave seoskim turizmom kažu da bi idelano bilo kada bi se time bavio puno veći broj ljudi. Možda bi tako bili vidljiviji na turističkoj mapi Srbije i Evrope. Ovde je svega 15 domaćinstava koja su registrovana za pružanje usluga iz oblasti seoskog turizma.
Šta muči vlasnike seoskih domaćinstava u Šumadiji koji su odlučili da se bave turizmom? Najpre će reći da čist vazduh, izvorska voda, zdrava hana i tišina neće da se prodaju sami od sebe. I tu sigurno imaju pravo.
Potrebna im je lokalna i državna podrška. Slična onoj koju su pojedini od njih videli u Sloveniji na studijskom putovanju. Problem ovih domaćina je, kako navode, što su nevidljivi na turističkoj mapi. Jednostavno, gostiju je malo, a i pored dobrih uslova ovaj vid turizma nije masovan.
U Kragujevcu i okolini je registrovano svega 15 domaćinstava koja se bave seoskim turizmom. U susednoj opštini Gornji Milanovac ima ih daleko više, čak 60. Izgleda da nisu od pomoći ni grantovi koje Skupština grada daje, da bi domaćini počeli masovno da se bave turizmom. Dalibor Jekić, član Gradskog veća u Kragujevcu kaže da je iz budžeta ove godine treći put izdvojen novac kao podsticaj. "Ove godine izdvojili smo 1.2 miliona dinara za one koji žele da počnu da se bave seoskim turizmom, a dobiće ih petoro seoskih domaćina. Dva granta namenjena su domaćinima koji se već bave, kako bi proširili svoju ponudu, a tri su za one koji tek počinju. Prepoznajemo ga kao razvojnu šansu, ali treba još novca za promociju njihovih usluga", kaže Jekić.
I Snežana Milisavljević, direktorka Turističke organizacije smatra da je ova delatnost nedovoljno iskorišćena. Dodaje da je sledeći cilj promocija seoskog turizma, ali da je pre toga potrebno uraditi potpunu infrastrukturu na seoskom području, poput puteva, vodovodne i kanalizacione mreže. Potrebno je i da sva sela u okolini Kragujevca imaju dobar napon struje i internet.
Među prošlogodišnjim dobitnicima državnog novca je Ivan Dimitrijević iz Drače. On kaže da su sa nešto više od 200.000 dinara uradili kuhinju u kojoj sada spremaju hranu za goste. Smatra da je seoski turizam dugotrajan proces. "Uz sobu i hranu treba imati neku svoju priču. Moja je pravljenje vina i prodaja na kućnom pragu, a za decu iz Kragujevca obezbedili smo edukativno sađenje povrća u bašti i igraonicu u pesku. Međutim, treba mnogo raditi na marketingu", dodaje Ivan.
Miodrag Nedeljković iz Velikog Šenja jedan je od pionira bavljenja seoskim turizmom u ovom kraju. Već deset godina se bavi ovom delatnošću i zaključuje da su kapaciteti na selu jednostavno nevidljivi na mapi ponuda za domaće i inostrane goste.
"Nema gostiju. To je najveći problem. Svi gradovi u Srbiji maju nekakvu podršku, jedino Kragujevac kao da je izuzet iz toga. Jednom prilikom sam bio primoran da platim izradu biznis plana 400 evra, a u ministarstvu poljoprivrede su mi odgovorili da Kragujevac nije marginalno područje, odnosno da nije iznad 500 metara nadmorske visine i da zbog toga ne mogu da dobijem podsticajna sredstva. Kragujevac nije, ali moja kuća u Velikom Šenju je na 522 metra. Tako nas je država obmanula, a lokalne vlasti nisu zapazile takve detalje zbog kojih smo na šteti", kaže Nedeljković i dodaje da je tokom studijskog boravka u Sloveniji video kako je cela zajednica uključena u razvoj seoskog turizma. Kod njih je pansion 35 evra, a kod nas od 10 do 15 evra.
"Problem je i što mnogi seoski turizam shvataju na pogrešan način. Zovu me ponekad gosti koji bi prenoćište za jednu noć, a nisu porodični ljudi. Pomalo je to neozbiljno. Ja goste primam u svoju kuću i moram dobro da ih ocenim i procenim. Sam preuzimam rizik i nikog nema da stane iza mene", zaključuje na kraju Nedeljković.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
