• Seoski turizam u Šumadiji
  • 02.03.2017. 16:15

Udoban krevet i pun tanjir nisu dovoljni

Spoj poljoprivrede i seoskog turizma mogao bi da bude dobitna kombinacija za Šumadiju. Preduslov je da ponudi objedinjenu i atraktivnu ponudu. Pioniri u seoskom turizmu kažu da pored kreveta i hrane treba još mnogo toga da se uradi.

Foto: Biljana Nenković
  • 718
  • 77
  • 0

Oni koji se razumeju u ruralni turizam kažu da su pejzaži odabranih predela neke regije prvi koji privuku potencijalnog turistu. Na drugom mestu je hrana. Ipak, veruju da udoban krevet i pun tanjir zadržavaju turistu na određenoj destinaciji jedan, najviše dva dana.

Smeštajni kapaciteti u Evropi došli su bezmalo na 200.000 objekta sa 1,7 miliona kreveta. Samo Austrija i Slovenija, primera radi, prošle godine su ostvarile dve milijarde evra od seoskog turizma. Evropska unija preporučuje dva važna faktora u razvoja turizma - nove potrošače i nove tehnologije.

Rudnik Nemanjića kao atrakcija

Kao primer uzima se Toskana, za koju je pre 30 godina malo ko znao. Danas je vrlo prepoznatljiva. Tajna se krije u objedinjenoj ponudi i prezentaciji na globalnom tržištu, odnosno na internetu.

"Prospekti i suveniri su tek početak. To znači da, recimo u Toskani, imate sinergiju u ponudi. Odnosno male vinarije u toj regiji privlače strane turiste, odmah pored njih naći ćete kuće u kojima možete da kupite nešto od hrane ili da jedete u malim restoranima. To znači da će se svi u toj lokalnoj zajednici angažovati da različitim proizvodima ponude gostu raznovrsnost", kaže Branislav Pašajlić iz Stragara, geolog u penziji i borac za razvoj seoskog turizma.

On, primera radi, za turističku atrakciju predlaže novootkriveno okno rudnika iz doba Nemanjića, do koga se dolazi kroz gustu šumu. Ovaj kraj podno Rudnika nekad je bio poznat po nalazištu i eksploataciji srebra.

"Ovakve uske, poput lavirinta, hodnike u oknima Francuzi svrstavaju u red avanturističkog turizma i zarađuju solidan novac. Objedinjena ponuda je ključ, i zbog toga pojedinac ne može mnogo sam da učini", objašnjava Pašajlić.

Seoski turizam kombinovati sa drugim delatnostima

U Kragujevcu i okolini za sada je registrovano dvadesetak seoskih domaćinstava. Prošle godine registrovano je tek nekoliko stotina noćenja. Jedan od domaćina, iz sela Dragušica kod Knića, kaže da najviše mu dolaze stranci. On im nudi noćenje, domaću hranu i pogled na jezero. U saradnji sa opštinom Knić, organizuju ture za obilazak okoline i manastira.

Međutim, da bi taj posao procvetao onako kako svi žele - neophodan je novac. Pred Srbijom je mogućnost da iskoristi novac iz IPARD 2 programa, koji je namenjen ruralnim područjima, pa i onima koji se bave seoskim turizmom. Cilj je povezati seoski turizam s lovnim, sportskim i avanturističkim, sa kulturnim rutama i putevima vina, i sa banjskim, kao što je to učinjeno u Mađarskoj.

Usklađivanje pravilnika i standarda

U opštinama Šumadijskog okruga i turističkim organizacijama kažu da treba uskladiti pravilnike i standarde, koji regulišu seoski turizam, a mnogi od njih nisu prilagođeni realnom stanju. Pojedini su i stroži od onih u zemljama EU, zbog čega je zatraženo njihovo usklađivanje s odgovarajućim rešenjima u zemljama članicama EU.

"Zakonskim rešenjima treba omogućiti seoskim domaćinima da se pored turizma bave i drugim dopunskim delatnostima, na način kako je to uređeno u Evropskoj uniji. Recimo, ja imam vodenicu koja je stara 300 godina. U njoj i dalje meljem brašno. Registrovana je u sklopu moje ponude u seoskom domaćinstvu. Ali moje brašno ne spada u poljoprivredni proizvod, nego u industrijski. To povlači niz drugih problema, zbog čega ja to brašno mogu da prodajem po drugom osnovu", kaže Miroslav Cicić.

Ratariti i sobu izdavati

U pojedinim regijama prihodi od ruralnog turizma nadmašuju one u klasičnoj poljoprivredi. U Gornjem Milanovcu ima 580 ležajeva u seoskom turizmu. Prošle godine je od prenoćišta, ne računajući hranu i prodate suvenire, prihodovano 230.000 evra. Poređenja radi, na 7.702 poljoprivredna gazdinstva u ovoj opštini, na pšenici je ostvareno 30 odsto, a na šljivi svega 10 odsto od vrednosti ostvarenoj na prenoćištima u seoskom turizmu.

Izgraditi puteve, dovesti struju, internet

Međutim, Branislav Pašajlić, koji je godinama živeo u inostranstvu, a potom se sa porodicom vratio u Stragare, kaže da mnoga sela nemaju osnovnu infrastrukturu:

"Možete da imate vajate, slatku i slanu zimnicu, ali krajnji efekat dobiće se tek ako se izgradi infrastruktura, dovede struja, voda. Čovek iz grada na selu ne traži luksuz. Ali, neki standardi, zvali se oni evropski ili svetski, moraju da se poštuju".

Foto: Biljana Nenković


Tagovi

Seoski turizam Ruralna područja Izdavanje kreveta Zdrava hrana Putevi vina IPARD program Knić Stragari Vodenica


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!