Vinski podrumi u - pivnicama? Da, baš tako

Mesta se zovu Rajačke i Rogljevske pivnice, a piva nigde ni za lek. Tako je bilo od pamtiveka, a tako će, sasvim je sigurno, biti i u budućnosti jer su pivnice zapravo - vinarije. Tačnije, danas je to zaštićeni spomenički kompleks kamenih vinskih podruma podignutih početkom devetnaestog veka, jedinstveni svetski fenomen kuća građenih u obliku naselja s ulicama i trgovima u kojem ljudi ne žive.

Nalaze se u istočnoj Srbiji, uz granicu s Bugarskom, 25 kilometara južno od Negotina i 300 kilometara od Beograda. Grupa novinara iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Severne Makedonije, Rumunije, Bugarske, Rusije i Čilea tamo je otputovala na poziv FIJET Srbije (Međunarodno udruženje turističkih novinara i pisaca u turizmu). Među njima je bio i reporter Agrokluba.

"Nije poznato da igde u svetu postoje sklopovi vinskih podruma koji tvore naselja s mrežom ulica, trgova, sakralnih mesta i groblja i ne mogu se usporediti ni sa čim“, rekao nam je uoči polaska jedan od organizatora ovog putovanja Radmilo Bumber, doajen tamošnjeg turističkog novinarstva i urednik popularne televizijske emisije "Tamo amo po Balkanu - Srbija koju volim“.

U mađarskoj vinogradarskoj regiji Tokaj upisanoj na Listi svetske baštine kao Tokai Wine Region Historic Cultural Landscape videli smo grupu vinskih podruma istog tipa, ali nisu uređene kao naselja. U delovima Mađarske, Slovačke i Češke postoji niz vinskih podruma duž seoskih puteva, sa specifičnim strukturama i dugim podzemnim tunelima u kojima se čuva vino, ali nisu kompleksi naselja s ulicama i okupljalištima. Zato su u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije još 1983. godine upisane kao spomenici kulture prve kategorije, a od 2010. pod zajedničkim nazivom Negotinske pivnice, nalaze na preliminarnoj listi Svetske kulturne baštine UNESCO.

Da pivnemo malo vina?

Zašto pivnice ako se u njima proizvodi, čuva, neguje i pije vino? Odgovor na pitanje daje nam domaćin Goran Jovanović koji ovde, zajedno sa suprugom Goricom uzgaja lozu, proizvodi vino i vodi seosko turističko domaćinstvo.

"Ranije se govorilo da pivnemo malo vina. Osim toga, pivnica na vlaškom jeziku znači mesto gde se nešto čuva“, objašnjava Goran.

Pivnice su najčešće građene od tesanog kamena, drvenih greda - brvana ili bondruka, drvenog kostura koji se pri gradnji kuće puni nepečenom opekom. Širokih su zidova, često i preko 60 centimetara. Podrumi su ukopani kako bi se postigla neophodna vlažnost i temperatura za čuvane vina. Na spratu su prostorije u kojima borave vinari dok su krovovi pokriveni ćeramidom, vrstom žlebastog krovnog crepa tipičnog za mediteranski tip kuća. Pivnice su povezane sistemom nepravilnih ulica koje počinju sa središnjeg platoa na kom se nalazi bunar.

U Rajcu se nalazi 270 pivnica, u Rogljevu 120, a sačuvane su još i u selima Štubik, Smeodvac i Bratujevac. Nekadašnji najveći kompleks bio je u selu Tamnič s malim trgovima i ulicama popločenim kamenom, ali je tamo poslednja pivnica srušena 1955. godine.

"U Negotinskoj krajini vinogradarska tradicija seže u doba Rimljana. Prema zapisima, još u trećem veku meštani ovih krajeva živeli su u malim kućama ukopanim do pola u zemlju, pa su u tom stilu sagradili i vinsko naselje na nekih 500 metara od sela, mahom od kamena iz ovog kraja. Stil gradnje, kao i kultura gajenja vinove loze, u ove je krajeve stigla sa Kosova, zajedno s ljudima koji su u najvećem broju naselili Negotinsku krajinu“, objašnjava naš domaćin.

Značaj ovih kuća se ogleda i u činjenici da su podrumi često građeni monumentalnije i kvalitetnije od porodičnih kuća. Svaka porodica imala je po jedan ili više takvih podruma, koji su činili sastavni deo života svakog seljaka u kraju. U njima su domaćini priređivali razne proslave, a od tuda su kretali i sprovodi kada bi neko od vlasnika umro. Zato je u Rajačkim Pivnicama, a ne u selu, osnovano groblje.

Svaka kuća ima svoj vinograd 

Šetamo naseljem ispresecanim uskim, neravnim stazama. Vijugave ulice idu uz podrume nepravilnog oblika, često sa obe strane, pa čak i oko njih. Posmatramo arhitekturu, čitamo natpise na pivnicama, na nekima je uklesana godina gradnje. Razmišljamo o bogatom kulturnom nasleđu, istoriji i antropologiji ovog čudesnog mesta. Ono je u isto vreme tajanstveno i turobno, nestvarno i poetično, nadrealno i čarobno, zavodljivo i zagonetno. Zbog tih osećaja i nesvakidašnjeg izgleda upravo je ovde sniman veliki broj domaćih i inostranih filmova i serija.

U selu dominira glavni centralni trg sa bunarom i starim dudom. Tu se održavaju središnji programi vinskih svečanosti koje počinju 14. februara proslavom Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinara, a završavaju na jesen tradicionalnom manifestacijom "Krajinskom berbom grožđa“. 

Svaka kuća u Rogljevu ima svoj vinograd, a komercijalno se vinarstvom bavi petnaestak porodica. U gazdinstvu Jovanović to je porodična tradicija, njihova pivnica sagrađena je 1873. godine. Danas imaju 2,5 hektara vinograda, svo grožđe je organski sertifikovano. Od belih sorti to su rajnski rizling i šardone, a od crnih gamaj, pino noar i kaberne sovinjon. Uz vino porodica proizvodi rakije i likere te priprema i služi lokalne specijalitete od namirnica koje sami proizvode: domaći hleb, proja, gibanica, domaća pogača, čvarci, kačamak, grah prebranac, dimljeno meso i slanina, pečenje, gulaš i domaći kolači, a spremaju i tradicionalnu zimnicu: ajvar, papriku, džemove, marmelade, kompote i slatka.

"Trudimo se da sparimo mirise i ukuse vina s mirisima i ukusima hrane proizvedene na našem domaćinstvu“, kaže nam gospođa Gorica.

Podneblje isto kao i u Francuskoj

Tradicija uzgoja vinove loze i proizvodnje vina u Negotinskoj Krajini seže do vremena Starih Rimljana. Prvi pisani dokument u kojem se spominje proizvodnja vina u Negotinu datira iz 1530. godine. Od autohtonih sorti danas su tu zasadi čokota začinka, bagrine, četeraške (kadarka), vranca i crne tamjanike.

"Kada je 1850. u Francuskoj filoksera uništila vinograde otkrili su da je ovo podneblje isto kao njihovo. Tu su kupovali vino i za jedan čabar, što je oko 50 litara plaćali jedan dukat Napoleon. Tim novcem ovdašnji vinogradari kupili su velike kuće koje se i danas mogu videti“, govore nam o vinskoj istoriji naši domaćini.

I današnja proizvodnja putuje u Francusku. Bračni par Siril i Estel Bongra otvorili su "Francusku vinariju“ koja je nakon stečaja kompanije "Krajina vino“ otvorila novo tržište.

"Otkupljuju celokupnu proizvodnju i voze u Francusku, a od tamo izvoze u izvoze u Kanadu i Japan“, kaže Jovanović.

Pivnice je kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja prepoznala je Evropska unija pa kroz projekat "EU za kulturno nasleđe i turizam“ finansira njihovu obnovu sa pola miliona evra. Radovi su u toku, a uslove konkursa ispunilo je četrdesetak domaćinstava.