Bezosni vlasen

Bezosni vlasen je rasprostanjen u Evropi, severnoj Americi i Aziji. Seje se u čistoj kulturi, u smesama s višegodišnjim mahunarkama (lucerka) i u smesama s drugim travama. Koristi se za ishranu stoke u zelenom stanju (košenje), za proizvodnju sena, silaže i senaže. Ponovni porast nakon košenja je dobar, naročito ako se ranije kosi. Seje se na suvim, lakim i oceditim zemljištima jer dobro podnosi sušu. Tu travu bi trebalo kositi pre početka metličanja, za zelenu krmu, seno ili konzerviranje.

Morfološka svojstva

Koren je dobro razvijen i u povoljnim uslovima dostiže dubinu i od 200 cm. Buseni su gusti i čvrsto povezani s podzemnim vrežama. Stabljika naraste do 130 cm (i više), debljine 5 do 6 mm. List je krupan 15 – 20 cm dug, kopljastog oblika, go do slabo dlakav i širok oko 8 mm. Cvet je metlica dužine 10 – 30 cm, a u vreme cvetanja je raširena. Seme je krupno (do 1,3 cm dugo) i oko 2 – 3 mm široko, vretenastog oblika i bez osja s izraženim rebrima. Masa 1000 zrna je 3 – 4 grama.

Biološka svojstva

Bezosni vlasen je dugogodišnja trava čiji je vek trajanja 10 – 12 (i više) godina. Razvija se kao trava ozimog tipa. Uz sušu, otporna je i na golomrazice i dubok snežni pokrivač. Dobro podnosi poplavu u trajanju do 40 dana. Odgovaraju joj rastresita, laka peskovito-ilovasta, suva i ocedita zemljišta, ali može se sejati i na teškim zemljištima. Dobro podnosi navodnjavanje. Cveta krajem maja. U prvih mesec dana raste sporo, tako da bokorenje počinje 35 – 40 dana posle nicanja. Vrlo je otporna na niske temperature, tako da čvor bokorenja može podneti i do -46 °C zimi kao i do -18 °C u proleće.

Agrotehnika proizvodnje bezosnog vlasena

Seje se u avgustu i početkom septembra, a sistem obrade isti je kao i za ozime kulture. Najčešća predkultura su žitarice, ali mogu biti i jednogodišnje mahunarke, suncokret i kukuruz. Seje se u čistoj kulturi s međurednim razmakom do 20 cm, upotrebom 25 – 30 kg/ha semena. U povoljnim uslovima niče za 10 – 15 dana. Ako se seje u smesi s višegodišnjim mahunarkama (leguminozama), tada se seje kada se seju i mahunarke.

Proizvodnja semena

Za proizvodnju semena seje se u čistoj kulturi na međuredni razmak od 35 – 40 cm, s količinom semena od 15 do 18 kg/ha. Najveće rod semena daje u drugoj i trećoj godini proizvodnje. Za razliku od drugih trava, bezosnoi vlasen cveta pri najmanjoj vlažnosti vazduha i to u drugoj polovini dana.

Đubrenje

Đubrenje azotnim đubrivima značajno je za postizanje prinosa semena. U prvoj godini proizvodnje aplicira se kod setve, zatim u jesen za formiranje pupoljaka i izdanaka i u proleće. U zavisnosti od tipa zemljišta, preporučuje se đubrenje sa 60 – 90 kg/ha čistog azota. Primenom velikih količina azota razvija se veći broj vegetativnih izdanaka, pa je prinos semena niži.

Žetva semena

Obavlja se u vreme pune voštane zrelosti jer se seme ne osipa. Kašnjenje sa žetvom može dovesti do velikih gubitaka semena. U žetvi se skida samo metlica, kako list i delovi stabljike ne bi ulazili u vršilicu i bunker sa semenom i time povećali vlagu semena. Nakon žetve potrebno je ukloniti žetvene ostatke do kraja avgusta. Prinosi semena variraju od 500 – 900 kg/ha, u zavisnosti od uslova proizvodnje.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.