Dihondra

Dihondra je niska, puzajuća trajnica sitnih listova srcolikog oblika prečnika 1 - 1,5 cm, koja za kratko vreme izraste poput zelenog tepiha. Osim što je vizualno vrlo lepa, izuzetno je otporna na gaženje i jednostavna za održavanje.

Agroekološki uslovi za gajenje dihondre

Nije zahtevna u pogledu zemljišta, iako će najbolje uspevati na humusom bogatim zemljištima. Dobro raste i u senci gde većina trava ne uspeva, ali i na jakom suncu. Leti odlično podnosi sušu, a osetljiva je na niske temperature. Zalivanje dihondre zavisi o tipu zemljišta na kojem je posejana kao i od količine svetlosti kojom je površina izložena. Leti je površinu potrebno svakodnevno zalivati velikim količinama vode, koja treba dopreti u zemljište barem do dubine od 5 cm.

Agrotehnika za gajenje dihondre

Za setvu dihondre od naročite važnosti je kvalitetna priprema zemljišta. S površine na kojoj će se sejati potrebno je ukloniti sve ostatke građevinskog materijala i krupnije kamenje kao i po potrebi, nekoliko meseci pre setve, primeniti herbicid, kako u budućnosti korovi ne bi zagušili iznikle biljčice dihondre.

Površinu bi trebalo obraditi do dubine od najmanje 15 - 20 cm, s napomenom kako teža, glinasta zemljišta trebaju dublju obradu uz obvezno korigiranje dodavanjem peska i treseta. Zemljište treba dobro usitniti kao i dobro iznivelisati kako bi se izbeglo zadržavanje vode na površini. Dobro bi bilo napraviti i blagi nagib površine.

Đubrenje i setva dihondre

Zemljišta pred setvu pođubrimo kompleksnim mineralnim đubrivima (NPK) formulacije 15:15:15. Optimalno vreme za setvu dihondre je od aprila do oktobra. Za zasijavanje 1 kvadratnog metra treba 12 - 15 g (piliranog) semena. Uglavnom se prodaje kao pilirano (obloženo inertnim materijalom), a ono koje nije pilirano treba pre setve pomešati sa peskom kako bi se dobio veći volumen i jednoličnija setva.

Nega useva dihondre

Nakon setve, seme grabuljama lagano ukopamo u zemljište, a površinu povaljamo ili nagazimo daščicama pričvršćenim za cipele. Dobro je na zasejanu površinu nasuti treset u sloju debljine 1 cm jer ćemo time znatno onemogućiti mravima odnošenje semena, a u isto vreme će treset zadržavati vlagu, toliko potrebnu u prvim danima nicanja. Nakon setve površinu je svakodnevno potrebno zalivati finim mlazom i po nekoliko puta dnevno. Površina naime uvek treba biti vlažna.

Nakon nekog vremena, mlade biljčice će niknuti, i to je razdoblje u kojem je dihondri potrebno posvetiti najveću pažnju. Jer u ovom periodu pravilno odnegovana površina dugo će biti lepa i zelena. U prvom redu, svakodnevno je potrebno odstranjivati korove koji bi za kratko vreme mogli potpuno zagušiti mladu dihondru. Plevljenje je naročito potrebno na površinama koje pred setvu nisu bile tretirane herbicidima.

Ono što takvu površinu čini lakom za održavanje jeste izostanak košenja. Površinu treba tek povremeno pokositi kako bi se podstaknuo jači rast bočnih vreža. Nešto češće je potrebno kositi na zasenjenijim površinama, gde se usled nedostatka svetlosti biljke brzo izduže. Kod košenja se ne sme ukloniti više od trećine visine biljke, a sav otkos treba ukloniti s površine.

Svake godine trebalo bi prihranjivati azotnim đubrivima. Prihrana se obavlja rano ujutro ili kasno poslepodne, nikako za vreme jakih vrućina.