Ježevica

Sinonim: - | Engleski naziv: Cocksfoot, Orchard grass | Latinski naziv: Dactylis glomerata L.

Ježevica

Ježevica je jedna od najraširenijih trava u skoro svim prinosnim trvanjacima Evrope, Azije, severne Afrike, Australije i dr. Ona je vrlo cenjena kao stočna krma jer je selekcionisan velik broj kultivara za različite primene: košenje, ispašu, zatravnjivanje voćnjaka, ukrasne i zaštitne tratine. Daje visoke prinose zelene mase (do 70 t/ha i više) i sena 10 – 15 t/ha. Pun razvoj postigne u drugoj godini proizvodnje. Jedna je od najranijih trava u proleće. U povoljnim uslovima može se kositi 3 – 4, pa i više, puta godišnje.

Morfološka svojstva

Koren je razgranat i u povoljnim uslovima može narasti u dubinu i preko 100 cm. Formira jak busen rastresitog tipa. Stabljika je uspravna, naraste do 130 cm i više, a debljine je oko 2 – 3 mm. Listovi su ravni, 40 cm dugi i do 1 cm široki, sivo-zelene ili plavičasto-zelene boje, na ivici nazubljeni. Seme je na vrhu šiljato, blago savijeno, trostrano, pa leži na boku, dužine 4 – 7 mm i 1 mm širine, svetlo smeđe do sive boje. Masa 1 000 zrna je oko 1,0 gram.

Biološka svojstva

To je dugogodišnja trava ozimog tipa. Seme klija kod 4 -5 °C. U vrlo povoljnim uslovima niče za 10 – 12 dana, a u manje povoljnim niče vrlo sporo. Bokorenje je tri nedelje nakon nicanja. Nakon košenja se vrlo dobro obnavlja. Tokom zime dobro podnosi niske temperature (i do -25 °C). Sušu takođe dobro podnosi jer tera korenje duboko u zemljište, ali tada daje manje prinose. Ne šteti joj senka i gaženje, pa se seje između redova u voćnjacima i rasadnicima za zatravnjivanje (malčiranje). Prema zemljištu nema većih zahteva, iako su za razvoj najpovoljnija srednje teška, sveža zemljišta s dovoljno humusa. Na kiselost zemljišta nije osetljiva, pa dobro uspeva kako na kiselim, tako i na alkalnim (pH 8) zemljištima. Cveta sredinom maja, a cvetanje traje 7 – 8 dana. Ako je vreme hladnije, cvetanje počinje kasnije. Ako je temperatura niža od 10 °C, tada ne cveta. Od početka cvetanja do sazrevanja semena potrebno je oko mesec dana.

Agrotehnika proizvodnje

Setvom ježevice u leto (avgust do početka septembra) postižu se znatno bolji prinosi semena i zelene mase, nego setvom u drugoj polovini septembra, oktobra ili u proleće. Kod kasnije setve smanjen je broj generativih izdanaka sledeće godine. Osnovnu obradu zemljišta treba obaviti u julu ili početkom avgusta na dubini od 28 – 30 cm, a predsetvenu pripremu odmah nakon oranja ako za to postoje uslovi. Setveni (oranični) sloj treba biti usitnjen kako bi se seme što bolje položilo na slegnuti deo zemljišta, a nakon setve zemljište treba povaljati.

Đubrenje

Za povećanje prinosa zelene mase veliko značenje ima đubrenje azotnim đubrivima, tako da se može dati do 250 kg/ha azota godišnje. Azotna đubriva u drugoj i sledećim godinama za proizvodnju voluminozne krme treba aplicirati u kasno leto, početkom jeseni za formiranje što većeg broja skraćenih vegetativnih izdanaka, pri kretanju vegetacije u proleće, kao i nakon svakog otkosa tokom vegetacije. Setvom ježevice s mahunarkama ili s povećanim udelom mahunarki u smeši, smanjuje se potrebna đubrenja azotnim đubrivima za 40 – 50%. Fosfornim i kalijumovim đubrivima đubri se tokom letnje-jesenjeg perioda. U proizvodnji semena potrebno je osigurati 80 – 100 kg/ha azota, 60 kg/ha fosfora i 90 kg/ha kalijuma.

Setva

Za proizvodnju krme ježevica se seje gustoredo s oko 25 – 30 kg/ha semena, dok se za proizvodnju semena seje na međuredni razmak od 25 – 35 cm s 8 -10 kg/ha semena. Optimalno vreme setve je do kraja avgusta jer do zime usev bi trebalo da se izbokori, pa takav usev u narednoj godini daje vrlo dobar prinos semena i velike prinose voluminozne krme (8 – 12 t/ha sena). Setvom u proleće prinosi sena su znatno niži (2 – 4 t/ha) zbog sporog razvoja u prvoj godini, dok proizvodnja semena u godini setve nije moguća.

Nega useva

Jedna od najznačajinijih mera je zaštita useva od korova, naročito od trava drugih vrsta. Kod širokoredne setve za proizvodnju semena izvodi se međuredna obrada, a kod gustoredne setve koriste se herbicidi. Navodnjavanjem se povećavaju prinosi, ali ježevica u proizvodnji semena ne podnosi plavljenja duža od 4 - 5 dana, niti visok nivo podzemnih voda. Za postizanje visokih prinosa voluminozne krme bez navodnjavanja potrebno je tokom vegetacije 600 mm ili više padavina na koje vrlo dobro reaguje.

Korištenje

Za ispašu stoke koristi se u vlatanju, za proizvodnju sena kosi se krajem vlatanja, a za konzerviranje od početka pojave metlice do početka cvetanja. Košenje ježevice za krmu obavlja se na visinu oko 7 cm iznad zemljišta. Kod nižeg košenja vek korištenja se skraćuje. U povoljnim uslovima, uz odgovarajuću đubrenje, može se kositi 2 - 4 puta godišnje (pa i više), što je uslovljeno količinom padavina, kultivarom i đubrenjem azotnim đubrivima tokom vegetacije. Pri korištenju sa košenjem ježevica je veoma dugovečna (10 i više godina). Ispašu dobro podnosi i s ispašom se može početi u prvom porastu kada je visine 15 - 20 cm. Masa ježevice može se konzervirati. Bolje je konzerviranje s više suve materije (spravljanje senaža), nego siliranje neprosušene mase.

Žetva semena

Ježevica za proizvodnju semena može se koristiti u drugoj, trećoj i ređe u četvrtoj godini. U žetvi semena su dva problema i to: tendencija opadanja (osipanja) semena jer sazreva nejednako što može dovesti do velikih gubitaka najkrupnijeg semena kao i visoka relativna vlažnost. Žetva semena obavlja se direktno kombajnom pre ili u voštanoj zrelosti zrna, kada se seme pri laganom otresanju počne osipati. To odgovara fazi kada slama počne žuteti 15 cm ispod metlice. Ako se zbog vremenskih prilika zakasni sa žetvom, mogu nastati veliki gubici semena.

Žetva semena može se obaviti i dvofazno. Usev se kosi u početku žućenja slame, a zatim se nakon jedan do dva dana sušenja vrši. Kvalitet semena zavisi o đubrenju i vremenu žetve, sušenju semena i doradi. Tokom žetve i skladištenja seme se ne sme zagrijati jer dolazi do smanjenja klijavosti, zbog čega je potrebno njegovo dosušivanje. Prinosi semena, zavisno o godini i kultivarima, iznose od 500 do 1 400 kg/ha.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.

Ježevica - Sorte

ukupno: 9, aktivno: 4, neaktivno: 5

AMBA

BARAULA

BAREXCEL

DONATA

FALA

INTENSIV

JABELJSKA

TRERANO

Ježevica - Tekstovi