Ljulj francuski (Pahovka rana)

Ljuj francuski (Pahovka rana) rasprostanjenosti je u Evropi, severnoj Africi, severnoj Americi i Australiji. Ima visoku bioprodukciju mase i izuzetno je značajna za proizvodnju sena na nizijskim i brdskim područjima. U svežem stanju malo je gorka, pa je stoka nerado jede. Seje se u detelinsko-travnim smešama s lucerkom, i crvenom detelinom, kao i u travnim livadskim smešama za košenje (ljuljevi, divlja detelina, stoklasa). Prinosi zelene mase iznose do 60 t/ha, a sena 12 t/ha.

Morfološka svojstva

Koren je dobro razvijen, prodire duboko u zemljište i formira kratki rastresit busen. Stabljika je uspravna, glatka, sjajna, s malo lišća, brzo otvrdne ali i naraste do 150 cm i više. Listovi su ravni, 12 – 20 cm dugi, 4 – 8 mm široki, hrapavi s golim ili slabo dlakavim rukavcima. Cvet je metlica duguljastog oblika, dužine 25 cm, koja je pre cvetanja skupljena, a u cvetanju raširena, uspravna i s mnogo klasića. Dužina semena je 8 do 9 mm, a širina oko 2 mm.

Biološka svojstva

Nakon setve se brzo razvija. U proleće rano započinje s vegetacijom. Ponovni porast nakon košenja je dobar i vlati su bogatije lišćem jer preovlađuju vegetativni izdanci i prizemno dugo lišće. Najbolje uspeva na lakšim do srednje teškim zemljištima dobre provetrenosti. Osetljiva je na visoke podzemne vode, ali dobro reaguje na navodnjavanje. Niske temperature podnosi slabije od vlasulje i mačjeg repka, tako da je duže vreme s mrazom oštećuje, kao i niske temperature u proleće. Sušu dobro podnosi. Cveta u jutarnjim satima, a ono počinje s vrha metlice prema dole. Cvetanje useva obično traje 14 do 15 dana.

Agrotehnika proizvodnje

Setvu treba obaviti krajem avgusta i početkom septembra kada se obavlja i osnovna obrada zemljišta; tada se u sledećoj godini može očekivati dobar prinos voluminozne krme i semena. Sistem obrade zemljišta je kao i za ozimne kulture. Iako se ova trava ponaša kao trave ozimo-jarog tipa, setvom u proleće može se postići niska proizvodnja semena. Za proizvodnju voluminozne krme najčešće se seje u smešama s višegodišnjim mahunarkama (lucerka), kao i u drugim smesama za kosidbu na svežim do umereno suvim zemljištima. U smesama za ispašu nije pogodna jer ne podnosi ispašu i gaženje, zbog čega se povlači iz setvene strukture. Za proizvodnju semena usev se koristi u drugoj i trećoj godini, ubraja se u rane trave, a u našim klimatskim uslovima sazreva već sredinom juna. U brdskim uslovima cveta krajem maja i početkom juna. Za proizvodnju semena đubri se azotnim đubrivima u količini od 60 – 90 kg/ha azota. U čistoj kulturi za proizvodnju krme seje se s oko 50 kg/ha semena, a za proizvodnju semena seje se od 15 – 20 kg/ha na međuredni razmak 30 – 36 cm.

Vreme korištenja za krmu

Za proizvodnju voluminozne krme (zelena masa, seno, konzervirana krma) treba je kositi tokom metličenja. Kada počinje cvetati kvalitet joj jako opada jer stabljika postaje gruba. Nakon košenja dobro se oporavlja. Najveće prinose daje u prvom porastu (oko 70%), iako u povoljnim uslovima može dati 2 - 4 porasta.

Žetva semena

Seme nejednako sazreva i jako se osipa, pa je važno utvrditi vreme početka žetve kako bi se gubici semena smanjili. Žetva se, kao i kod ostalih trava, izvodi kombajnom u vreme kada je seme u voštanoj i delimično u punoj zrelosti, odnosno kada se seme s vrha cveta počinje slabo osipati (vlažnost oko 41%). Prinosi semena su od 800 – 1 200 kg/ha. Seme nakon žetve treba dosušiti.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.