Lupina

Sinonim: - | Engleski naziv: White lupin | Latinski naziv: Lupinus albus L.

Lupina

Lupina se gaji za proizvodnju zelene mase i semena. Seme lupine sadrži 38 – 52% belančevina, 26 – 39% ugljenih hidrata, 5 – 20% masti i oko 3,5% mineralnih materije. U zelenoj masi ima oko 18% belančevina. Pored korisnih sastojaka, lupina sadrži i neke štetne sastojke poput alkaloida lupinina, lupinidinina i lupanina, koji joj ograničavaju širu primenu u ishrani stoke. Najmanji sadržaj alkaloida je u žutoj lupini, u plavoj je nešto veći, a u beooj najveći. Slatka lupina sklona je gljivičnim i bakterijskim oboljenjima. U poljoprivrednoj proizvodnji zastupljene su tri jednogodišnje vrste: plava (uskolisna) lupina, žuta lupina i bela lupina. Zelena masa slatkih sorata može se koristiti za ishranu stoke u fazi punog cvetanja jer je tada sadržaj alkaloida najmanji. Biljna masa lupina se može silirati u fazi nalivenih mahuna.

Morfološka svojstva lupine

Lupina je jednogodišnja biljka razgranate stabljike, visoke do 1,5 m. Koren je vretenast, dobro razvijen, razgranat i duboko prodire u zemljište. Ima veliku moć upijanja hranjiva i vode. Koren lupine na sebi ima kvržice koje su sposobne vezati azot iz vazduha i tako obogatiti zemljište ovim važnim hranivom, koje se inače dodaje kao đubrivo. Na taj se način, nakon zaoravanja zelene mase lupine, zemljište može obogatiti sa 180 – 200 kg azota/ha.

List je sastavljen od 7 – 9 izduženih otalasnih jajastih liski. Cvetovi su beli, ređe sivi ili svetloplavi i leptirasti kao kod ostalih leguminoza, a oprašiuje se uglavnom samooplodnjom. Plod je kožasta mahuna različite veličine i oblika. U mahuni se nalazi nekoliko semena različitog oblika, boje i krupnoće. Seme je krupno, s masom 1 000 zrna od 400 – 450 grama. Dužina vegetacije iznosi 90 – 140 dana.

Agroekološki uslovi za gajenje lupine

Lupine su biljke umereno tople klime, iako se mogu uzgajati i u hladnijim severnim predelima. Potrebe za vlagom su umerene. Osetljiva je na visoke temperature i nedostatak vode u fazi cvetanja, formiranja mahuna i nalivanja semena kada suša može dovesti do značajnog smanjenje prinosa. Ako se lupine poseju na vreme, dobro razvijen korenov sistem može biljku snabdevati vodom iz dubljih slojeva zemljišta, pa se mogu umanjiti posledice suše. Najbolje uspeva na peskovitim i glinasto peskovitim zemljištima siromašnim kalcijumom (kisela zemljišta). Mogu se uzgajati na različitim tipovima zemljišta poput onih manje plodnih s obzirom na to da mogu koristiti hranjiva i iz teže rastvorljivih oblika. Lupine su tolerantnije na kiselost zemljišta u poređenju s ostalim mahunarkama.

Agrotehničke mere pri gajenju lupine

Plodored

Lupina se gaji u plodoredu, iako dobro podnosi monokulturu. Odličan je predusev za gotovo sve ratarske useve. Najbolji predusevi za lupinu su okopavine i strne žitarice. Mogu se sejati kao glavni i postrni usev i za proizvodnju kvalitetne krme.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta je ista kao i za ostale jare kulture (npr. soju). Iako lupine deo svojih potreba za azotom podmiruju iz simbioznog odnosa s kvržičnim bakterijama, potrebno je i đubrenje mineralnim đubrivima.

Đubrenje

Količina hranjiva zavisi o predusevu, sorti, plodnosti zemljišta. Lupine za proizvodnju semena đubre se sa 30 - 40 kg/ha azota, 80 - 90 kg/ha fosfora i 90 - 100 kg/ha kalijuma. Za proizvodnju zelene mase treba dodati 60 - 80 kg/ha azota.

Setva lupine

Lupina se može sejati i u smesi sa silažnim kukuruzom, sirkom ili sudanskom travom kao i silirati. Lupine za seme seju se širokoredno na međuredni razmak od 45 ili 50 cm ili 24 – 30 cm. Za proizvodnju zelene krme i zelenišno đubrenje seju se na razmak redova od 15 cm. Bela lupina se seje u sklopu od 50 do 65 biljaka/m2, a žuta i plava 80 do 90 bilj/m2. Obično se seje 150 – 210 kg semena lupine po hektaru.

Za lupinu namenjenu zelenišnom đubrenju potrebno je 180 – 200 kg/ha semena. Seje se na dubinu od 3 – 5 cm na lakšim zemljištima i 2 – 4 cm na težim zemljištima. Neposredno pred setvu potrebno je seme tretirati nitraginom (kvržičnim bakterijama) jer se tako može povećati prinos i do 36%, uz manju količinu đubrenja azotom.

Lupina se zaorava krajem cvetanja ili početkom zametanja sitnog semena. Usev se prethodno povalja i usitni tanjiračom. Zaorava se na dubini od oko 15 cm. U zavisnosti od o zemljišta, klimatskih uslovima i agrotehnike, prinosi zelene mase kreću se od 20 – 80 t/ha. Lupina se đubri pre setve s 40 – 50 kg/ha fosfora, isto toliko azota i 100 – 120 kg/ha kalijuma.

Sklop

Ako je lupina zasejana u gušćem sklopu i brzo zatvori redove, korovi će se slabije razvijati. Ako se seje širokoredno, kontrola korova se može obaviti kultivacijom tokom vegetacije. Žetva se obavlja adaptiranim žitnim kombajnom.

Izvor: Dr. S. Mađar, dr. V. Kovačević, dr. I. Jurić; Postrne kulture - proizvodnja i korištenje - ; 1984.

Lupina - Sorte

ukupno: 2, aktivno: 0, neaktivno: 2

MAKSIMIRKA

ZRINKA

Lupina - Tekstovi