Mačji repak

Sinonim: - | Engleski naziv: Timothy grass, Cats – tail grass | Latinski naziv: Phleum pratense L.

Mačji repak

Mačji repak manje je rasprostranjen od ježevice i slamice, a raste u Evropi, Maloj Aziji, Severnoj Africi i Severnoj Americi u klimatski hladnijim i planinskim područjima. Daje odličnu zelenu masu, silažu i seno. Koristi se za ishranu stoke u zelenom stanju košenjem i napasanjem kao i za proizvodnju sena i konzerviranje (senaža i silaža). Bolje podnosi košenje nego intezivnu ispašu jer nakon intezivne ispaše, naročito ovcama, brzo nestaje (2 do 3 godine) zbog preniskog odgrizanja. To je jedna od najkasnijih visokih trava. Vek trajanja je od 4 – 6 godina, a u povoljnim uslovima i više. Prinos zelene mase je do 50 t/ha.

Morfološka svojstva

Koren je nežan, dobro razvijen, žiličast, najvećim delom nalazi se u oraničnom sloju zemljišta (na 30 cm dubine). Formira rastresit busen. Stabljika je uspravna, glatka, otporna na poleganje, naraste do 130 cm i više. Mačji repak na dnu vlati ima specifično lukovičasto zadebljanje po čemu se lako poznaje u bescvetnom stanju. U zadebljanju su nakupljene rezerve hranjivih materije. Zadebljanje je veće što su uslovi za rast nepovoljniji. Listovi su ravni i goli, oko 30 – 35 cm dugi i postepeno suženi, sivozelene boje, na vrhu žućkasto zeleni. Cvet je cilindrična metlica (repak) dužine 15 – 25 cm, a širine 4 – 8 mm. Plod je okrugao do jajolik, do 2 mm dug, srebrenastosmeđe boje. Često se događa da su po dve semenke zajedno. Masa 1 000 semena je oko 0,4 grama.

Biološka svojstva

Mačji repak je jara višegodišnja trava, koja od druge godine i u drugom porastu razvija generativne organe. Jedna je od najotpornijih vrsta trava na niske temperature. Nakon setve razvija se sporo. Najbolje uspeva na srednje teškim ali i teškim plodnim zemljištima umerene vlažnosti. Stranooplodna je biljka. Počinje cvasti rano ujutro pred izlazak sunca, pri temperaturi višoj od 10 °C. Od cvetanja do sazrevanja potrebno je oko mesec dana. Seme klije kod temperature od oko 5 °C. U povoljnim uslovima niče za 5 do 7 dana.

Agrotehnika proizvodnje mačijeg repka

Kao predkulture odgovaraju mu žitarice i jednogodišnje mahunarke. Setvu je bolje obaviti u letnje-jesenjem roku, pa se sistem obrade primenjuje kao i za ozime kulture. Osnovnu obradu zemljišta treba obaviti u avgustu na dubini oraničnog sloja (30 cm dubine).

Đubrenje

Dobro reaguje na đubrenje, naročito azotnim đubrivima, tako da i kod visokih doza azota ne poleže zbog otpornosti na poleganje. Količina potrebnih hraniva za proizvodnju voluminozne krme sadrži 200 kg/ha azota, 70 kg/ha fosfora i 90 kg/ha kalijuma. U proizvodnji semena đubri se s oko 100 kg/ha azota, dok je đubrenje s fosforom i kalijumom kao i za voluminoznu krmu.

Setva

Za proizvodnju voluminozne krme seje se u čistoj kulturi ili u smesama s višegodišnjim mahunarkama i travama. U čistoj kulturi u vrlo povoljnim uslovima seje se od 10 – 11 kg/ha. U smesi s lucerkom seje se 3 – 5 kg/ha mačjeg repka i 9 – 12 kg/ha lucerke, a u smesi s crvenom detelinom seje se 4 – 6 kg/ha semena mačjeg repka i 8 – 11 kg/ha semena crvene deteline. Seje se na dubinu od 1 cm. Za proizvodnju semena seje se na međuredni razmak od 25 – 30 cm, s 5 do 6 kg/ha semena. Setvu treba obaviti u kasno leto (avgust).

Vreme korištenja za krmu

U povoljnim uslovima mačji repak daje dva do tri (i više) porasta tokom godine. Najveći prinos mase daje u prvom porastu. Košenje je najbolje obaviti u fazi pojave cvasti.

Žetva semena

Seme se vrlo malo osipa u zrelosti što olakšava određivanje vremena žetve. Žetvu treba početi kada je 40% metlice repaka pobelelo, a na 3 do 10% cveta vrhovi su na dužini do 1 cm. Nakon žetve seme treba svesti na skladišnu vlagu od 13%. Najveći prinosi semena, koji iznose do 1 000 kg/ha, postižu se u drugoj, trećoj i četvrtoj godini proizvodnje.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.

Mačji repak - Sorte

ukupno: 7, aktivno: 4, neaktivno: 3

BARFLEO

BARPENTA

BILBO

FOKA

RASANT

WINNETOU