Stočni bob

Sinonim: - | Engleski naziv: Field bean | Latinski naziv: Vicia faba L.

Stočni bob

Stočni bob kao zelena masa koristi se u smesi s drugim krmnim kulturama. Za seno je nepogodan jer se pokošena biljna masa sporo suši. Seme boba sadrži 22 – 35% belančevina i 1 – 1,5% masti. Slama ima do 10% belančevina i oko 1,5% masti, a dosta je gruba, pa se mora usitniti pred upotrebu. Prinos stačnog boba varira. Tako se mogu dobiti prinosi zelene mase od 7 – 18 t/ha, zelenog zrna od 2,5 – 5 t/ha i zrelog zrna od 1 – 6 t/ha.

Morfološka i biološka svojstva stočnog boba

Stočni bob ima vretenast dubok koren, koji prodire u zemlju oko 1 m duboko. Iz glavnog korena izbijaju bočne grane. Na korenu se nalazi veliki broj kvržica pomoću kojih se veže atmosferski azot. Stabljika je uspravna, čvrsta, na preseku četvrtasta, nerazgranata ili slabo razgranata. Biljka je visoka 30 – 150 cm. Listovi su parno perasti, sa 1 – 3 para liski i spiralno raspoređeni oko stabljike. Cvetovi izbijaju iz pazuha listova i složeni su u grozdastu cvast. Bele su boje ili šareni, leptiraste građe i prijatnog mirisa. Oprašuju se stranooplodnjom i samooplodnjom. Plod je mahuna.

Agroekološki uslovi proizvodnje stačnog boba

Najbolje uspeva na isušenim močvarnim zemljištima koja su bogata humusom. Za rast i razvoj treba im dosta vlage, posebno u ranijim fazama. Zbog toga ga u postrnoj setvi treba navodnjavati. Vegetacija stačnog boba traje 100 – 20 dana, zavisno od sorte i uslova gajenja.

Agrotehnika pri proizvodnji stačnog boba

Dobro reaguje na mineralno i organsko đubrenje. U kiselim zemljištima je smanjena aktivnost kvržišnih bakterija, pa treba unositi nešto veće količine azota. Seje se u redove razmaka 40 – 60 cm. U zavisnosti od krupnoće semena upotrebljava se, 150 – 200 kg/ha (sitnije seme) i 180 – 250 kg/ha (sorte krupnog semena). Seje se na dubini od 6 – 8 cm.

Stočni bob se obično kultivira dva puta. Tada se može i prihraniti s oko 30 kg/ha azota. U vreme drugog kultiviranja može se navodnjavati jer tada stvara reproduktivne organe.

Žetva stočnog boba

Skidati se mogu zelene mahune u mlečnoj zrelosti ili zrelo zrno. Žetva se obavlja kombajnima, pre nego što mahune počnu da pucaju. Manje površine mogu se pokositi ručno ili kosačicom i udarati kao pasulj da bi iz mahuna ispalo zrno. Za uskladištenje zrna stačnog boba potrebno je vlagu zrna smanjiti na 12 %.

Izvor: Dr. S. Mađar, dr. V. Kovačević, dr. I. Jurić; Postrne kulture - proizvodnja i korištenje; 1984.

Stočni bob - Sorte

ukupno: 5, aktivno: 0, neaktivno: 5

DIVINE

KORNBERŠKI

LIMBO

SORAVI

TOPAS

Stočni bob - Tekstovi