Vlasulja barska (Vlasulja trstikasta)

Vlasulja barska (Vlasulja trstikasta) raširena je u Evropi, severnoj Africi, severnoj Americi i Australiji. Seje se u čistoj kulturi ili u smesama s drugim travama i mahunarkama za korištenje u zelenom stanju (kosidba i ispaša) i za proizvodnju sena, silaže i senaže.

Morfološka svojstva

Koren je snažan i prodire u zemljište do 1,5 m dubine. Formira uspravan busen, s kratkim rizomima. Stabljika je visoka oko 140 cm, glatka i gola, a kasnije gruba. Lišće je krupno, kožasto, dužine 20 – 50 cm, od 3 – 12 mm široko, ravnomerno hrapavo ili glatko. Cvet je metlica duga 10 – 50 cm, na kojoj su klasići eliptičnog do duguljastog oblika, dužine 10 – 18 mm. Masa 1 000 zrna je 2,0 – 3,0 grama.

Biološka svojstva

Vlasulja barska je trava ozimog tipa koja je otporna prema mrazu, zimi i suši. Zbog visoke otpornosti na niske temperature i preko zime ostaje zelena. Odgovaraju joj vlažna, sveža, ali i suva staništa. Pod vodom može izdržati oko mesec dana. Na sušu je otpornija od francuskog ljulja. Može da raste na zemljištima čiji je pH od 4,6 – 9,5. Njen vek trajanja je od 8 – 10 godina.

Agrotehnika proizvodnje

Seje se u drugoj polovini avgusta i u sledećoj godini ima dobar prinos voluminozne mase i semena. Obrada zemljišta zavisi od predkulturi. Osnovnu obradu treba obaviti na dubinu od 30 cm, ako se priprema za proizvodnju semena. Za proizvodnju krme obrada može biti redukovana (direktna setva), u zavisnosti od raspoložive mehanizacije.

Đubrenje

U proizvodnji voluminozne krme zemljište je potrebno đubriti s 140 – 200 kg/ha čistog azota, a za proizvodnju semena đubri se s 80 – 100 kg/ha azota.

Setva

Za proizvodnju semena seje se s 20 – 25 kg/ha semena, na međuredni razmak od 35 cm. Za proizvodnju voluminozne krme seje se u čistoj kulturi od 35 – 45 kg/ha semena.

Vreme košenja voluminozne krme

Za zelenu krmu i seno treba je kositi pre metličanja u prvom porastu jer što se kasnije kosi kvalitet je slabiji. S ispašom se može početi kada je visina biljaka oko 25 cm. U vreme metličanja može se koristiti za spremanje senaže i silaže. Prinosi sena zavise o vlazi zemljišta i agrotehnici, a iznose 7 – 12 t/ ha (i više).

Žetva semena

Vreme žetve je teško utvrditi jer joj se seme u punoj zrelosti jako osipa, stoga se pazi na vlažnost zrna i žetvi se pristupa kada vlažnost zrna dostigne 42% jer su tada gubici semena najmanji. Vlažno seme treba odmah dosušiti kako ne bi došlo do zagrevanja i pada klijavosti. Temperatura sušenja ne sme biti viša od 32 °C. Prinosi semena su od 300 – 1 200 kg/ha.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.