Vlasulja livadska

Vlasulja livadska rasprostanjenosti je u Evropi, u umerenom pojasu Azije i severnoj Americi. Ubraja se među kvalitetnije i najvrijednije visoke trave. Za ishranu stoke koristi se košenjem (zelena krma, konzerviranje, seno) i ispašom. Seje se u čistoj kulturi ili u smesama s mahunarkama za sve načine upotrebe na odgovarajućim staništima. Daje krmu najvišeg kvaliteta. Širokog je areala (područja) rasprostanjenosti. Odgovaraju joj sveža do vlažna ilovasta i glinasta zemljišta.

Morfološka svojstva

Vlasulja ima kratak, rastresit busen i koren koji naraste do dubine od 1 m. Stabljika naraste do 120 cm, uspravna je, glatka, slabo obrasla lišćem i sklona poleganju. Listovi su dugi 10 – 20 cm, široki 2 – 6 mm, ravni, glatki, tamnozelene boje, sjajnog naličja i nazubljeni. Cvet je uspravna, duguljasta metlica dužine 10 – 35 cm. Klasići su žučkasti ili zelenkasti, cilindrični do duguljasti s ljubičastom nijansom, dužine 9 – 11mm. Plod je zrno koje je duguljasto, zašiljeno, žuto-sive boje, dužine 5 – 6 mm kao i širine oko 1,4 mm. Masa 1 000 zrna iznosi oko 2 grama. U 1 kg ima oko 500 000 semena.

Biološka svojstva

Vlasulja livadska daje 2 – 4 porasta tokom godine. Vrlo je otporna na niske temperature, golomrazice i rane prolećne mrazeve kao i sneg, ali sušu slabije podnosi. U jesen na temperaturi od 5 – 7 °C prestaje da raste. Pod vodom može preživeti 4 nedelje. Dobre prinose daje na lakšim, srednje teškim, teškim ali i vlažnim zemljištima. Cveta u junu i to ujutro oko 4 – 5 sati i traje do 10 sati, a odvija se tokom 6 do 8 dana. Po vremenu sazrevanja semena ubraja se u srednje rane trave.

Agrotehnika proizvodnje

Obrada zemljišta obavlja se kao i za ozime kulture. Najčešći predusev su žitarice. I grašak za zrno. Osnovna obrada obavlja se u avgustu na dubini do 30 cm. Ako su nepovoljni uslovi za predsetvenu pripremu (nedostatak vlage), treba čekati prve padavine i tada obaviti predsetvenu pripremu.

Đubrenje

U proizvodnji semena preporučuje se đubrenje azotnim đubrivima sa 70 – 95 kg/ha čistog azota, a za proizvodnju voluminozne krme može se đubriti s oko 200 kg/ha čistog azota.

Setva

Za proizvodnju voluminozne krme i semena, setvu je bolje obaviti u drugoj polovini avgusta nego u proleće. Osnovu za prinos semena čine izdanci iz prethodne godine koji su do ulaska u zimu razvili 5 – 7 listova. Kod setve u prvoj godini, za proizvodnju semena, mora se imati u vidu da bokorenje počinje mesec dana posle nicanja. Za proizvodnju krme seje se u čistoj kulturi ili u smesama s drugim travama i mahunarkama. U čistoj setvi za krmu seje se 30 – 40 kg/ha, a za proizvodnju semena 12 – 15 kg/ha na međuredni razmak od 25 – 30 cm. U proizvodnji semena vlasulja zahteva plodno, slabo kiselo do neutralno zemljište (pH 6,7).

Vreme korištenja

Prvi porast za proizvodnju sena trebalo bi kositi krajem vlatanja jer tada biljka sadrži najviše hraniva, a slijedeći porast svakih šest nedelja. Najveću masu daje u prvom porastu. Hranjiva vrednost mase vremenom opada.

Žetva semena

Žetva se obavlja u vreme voštane zrelosti semena kada usev ima svetlozelenu boju, a stabljika počne žuteti ispod metlice, odnosno kada stiskanjem metlice u ruci otpada seme. Ako se setva odvija dvofazno, tada se košenje obavlja početkom voštane zrelosti. Nakon kombajniranja seme treba odmah osušiti. Prinosi semena variraju od 600 – 1 500 kg/ha.

Izvor: prof.dr.sc. M. Stjepanović, prof.dr.sc. Z. Štafa, prof.dr.sc. G. Bukvić; Trave za proizvodnju krme i semena; 2008.