Bosiljak

Bosiljak je biljka od davnina poznata kao začin. Smatra se da potiče iz Indije, a danas se najviše upotrebljava u Francuskoj i Italiji. To je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici usnatica (Lamiaceae, Labiateae). U obliku čaja bosiljak se koristi kao sredstvo za umirenje i kod problema sa varenjem, a ima i izraženo antiseptično svojstvo. Često se upotrebljava prilikom inhalacije disajnih puteva. Stabljika bosiljka sadrži 0,5 – 1,5 % eteričnog ulja, u kojem ima najviše metilkavikola (55%), estragola i eugenola. Karakterističan miris i aromu biljci daje upravo hemijska materija eugenol.

Morfološke osobine bosiljka

Bosiljak je jednogodišnja biljka koja može dostići visinu od 80 cm. Stabljika je uspravna, a listovi jajasti s oštrim vrhom. Veličina se listova povećava od vrha stabljike prema njenom podnožju. Cvetovi bosiljka su sitni i bele boje, smešteni na gornjem delu biljke. Koren je osrednje razvijen, ali je razgranat. Prodire relativno plitko, do 40 cm dubine. Seme zadržava klijavost 4 do 5 godina, a niče 7 do 14 dana nakon što se obavi setva. Masa 1.000 semena iznosi 1,2 do 1,8 grama.

Agroekološki uslovi za gajenje bosiljka

Temperatura

Bosiljak je kultura koja uspeva u umereno toploj klimi. Optimalna temperatura za klijanje bosiljka je 18 do 20 °C , iako će proklijati i pri minimalnoj temperaturi od 12 °C.

Voda

Budući da je koren biljke plitak, bosiljak zahteva relativno veliku količinu vlage. U vegetacionom periodu zahteva od 600 do 650 mm2 padavina, a naročito mu je potrebna vlažnost u stadijumu klijanja, nicanja, izbijanja izdanaka i pupljenja.

Zemljište

Biljka je relativno osetljiva na uslove zemljišta pa ga je potrebno uzgajati na toplim humusnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom.

Tehnologija gajenja bosiljka

Plodored

Budući da se radi o jednogodišnjoj kulturi, bosiljak se uklapa u sve plodorede. Trebalo bi ga vratiti na isto mesto svake druge do treće godine, a najbolji predusev su leguminoze. Treba imati na umu da je izuzetno osetljiv na ostatke herbicida u zemljištu. Vegetaciono razdoblje bosiljka traje 170 do 180 dana ako je gajen kao sadnica. Cvetanje započinje sredinom juna i cveta dva meseca.

Priprema zemljišta

Duboko oranje u jesen je obvezno kako bi se zemljište pripremilo za setvu. Osnovna obrada se obavlja na dubini od 30 do 35 cm. U rano se proleće zemljište obrađuje površinski kako bi se što je više moguće očuvala vlažnost u zemljištu.

Ishrana biljke

Pri osnovnom jesenjem đubrenju potrebno je 35 do 45 kg/ha fosfora i 80 kg/ha kalijuma. U startnom đubrenju u proleće potrebno je 40 do 60 kg/ha azota i 18 do 20 kg/ha kalijuma. Preporuka je posle prvog košenja prihraniti zemljište s 30 do 40 kg/ha azota.

Setva bosiljka

Optimalni rezultati u gajenju bosiljka se postižu ukoliko se setva obavlja početkom maja, budući da jako lako strada od kasnih prolećnih mrazeva. Ukoliko se sadi u područjima gde nema opasnosti od mrazeva, setva se može obavljati već krajem aprila, što je optimalno vreme. Bosiljak je potrebno sejati u međurednom razmaku od 50 cm. U jamice se obično seje 3 do 5 semena, u razmaku od 20 do 25 cm. Dubina setve je 0,5 do 1 cm, a za površinu od 1 ha potrebno je 2,5 do 3,5 kg semena.

Košenje bosiljka

Košenje bosiljka obavlja se dva puta godišnje. Prvo košenje je na početku cvetanja, početkom jula. Drugo je krajem septembra. Kosi se na visinu od 10 do 12 cm. Očekivani prinos u dva otkosa je 6 do 8 t sveže zelene mase po hektaru ili 1,3 do 1,7 suve seckane materije.

Upotreba bosiljka

Bosiljak ima aromatičan, osvežavajuć kao i pomalo pikantan ukus. Najbolje ga je koristiti svežeg, budući da sušenjem gubi miris i ukus. Materije koje sadrži deluju protivupalno, a pomaže kod bolesti bubrega kao i problema sa varenjem i disajnih tegoba.

Izvor:

• Bauer, V.: Začinsko bilje, Dušević i Kršovnik d.o.o., Reka, 2013.
• Stepanović, B. i sur.: Tehnologija proizvodnje lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo, 2001.
• Šilješ, I.; Grozdanić, Đ.; Grgesina, I.: Poznavanje, gajenje i prerada ljekovitog bilja, Školska knjiga, Zagreb, 1992.