Kamilica

Engleski naziv: Camomile | Latinski naziv: Matricaria chamomilla (L.)

Kamilica

Kamilica je jednogodišnja, samonikla biljka raširena u celom svetu. Može se uzgajati kao monokultura, ali je intenzivno ne treba uzgajati duže od dve godine. Obiluje aktivnim materijema, a glavni sastojci su lako izdvojivo eterično ulje, 0,3 do 1,3 %. Eterično ulje se nakuplja u kvržicama koje su prstenasto razmeštene na donjoj trećini cevastih cvetova. Ulje je tamnoplavo, zeleno ili smeđe. Važni sastojci ulja kamilice su alfa bisabolol, farnezen i bisabolol-oksidi.

Morfološke karakteristike kamilice

Koren je račvast, ne prodire duboko u zemljište, što zavisi od vlage u zemljištu. Stabljika može biti uspravna ili povijena, visoka od 5–100 cm, što zavisi od različitih činioca (zemljištu, sklopu). Listovi su sedeći, dvostruko do trostruko perasto razdeljeni, uski, svetlozelene boje i bez dlačica. Cvet je sastavljen od jezičastih, belih cvetova koji su poređani oko šupljeg cvetišta i cevastih žutih cvetova. Plod je sivobeo  dug 1 do 1,5mm.

Agroekološki uslovi za gajenje kamilice

Temperatura

Kamilici je potrebna umerena klima i srednje temperature. Već kod 6 ºC klija i raste, a optimalna temperatura za rast i razvoj je 20-25 ºC. Kada se oblikuju cvetne glavice i nakuplja eterično ulje, dnevne temperature niže od 20 ºC negativno se odražavaju na kvalitet eteričnog ulja.

Svetlost i vlažnost

Ako nema dovoljno svetlosti, ne klija. Prilikom nedostatka svetlosti u periodu od pupljenja do punog cveta, kvalitet eteričnog ulja opada. Kamilica dobro podnosi sušu, ali površina zemljišta mora biti stalno vlažna da bi proklijala.

Zemljište

Uspešno uspeva na svim zemljištima, osim na vrlo rastresitom krečnom zemljištu. Na pseudogleju, teškom, nepropusnom zemljištu postižu se dobri prinosi visokokvalitetnog cveta. Setva kamilice je ekonomski opravdana na zemljištima na kojima slabo uspevaju gotovo sve druge kulture.

Priprema zemljišta za gajenje kamilice

Za uspešnu proizvodnju kamilice vrlo je važna priprema zemljišta. U prvoj godini proizvodnje posle žetve preduseva zemljište se mora plitko izorati. Orati ne treba dublje od 25 cm, ali se mora odmah obaviti zatvaranje brazde i priprema setvenog sloja da se ne bi isušio i zemlja zgrudvala. Pre setve površinu je potrebno povaljati višedelnim valjcima koji moraju biti napunjeni vodom ili peskom. U zavisnosti od tipa zemljišta i strukture površinskog sloja, valjanje se obavlja u dva do tri prohoda, sve dok se ne dobije ravna i zbijena površina na kojoj nema tragova propadanja sejalice.

Plodored

Kvalitet i rod kamilice ponajviše zavise od izbora pretkulture. Dobra je svaka pretkultura koja se ukloni pre avgusta jer za setvu u prvim rokovima zemljište treba pripremiti krajem avgusta. Čim se u kamilici pojave višegodišnji širokolisni korovi treba menjati setvenu površinu. Uspešno se gaji i kao monokultura, a vek  usevanja (po pravilu nije duži od tri godine) zavisi od pravilno primjenjene agrotehnike. Kamilica popravlja strukturu zemljišta kao i setveni sloj pseudoglejnih zemljišta obogaćuje humusom, kao i je kao takva primjerena kao pretkultura.

Sorte kamilice

Kod nas postoje dve tetraploidne i jedna diploidna sorta kamilice. Za mašinsku berbu preporučuje se setva tetraploidne (velike cvetne glavice) kamilice jer joj je karakteristika ujednačena visina useva i daje veće prinose cveta i eteričnog ulja.

Setva kamilice

Seme kamilice je klijavo dve do tri godine, ako je pravilno uskladišteno, a jednom posejano u zemljište ostaje klijavo i više od deset godina. Uz dovoljnu prisutnost svetlosti i vlage, seme proklija već peti dan posle setve. Setva se može obavljati najkasnije do februara, a optimalni jesenji rokovi su od sredine septembra do kraja oktobra. Prvi rok setve je kraj septembra, a poslednji početak novembra. Ukoliko je pravilan raspored padavina u jesen, produženim rokovima setve se postižu zadovoljavajući učinci. U izrazito sušnim jesenima, usevi brže niču i rastu ujednačenije ako se setva obavi u drugom roku. Seme kamilice klija samo ako ima dovoljno svetlosti, pa se seje horizontalno po površini. Setva se ne sme obavljati pri jačem vetru. Ako se kamilica poseje u prvom roku, potrebno je još jednom povaljati površinu, što pri kasnijem roku nije potrebno jer je tada zemljište vlažnije.

Berba cveta kamilice

Najkvalitetnija kamilica upotrebljava se za dobijanje eteričnih ulja. Lošije klase sveže i otpad od dorade suve kamilice, upotrebljavaju se za sve ostale prerađevine. Prema stanju cveta određuje se zrelost kamilice za berbu. Kada je 70 % cvetnih glavica fiziološki zrelo (još se ne oblikuje seme, latice su u vodoravnom položaju), najbolje je je brati. Da bi se to postiglo treba produžiti jesenji rok sejanja. Ako ne, berba započinje pre nego što je 60 % glavica fiziološki zrelo. Ako 5-6 dana posle berbe padne kiša, za dva nedelje se može obaviti još jedna berba, kojom se dobija i do 50 % prinosa prve berbe.

Berba (žetva) obavlja se preuređenim žitnim kombajnom. U roku desetak sati se obere 3-4 ha useva kamilice koji nije polegao odnosno 12-16 t svežeg cveta. Prosečan prinos kada su optimalni klimatski uslovi je 4 t/ha svežeg cveta, sa 60 % cveta prve klase. Prinos može varirati od 0,3 do 0,5 kg/ha eteričnog ulja.

Proizvodnja semena kamilice

Kada na 75 % cvetnih glavica dozre 75 % semena, bere se seme. Ukoliko berba počne prerano, dobije se nedozrelo, slabo klijavo seme, a ako krene prekasno puno semena se gubi osipanjem. Kombajnom se vrši berba kada je optimalna vlažnost cveta i tako se smanjuje osipanje semena i ne utiče na njegovu kvalitet. Seme se mora osušiti, doraditi i pravilno uskladištiti. Prilikom pripreme mešavine za setvu, važno je zadržati čistoću sorte. Prinos može biti 80-250 kg/ha, u zavisnosti od uslova gajenja.

Prerada kamilice

Od kamilice se najviše upotrebljava cvet. Prvi uređaj u preradi sveže kamilice je separator, kojim se obogaćuje biljni materijal s cvetom. Smesu treba držati pod nadstrešnicom ili u zatvorenom prostoru, rasutu u sloju do 30 cm. Vibracijom pomoću ekscentra pomera se zelena masa, a na odgovarajućim sitima odvajaju se čiste glavice kamilice, tj. prva klasa, glavice kamilice druge klase s peteljkom do 5 cm i glavice kamilice treće klase, s peteljkom dužom od 5 cm. U 24 h, pažljivim ručnim rukovanjem može se izdvojiti 13-15 t mase. Prva i druga klasa cveta kamilice se suši, treća sakuplja u kontejnere i odvozi na destilaciju eteričnog ulja. Sušenje se obavlja odvojeno, po klasama u kontinuiranim sušarama. Cela masa se suši na 5-7 % vlage.

Prilikom branja, cvet kamilice se nastoji izdvojiti, za šta su potrebne linije koje omogućuju odvajanje i nakon sušenja. Odvajanje treba obaviti pažljivo da se ne bi smrvio cvet i list i da se izdvoje sve primese. To je moguće kombinacijom vibracionih sita i odvajanja u ciklonima. Primenjuje se i lebdenje čestica u struji vazduha i menjanjem brzine cvet se odvaja od stabljike. Zadovoljavajući kvalitet se postiže ponavljanjem tih operacija. Kamilica se melje u mlinovima čekićarima. Različita krupnoća samlevene mase se postiže menjanjem pojaseva s perforacijom.

Izvor:

  • BIOPA; Lekovito bilje
  • Dr. I. Šilješ, ing. Đ. Grozdanić, mr. I. Grgesina; Poznavanje, gajenje i prerada ljekovitog bilja; Osijek, 1992.

Kamilica - Sorte

ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1

Kamilica

Kamilica - Tekstovi

Kamilica @ KLUB

Bere se kamilica :D

+5

Bere se kamilica i dalje, prinos iz...

+7