Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Izbor Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država će doneti značajne promene kako u političkoj tako i u ekonomskoj sferi. Što se tiče poljoprivrede, svakako će biti posledica. Već sada vidimo reakcije na tržištu, čak i na tržištu tih berzanskih roba primarnih poljoprivrednih pro...
U jugozapadnoj Andaluziji, u regiji Sierra de Aracena, nastaje najpoznatiji iberijski pršut – proizvodi se od posebne rase svinja koje slobodno pasu i hrane se žirovima, što mesu daje jedinstvenu aromu i teksturu. Najčuveniji je Jamón de Jabugo, zaštićen oznakom geografskog porekla, dok se najskuplj...
Meštani brdsko-planinskih sela u okolini Valjeva kažu da pamte i jače zime, ali ne i da su bez struje ostajali duže od tri–četiri dana. Ove godine Božić su proslavili u mraku, jer su na električnu energiju čekali čak sedam dana, što je posebno teško palo porodicama sa decom i starijima, ali i domaći...
Dani ludaje u Kikindi su za nama. Šta mislite koliko je težila najteža bundeva Radovana Zakića iz Kikinde a odakle dolazi apsolutni rekorder po pitanju težine i koliko teži? Ostavite svoju procenu u komentarima a mi vam ogdovore na ova pitanja donosimo u najnovijem članku samo na našem portalu.
Još jedna mašina iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO je isporučena u Bačku i to u Šajkaš! Gazdinstvo Bugarin, posle John Deere traktora iz najprodavanije serije John Deere traktora ikad na tržištu Srbije – serije 6M i to modela 6125M i 6175M, opredelilo se za još jednu vrhunsku mašinu i...
Iz KITE DOO poslovne jedinice u Sremskoj Mitrovici isporučena je još jedna mašina najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu - kompanije John Deere. Poljoprivredno gazdinstvo Pere Radovca iz Dobrinaca je donelo mudru odluku opredelivši se baš za John Deere traktor i to iz najpr...
“Tri eura za kilu, dvije za pet”, “momak, evo vezica luka samo jedan euro” baš se nekako brzo udomaćila nova valuta. “Jel ljut?”, pitam prodavača luka jutros na tržnici. “Ne znam kakav volite, pa ne znam što bih ti odgovorio. Ako voliš ljuto, jest ljut” 😂
Japanski proizvođač sakea odlučio je da ode tamo gde nijedan proizvođač do sada nije otišao – u svemir. Asahi Šuzo, kompanija koja stoji iza popularnog japanskog brenda sakea Dasai, planira da pošalje sastojke za sake na Međunarodnu svemirsku stanicu kako bi fermentisali veoma poseban napitak. ”Ne p...
ISPORUKA ODMAH - PRVA RATA JUN 2027. JOHN DEERE KOMBAJNI POŽANJU VIŠE OD POLOVINE SVIH ŽITARICA U SVETU ! U prodajnom portfoliu dostupne su 4 različite serije kombajna, različitih tehnologija izvršavanja i propusne moći. Koju god tehnologiju žetve da tražite – aksijalni (X serija i S serija) ili tan...
Kivi je čudnovata voćka. Pun je vitamina i zato ga treba što više jesti kako bi organizam ostao otporan na razne viruse.
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu nastavlja sa brojnim projektima, pa tako brašno dobijeno iz crva koriste za čokoladu koja će najpre biti namenjena živini, a ako bi se standardi uskladili sa Evropskom unijom, mogli bi da je probaju i ljudi. Prema rečima direktora Departmana za stoča...
Jellena Delijevic
pre 1 godinu
"Mi, sa današnjih 7,9, do 2050. godine skočićemo na preko 10 milijardi"...kaze G.din sa fakulteta ili sta vec. To je njihova pretpostavka, a kako se Više [+]
