Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Na Vlasinskoj visoravni ove godine beleži se slab rod divljih borovnica zbog prolećnih mrazeva i suše. Na lokalitetima poput Gadžine mahale plod se gotovo ne vidi, a čuvari prirode navode da sazrevanje kasni i da se veći prinos ne očekuje pre avgusta. Na stanje dodatno utiče i nesavesno branje grabu...
Slano -:slatke kiflice,brzo gotove,a mekane ko duša 🥐🥐
Berba malina privodi se kraju, ali za voćare nema predaha jer je u jeku berba kupina. Prošle godine i ova voćka imala je rekordnu cenu, koja je ove sezone manja, ali ipak vlasnici zasada se ne žale, kao što je bio slučaj sa malinom. ”Cena se, u zavisnosti od sorte, kreće se od 120 do 130 dinara za j...
I opet u Banat, ali ovog puta u Izbište, stiže mašina najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu, kompanije John Deere i to traktor iz pravog Premium segmenta traktora - iz cenjene John Deere serije 6R, i to je već drugi po redu izdat traktor iz bogatog prodajnog programa naše...
Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović zatražio je od resornog ministarstva da prekontroliše ko je od vlasnika hladnjača dobio kredit, a još nije isplatio preuzetu malinu iz roda 2022. ”Tražili smo da se utvrdi ko je uzeo zajam jer je država omogućila da odloži vraćanje k...
Nakon kiše, duga obasjava križ i stablo u zelenom okruženju. #RuralFoto #Priroda
Nakupci su 'okupirali' Ruski Krstur, selo čuvenih paprikara, gde uveliko traje berba tamnocrvene mesnate ajvaruše, zvane roga, koja je, uprkos visokim temperaturama i suši ovog leta dobro ponela, pa se procenjuje da će čak do 75 odsto ukupnog roda biti u prvoj klasi. Proizvođači nisu razočarani, ali...
U trenutku kada je treća bagremova paša u Srbiji pri kraju, već možemo dati pouzdan osvrt na njene ukupne rezultate, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije. ”Veliki procenat vode u nektaru, česte kiše koje su ometale medenje, dovele su do toga da je bilo previše dana bez ikakvog prinosa, k...
Tri genenaracije Milojevića ovih dana imaju pune ruke posla. Spanać posejan u prvoj polovini oktobra stigao je za seču i već se naveliko ovo povrće distribuira do domaćih kupaca. Spanać seju parcijalno, u više plastenika i na površini većoj od 20 ari. Ovo povrće samo sebi je osiguralo plasman jer se...
Setva kukuruza, soje i suncokreta je u toku ali ratari ne očekuju da će je završiti pre 10. maja, zbog kiša koje se najavljuju narednih dana. Mada kasne u poslu zbog lošeg vremena tokom aprila, napominju da je najvažnije da se usevi poseju i da ih klima posluži tokom leta, da ne budu previše visoke...
Za danas više ne najavljuju kišu pa nas posjetite! Otvoreni smo do 18 sati, kao i sutra i preksutra! Vidimo se!
Za tovljače svinja, uprkos afričkoj kugi svinja, nema zime. Kilogram žive vage kreće se od 240 do 250 dinara, što im ide naruku jer je cena stočne hrane pre mesec dana pojeftinila, doduše ne u onoj meri koliko bi trebalo. ”Sa cenom od 250 dinara pokrivamo troškove uzgoja, mada je stočna hrana jeftin...
