Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Nekada je svako domaćinstvo u Banatu imalo konje. Samo u Kikindi, bilo ih je 5.000, a danas tek nešto više od stotinu. Kikinda je varoš sa najviše fijakera i paradnih zaprega u Srbiji. Trenutno ih ima 30, a među vlasnicima je i Dragan Strajnić, jedan je od najpoznatijih odgajivača konja u Kikindi. "...
Još jedna mašina iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO je isporučena u Banat. U Žitište, u porodično gazdinsvo Marinka Đukića, stiže mašina koja doprinosi stalnom razvoju i unapređenju poslovanja, a u pitanju je plug renomiranog francuskog proizvođača priključnih mašina i oruđa - kompanij...
Dok su mnogi prvomajski praznik proveli uz roštilj, poljoprivrednici su vrijedno radili kako bi nadoknadili izgubljeno vrijeme tokom dugog kišnog perioda #sjetvakukuruza
Naučnici u Švajcarskoj smislili su novi način da naprave čokoladu koristeći čitav plod, a ne samo semenje. I bez dodavanja šećera. Čokolada koju je napravio naučnik Kim Mišra i njegov tim na prestižnom Federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu koristi pulpu, sok, pa čak i koru kakaovca. Ključ nov...
Još jedan traktor iz bogatog prodajnog programa naše kompanije, finansiran od strane IPARD fonda, isporučen je u region Banata, u Banatsko Karađorđevo, a u pitanju je model iz čuvene John Deere 6M serije traktora. Porodično gazdinstvo Vasić je mudro odabralo i opredelilo se se baš za traktor najpopu...
Druga strana kiše... Užas.. :(
Damir Senjan
pre 1 godinu
Ako je prije sat vremena bilo vrijeme kakvo kod mene, nemaš brige oko puževa. Kod mene sve u mulju od nevremena.
Damir Senjan
pre 1 godinu
Karolina Rastija Ali stvarno ih nije bilo prošle godine, ja sam premjestio vrt, napravio novi na drugome mjestu 12mx57m veličine, reko super nema ih Više [+]
Danas (15.06.) posle podne, uveče i noću očekuje se obilna kiša - u krajevima južno od Save i Dunava ponegde će pasti od 30 do 50 mm, lokalno i više. Sutra (16.06.) se intenzivne padavine očekuju u istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Srbiji (20 do 40 mm), naročito u prvom delu dana, dok se najviše k...
U papučkim šumama ima kestenja. A nakon ove kiše i daždevnjaka. Rekla bih da će biti i gljiva.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Konkurs za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta. Zapošljavaju se poljoprivredni inspektori u 17 gradova, a traži se 21 poljoprivredni inspektor u pet sektora. Poljoprivredni inspektori traženi su u Požarevcu, Smederevu, Šapcu, Užicu...
Raznolikost i sarenilo boja odaje da jesen, osim kiša i tmurnih oblaka, ima svoju ljepotu i čar. . #RuralFoto #PRIRODA
Danas je kišovito, ali jučer je bilo pravo vrijeme za kombajniranje KWS pokusa hibrida kukuruza u Cerni kod OPG Ivan Peičić. Istočna Hrvatska ove je godine pretrpjela izrazito veliku sušu, no naši #ClimaControl3 i #Plu4Grain hibridi kukuruza, ponovno su pokazali svoje snage u ovoj izazovnoj proizvod...
U Srbiji su od prošle godine ostale velike zalihe pšenice od 1,2 miliona tona, kukuruza, najlošijeg kvaliteta oko 350.000 tona i suncokreta oko 55.000 tona. Proizvođači su tokom prošle godine zbog političke nestabilnosti i rasta cene kukuruza i pšenice na domaćem tržištu, u jednom trenutku na više o...
