Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Stig Nedeljko Savić izjavio je da su poljoprivrednici sedam udruženja nezadovoljni zabranom izvoza suncokretovog ulja i najavio da će "za nekoliko dana reagovati" na tu zabranu", a da će "posledice trpeti saobraćaj i građani". On je za agenciju Beta rekao da će,...
Danas se reči voćarstvo i jabuka ispisuju crnim slovima, jer je i situacija takva, ocenio je profesor dr Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, na nedavnom savetovanju voćara u Gruži. Ovaj poznavalac prilika na tržištu jabuka u svetu, savetuje voćare koji imaju do 40 tona prinosa po h...
Kako protiče žetva ječma i pšenice? Kvalitet zrna nakon blage zime i kišnog proleća i prisustvo korova. Više o tome čitajte uskoro na Agroklub-u!
PRIHRANA PŠENICE. Ukoliko je agrohemijskom analizom zemljišta utvrđena prirodna plodnost zemljišta, na kome se može ostvariti prinos od 3.000 kg/ha zrna pšenice, za planirani prinos od 6.000 kg/ha zrna potrebno je obezbediti vodorastvorljivih NPK hraniva: N = 94 kg/ha, P2O5 = 47 kg/ha i K2O = 75 kg/...
Nakon višemesečne suše, kiša koja danima pada verovatno je najviše obradovala proizvođače kupusa. Oni su tokom većeg dela vegetacije, nastojali da ga, navodnjavanjem, održe u životu. Više zalivanja, veća potrošnja goriva, ulaganja u repromaterijal, značajno će poskupeti proizvodnju kupusa, kažu proi...
#Ruralfoto #Priroda volim Banatska polja gde sam rodjena pa i Banatsko blato koje nas hrani. Ponekad mi smetaju jaki vetrovi u našem Južnom Banatu ali su korisni jer teraju zagađenja a takođe čuvaju prirodu proizvodeći kilowatte električne energije. Volim i ovu uljanu repicu kada je u punom cvatu a...
Kvalitet koji ostavlja dubok trag SAMO DO 15. NOVEMBRA – specijalne akcijske cene za preostale Kuhn plugove sa lagera. IZABERITE KUHN MAŠINE KOJE ĆE UNAPREDITI VAŠE POSLOVANJE. Svaka dobra žetva počinje kvalitetnom i adekvatnom obradom zemljišta. KUHN plugovi obezbeđuju konstantnu dubinu rada, savrš...
Počela je setva uljane repice.Vremenski uslovi su za taj posao dobri, a stručnjaci proizvođačima savetuju primenu pune agrotehnike kako bi ostvarili optimalne prinose. Uljana repica se može se sejati i u proleće, ali veći prinosi postižu se ozimim usevom. Jedna od najkritičnijih faza u proizvodnji u...
Poplave u središnjoj Aziji i južnoj Rusiji usmrtile su desetke ljudi, a tisuće njih prisilile na evakuaciju. U Kazahstanu je poginulo najmanje 36 ljudi, a u Afganistanu 33 osobe, većinom poljoprivrednika. Veliko nevrijeme praćeno munjama i obilnim kišama dovelo je do bujične poplave koja je rušila k...
Farmer iz Laćarka Bora Šuljamac kaže da je prošle sedmice kilogram žive mere svinja od stotinu do 120 kilograma koštao 286 dinara i da su s tom cenom tovljači bili zadovoljni. Ali, čim su stigli zahtevi da svinjetina bude jeftinija, klaničari su odmah spustili cenu žive vage svinja na ispod 250 dina...
Na 12. En primeuru u Zagrebu mlade malvazije Da su istarske malvazije omiljeno vino među vinskim znalcima i vinoljupcima potvrdilo je 12. izdanje En primeur-a koje se održalo 12. 2. 2024. u hotelu Esplanade u Zagrebu. Tom prigodom u Zagreb su stigla čak 63 vinara iz Istre, a njima se, kao i svake go...
Zadružni savez Vojvodine je izračunao da proizvodnja pšenice ratare košta 166.498 din/ha i da bi kilogram pšenice trebalo da bude 33,3 dinara, pod uslovom da je rod pet tona po hektaru. To je daleko viša cena od one koja se sada nudi ratarima. Predsednica ZSV-a Jelena Nestorov Bizonj pozvala je drža...
