Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Proizvođači kupina u ražanjskom kraju zadovoljni su ovogodišnjim rodom i kvalitetom tog voća. Otkupnom cenom koja se kreće od 130 do 150 dinara po kilogramu - nisu. Kako je u prethodnim godinama cena bila i niža, mnogi proizvođači iskrčili su kupinjake, pa je sada pod zasadima kupina u ražanjskom kr...
Posađen luk, nešto salate, posijani špinat i feld salata. Kišo, možeš pasti. Hvala 🥰
Beli luk dostigao cenu od 700 dinara za kilogram.
Damir Senjan
pre 2 godine
Ja sam ga sadio jedno vrijeme za prodaju, a što sam miris skida tlak a od kineskog ti se diže kosa na glavi. Mislim zbog cijene.
Žetva suncokreta se privodi kraju, a prinosi nikad različitiji, od 500 do 3500 kilograma po hektaru. Cena 38din bez pdv-a, što je skoro duplo manje nego prošle godine.
U Mokrinu kod Kikinde, poslednjeg vikenda februara tradicionalno će biti održano finale Svetskog prvenstva u borbi gusana. Polufinalne borbe u tri takmičarske kategorije su već održane i zna se koji će se gusani, na završnom nadmetanju, boriti za titulu novog svetskog prvaka. Gusan Mistral star pet...
Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, koja nanose ogromnu štetu vodenim ekosistemima, Danska je odlučila da 15 procenata poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume. Takođe, uvođenjem poreza na stočarstvo najavljenog za 2030. godinu, postaće prva zemlja koja oporezuje emisije iz sektora poljopr...
Za razliku od pšenice kojoj obilna kiša ne odgovara za razvoj, uljana repica obećava dobar rod. ”Vrlo smo zadovoljni trenutnim stanjem useva na teritoriji Vojvodine, ali i centralne Srbije s obzirom da se uljana repica proširila i na druga proizvodna područja u ovoj godini. Zahvaljujući povoljnim vr...
Odlični pošipi Todor u Zagrebu Gostovanje čarske vinarije Todor sa Korčule u Češkom domu u Zagrebu na tribini/promociji "Vrijeme je ZA..."potvrdilo je da vinogradari i vinari koji su svoje grožđe prodavali mogu i sami imati svoje odlično vino. Upravo to su napravili braća Jurica i Željko Tomić u 202...
Polovinom aprila, nakon leta od nekoliko hiljada kilometara iz srednje i zapadne Afrike, mali slavuji pristižu u naša podneblja gde ostaju do septembra. Ali, pesma slavuja traje kraće nego njihov boravak u Srbiji, pevaju tek negde do juna, dok ne fasciniraju ženke, a zatim utihnu. Imajući u vidu sve...
Još jedna isporuka vrhunskih mašina iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO, ovog puta u Bačku! Impresivnom John Deere mašinskom parku firme "Žitna polja" iz Čuruga, ovoga puta pridružuju se tifon i agregat renomiranog Internacionalnog proizvođača - kompanije IRRIMEC, kao i kišna rampa komp...
I ove godine obeležen je svetski dan jabuke, crvene, zelene, žute, slatke ili kisele dostupne su tokom cele godine. Zato bi trebalo da su na našem jelovniku svaki dan - zdrave i ukusne!!!
Prošle godine je 75 tona maka izvezeno sa banatskih polja za Slovačku, ali kao poluproizvod, očišćen samo od čaura jer se kao čist ne može izvoziti. ”Sve radimo po EU standardima a to, između ostalog, podrazumeva i da mak nema morfijuma”, naglašava proizvođač Miša Hromčik iz Padine. ”Zbog klimatskih...
