Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Prošle godine je 75 tona maka izvezeno sa banatskih polja za Slovačku, ali kao poluproizvod, očišćen samo od čaura jer se kao čist ne može izvoziti. ”Sve radimo po EU standardima a to, između ostalog, podrazumeva i da mak nema morfijuma”, naglašava proizvođač Miša Hromčik iz Padine. ”Zbog klimatskih...
- Hrvatski lovački savez svečanom akademijom proslavio stotu obljetnicu Hrvatski lovački savez obilježio je, u Koncertnoj dvorani Vatroslava Lisinskog u Zagrebu 100 godina. Svečanosti se odazvalo više od 1500 lovaca iz cijele Hrvatske, ali i susjednih zemalja i Europske unije te brojni uzvanici iz j...
U trenutku kada je treća bagremova paša u Srbiji pri kraju, već možemo dati pouzdan osvrt na njene ukupne rezultate, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije. ”Veliki procenat vode u nektaru, česte kiše koje su ometale medenje, dovele su do toga da je bilo previše dana bez ikakvog prinosa, k...
Na 3. Svetskom kongresu o bio/organskim distriktima održanom od 26. do 29. avgusta u Lingćiju, u Kini, Srbija je prvi put predstavila svoj Biodistrikt Kolubaru. Delegaciju je predvodila Nacionalna asocijacija Serbia Organika, a prisustvovalo je više od 100 stručnjaka iz 25 zemalja. Ivana Simić iz Se...
Kruthaker u Parizu Hrvatska turistička zajednica i Predstavništvo HTZ-a u Parizu uz podršku Hrvatskog olimpijskog odbora, u Parizu u Hrvatskoj kući,na olimpijskim igrama, predstavili su hrvatsku turističku ponudu kroz posebno promotivno događanje u stilu Mediteranskog vrta.Tom prilikom uz mediterans...
P.A.T. – Tehnologije Precizne Poljoprivrede Redovna skupština udruženja srednjih škola područja rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, održana je na Kopaoniku od 24. do 26. maja 2024. U okviru redovne skupštine održan je sreučni skup iz oblasti Poljoprivreda sa temom „Primena digitalnih te...
Petnaesti Državni pčelarski sajam sa međunarodnim učešćem u organizaciji Saveza pčelarskih organizacija Srbije, održaće se ovog vikenda, 10. i 11. februara, na Beogradskom sajmu. Posetiocima će u Hali dva tradicionalno na raspolaganju biti izuzetno bogat prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, p...
U Srbiji ima više od 11.000 bujičnih vodotokova, a zbog klimatskih promena koje donose obilnije padavine i eroziju zemljišta bujične poplave će biti sve češće i veće, ocenila je Milica Caković, istraživač-saradnik na beogradskom Šumarskom fakultetu. Većina zabeleženih bujičnih poplava dogodila se ju...
Kiša u podjeličkim čačanskim selima, nije padala više od 40 dana, što je uz visoke temperature ostavilo posledice na voćne kulture uzgajane u tom kraju, kaže voćar Mateja Majstorović. On je rekao i da je, pored tih nepovoljnih uslova, ovogošnji rod kruške, možda ne po kvalitetu, ali po količini, izn...
Kraljica jeseni, bela bundeva, dulek, ili pečenka, kao je na jugu Srbije zovu, postala je porodici Stojmenović iz Katuna kod Vranja, siguran izvor prihoda poslednjih nekoliko godina. Sa malo ulaganja, pečenka ima velike prinose, a Miša Stojmenović priča da je tajna takvog uspeha, starinski način sad...
Ko je ove godine posadio karfiol, ima mnogo razloga da bude zadovoljan. Naime, kilogram karfiola trenutno se na pijacama u Novom Sadu prodaje, u zavisnosti od kvaliteta glavice, od 300 do 350 dinara, a donedavno je koštao i 400 dinara. U protekle dve godine bio je znatno jeftiniji, zbog čega je mnog...
