Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
👉 Hvala svim izlagačima i posjetiteljima što su bili dio 2️⃣6️⃣. Proljetnog međunarodnog bjelovarskog sajma. Iako nas je kiša pratila gotovo puna četiri dana, broj posjetitelja bio je zaista impresivan, a ponuda izlagača na visokom nivou. Vidimo se uskoro na sljedećoj sajamskoj manifestaciji 😉 #pr...
Nedavno je u Kirgistanu održan seminar o pravima kućnih radnika-čuvarima tradicije i starih zanata. Našu zemlju predstavljala je Zora Kajtez iz Udruženja žena Zlatne ruke iz Bačke Palanke
U Banatu gajenje bundeve ima dugu istoriju, a u Kikindi se čak u njenu čast tradicionalno održava menifestacija "Dani ludaje". ”U Vojvodini generalno ima dosta potencijala za uzgoj bundeve, pogotovo kod nas u južnom Banatu. Potrebno je samo da se podigne svest ljudi da je mnogo bolje konzumirati dom...
Gazdinstvo porodice “Čubrilović“ iz Prigrevice, nakon John Deere balirke V461R, KUHN GMD kosačice i KUHN GA6501P grablji, opredelilo se za još jednu vrhunsku mašinu iz prodajnog portfolia kompanije KITE DOO i to za naravno John Deere traktor iz prave Premium serije 6R, a u pitanju je model 6R130. Sv...
NEGA DUVANA. Međuredna kultivacija duvana (Nicotiana tabacum L) sa specijalnim rotokultivatorima obavlja se 5 - 6 puta u vegetaciji, odnosno prema potrebi, ali obavezno nakon svake kiše dok razvoj useva to dopušta. Prva međuredna kultivacija vrši se posle ukorenjavanja mladih biljaka, odnosno 10 - 1...
Cena soje je u Srbiji u odnosu na prošlu godinu skoro prepolovljena, otkupljivači je plaćaju 45 dinara po kilogramu, a prošle godine je bila oko 82 dinara, rekli su juče proizvođači te uljarice. Poljoprivrednik Dejan Ivanišević iz Kisača, koji je ove godine pod sojom imao deset hektara, prodao je ro...
John Deere fabrika u Mannheim-u svečano obeležava proizvodnju svog 2 milionitog traktora. Manhajm jeste zapravo grad inovacija - prvi automobil, bicikl i traktor su konstruisani upravo u Mannheim-u. Fabrika u Mannheim-u je najveći Džon Deere proizvodni pogon van Severne Amerike, a ujedno je i najve...
Do nedavno u Vojvodini gotovo da nije mogao da se nađe ar zemlje da se kupi ili iznajmi. Cene arende često su bile i nerealne, kažu poljoprivrednici. Ali, najuporniji su ih plaćali. Međutim, ove godine sve je više proizvođača koji odustaju od zakupa, jer se proizvodnja pšenice, kukuruza, soje, sunco...
Indeks potrošačke korpe izmakao je kontroli u Evropi, jer su cene nekih osnovnih životnih namirnica, poput mleka i voća, porasle tokom prošle godine više nego ikad. Litar mleka se u supermarketu u Madridu prodaje za 90 centi, u Berlinu 1,05 evra, a u Parizu 1,54 evra. Cena kilograma jabuka je između...
Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Food, Gvajana je jedina zemlja koja može samostalno zadovoljiti potrebe stanovništva u svih sedam ključnih grupa hrane. Istraživanje koje su sproveli naučnici sa univerziteta u Getingenu i Edinburgu obuhvatilo je 186 zemalja. Kina i Vijetnam su visoko rang...
NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA. Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle zajedno...
