Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Pet poljoprivrednih udruženja "Stig" iz Požarevca, "Složni Pidikanci" iz Bavaništa, "Brestovački Ratari" iz Banatskog Brestovca, "Adrani" Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja i "Severni Banat" iz Kikinde traže da se ispune sve navedene stavke bez odstupanja i u dogovorenom roku iz Spora...
SORTE RIBIZLE ZA ORGANSKU PROIZVODNJU. Plod ribizle ima veliku hranljivu, lekovitu i dijetetsku vrednost, a naročito je bogat u vitaminu "C" (200 - 450 mg %), PP, B1, B2, i provitaminu vitamina A, zatim u pektinima, šećerima, organskim kiselinama, taninima, drugim suvim materijama, mineralnim materi...
Pozdrav od kompanije KITE DOO NOVI SAD sa "Bostanijade", koja se održava danas, 19. jula 2025. u Osipaonici. Posetite naš štand - predstavnici kompanije KITE DOO su tu za vas, za savet, za informacije o kompletnom prodajnom i uslužnom programu KITE DOO, aktuelnim akcijama i najpovoljnijim modelima f...
Indeks potrošačke korpe izmakao je kontroli u Evropi, jer su cene nekih osnovnih životnih namirnica, poput mleka i voća, porasle tokom prošle godine više nego ikad. Litar mleka se u supermarketu u Madridu prodaje za 90 centi, u Berlinu 1,05 evra, a u Parizu 1,54 evra. Cena kilograma jabuka je između...
Fruška gora je najstariji nacionalni park u Srbiji i šume su ovde pod posebnom zaštitom od 1960. godine, kada je taj park osnovan, ali se češće nego ranije na planinskim obroncima mogu videti gomile posečenog drveća. Na Institutu za nizijsko šumarstvo u Novom Sadu smatraju da je šumama Fruške gore p...
Pored Breitestena, 30-ak kilometara od Beča, kompanija Väderstad nam je prezentovala svojih šest novih mašina. Uskoro više o njma na Agroklubu.
Preterani uvoz voća i povrća biće smanjen kako bi se stimulisala domaća proizvodnja, izjavio je bugarski ministar poljoprivrede Kiril Vatev. Kako je dodao, vlada Bugarske priprema zakon koji će regulisati problem preteranog uvoza voća i povrća. Skoro 80 odsto voća i povrća koje se konzumira u...
U ZR SATURN II u Žagubicu, isporučen je moćni šumski traktor LKT 81 koji će odmah biti angažovan u poslovima izvlačenja trupaca iz okolnih šuma. Traktor je isporučen u sledećoj opremi: LKT 81 - Motor JCB, snage 93 kW. - Transmisija: JCB Powershift. - Duplo vitlo 2 x 80 kN. - Sajla 2 x 70m x 13mm. -...
Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, koja nanose ogromnu štetu vodenim ekosistemima, Danska je odlučila da 15 procenata poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume. Takođe, uvođenjem poreza na stočarstvo najavljenog za 2030. godinu, postaće prva zemlja koja oporezuje emisije iz sektora poljopr...
Početak proleća praćen smenom obilnih kiša i visokih temperatura, smanjiće knjaževačkim pčelarima prvi prinos bagremovog meda u dolini Timoka. Ove godine stručnjaci pčelarima preporučuju da pravovremeno reaguju na promene u cvetanju biljaka kako bi na najbolji način iskoristili celokupnu pčelarsku s...
