Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Niste još ostavili kiseli kupus? Evo, gde ima glavica za čiji kilogram plaćaju duplo skuplje nego kod konkurencije. Zašto? Prvo, zato što je ono pravo, kaže Rajko Gligorić iz Futoga :) Uskoro više na Agroklubu...
Nekada je svako domaćinstvo u Banatu imalo konje. Samo u Kikindi, bilo ih je 5.000, a danas tek nešto više od stotinu. Kikinda je varoš sa najviše fijakera i paradnih zaprega u Srbiji. Trenutno ih ima 30, a među vlasnicima je i Dragan Strajnić, jedan je od najpoznatijih odgajivača konja u Kikindi. "...
I ako je dug kišni period poremetio normalan rast i razviće biljaka, ima i ljepih primjera... bašta Slobodana Dakića Mrkonjić Grada
Pozdrav svima u klubu! Slike su s Grmošcice - park šuma na zapadu Zagreba. Nekoliko drva (bukve i hrastovi) je palo ove zime, neka od njih su i na relativno ravnom tlu i zdrava. Nemam znanja iz šumarstva pa ovim putem tražim informacije i savjete. Zanima me zbog čega dolazi do tog da se čak i zdrava...
Đuro Japaric
pre 2 godine
Plus mokar snijeg u brdskoj Slavoniji koji je rušio i lomio stabla u šumi kao i u starijim voćnjacima ! Puno su posla imali i cestari na Dilju u Više [+]
Rakije iz Srbije osvojile su 18 medalja na međunarodnom ocenjivanju jakih alkoholnih pića CMB Spirits Selekšn Brisel koje je ove godine održano u Kini, saopštila je juče PKS, koja je u saradnji sa Savezom proizvođača rakije Srbije organizovala učešće 22 destilerije na tom takmičenju. U ocenjivanju j...
Proizvođači malina u Srbiji nezadovoljni su zbog ponuđene otkupne cene malina od 300 do 305 dinara po kilogramu i, ako je vlasnici hladnjača ne povećaju, malinari će ugasiti proizvodnju i preorati voćnjake, rekao je predsednik udruženja proizvođača malina “Vilamet” Mileta Pilčević. Berba malina je t...
Gazdinstvo Svjetlanović iz Beške, je donelo mudru odluku opredelivši se nakon John Deere traktora 6135M, 6155M i 5045D, da četvrti po redu traktor, bude naravno traktor najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu - kompanije John Deere, i to iz najprodavanije serije John Deere t...
Sada je najslađa - raštika nakon mraza :) Zimi, kada je organizmu potrebno više topline i nutritivno bogate hrane, raštika je jedna od najboljih zelenih namirnica — hranjiva, zasitna i lako probavljiva nakon mraza. Bogata je vitaminom K, C i folnom kiselinom, te mineralima kao što su kalcij, magnezi...
Nije postignut dogovor o otkupnoj ceni maline na jučerašnjem sastanku malinara, hladnjačara i predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Vladi. Malinari su i dalje nezadovoljni cenom od 200 dinara za kilogram ovog voća. Hladnjačari kažu da ne mogu da ponude veću cenu zbog prošlogodišnjih gubitaka. Ka...
Izgleda da će Božić biti u #SatenskoZeleni nijansama zelene boje ⭐️🎄 #yourCLAAS 📷💚 @lohnunternehmenwalking @_lufti_07 @xerion_3000 Landwirtschaft im Kreis Warendorf Pagot Caput @kirner_lange_unerreicht Agrar_Fotografin
FESTIVAL VINA MOSLAVINA 215 UZORAKA VINA NA FESTIVALU VINA MOSLAVINA U KUTINI U Kutini se održava Festival vina MoslaVina Kutina 2025. i 31. Izložba izvornih hrvatskih sorti. Šampion 31. Izložbe vina izvornih hrvatskih sorti i najbolje ocijenjeno vino među mladim škrletima je Škrlet 2024. Vina Košut...
Kako nam se polako bliži proleće i porast temperature, uskoro možemo očekivati plodonosna tela različitih vrsta gljiva. Iako su neke vezane za određeno doba godine, druge se mogu naći čim padne prva kiša. Da li ste znali da se neke vrste gljiva javljaju ponajviše zimi? Šta možemo očekivati s proleća...
