Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Berba višanja na području Merošine, Doljevca i Prokuplja kreće za vikend ili naredne nedelje, a voćari očekuju cenu od najmanje 200-240 dinara po kilogramu, jer je rod prepolovljen u odnosu na 2024., a interesovanje je veliko. Voćari će čekati da berba traje dok cena ne poraste, jer je prošle godine...
Voćari u Topoli ove godine beleže izuzetno loš rod šljive – svega oko 10% u odnosu na prethodne sezone. Uzrok su prolećni mrazevi, grad i letnja suša, koji su pogodili i ostale voćne kulture poput trešnje, višnje i nektarine. ”Ova godina je bila katastrofalna, a posledice ćemo osećati i sledeće – je...
Vlada Srbije je usvojila odluku koja se odnosi na uvođenje prelevmana (uvozne takse) od 15 dinara po litri mleka i za Gaudu kačkavalj od 30 dinara po kilogramu. Kako se navodi u saopštenju, to je pokušaj da se zaustavi pad cena otkupnog mleka na tržištu i da se zaštitite srpski proizvoiđači i domaća...
Banatsko selo Sakule nekada je bilo poznato po ovčarstvu. Pre nekoliko godina, uzgajano je oko pet hiljada ovaca, ali je danas taj broj drastično manji jer, kako kažu stočari, to više nije isplativo. Kažu da je jedini isplativ način uzgoja ispaša, ali je teško naći pastire. U Sakulama samo trojica s...
U pogledu cena ratarskih kultura, na Savetovanju agronoma i poljoprivrednika, koji se ove sedmice održava na Zlatiboru u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, rečeno je da neće biti povećanja, naprotiv, ima izgleda da one budu i niže, doduše neznatno. ”Svetski godišnji bilan...
Ako niste stigli prije kiše nabrati bazgu, bez brige, ima je koja će tek cvasti 🥰
Direktan pozdrav sa svečanog otvaranja 57. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 3. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske koja se održavaju do 3. februara 2023. Godine na Zlatiboru. Predstavnici kompanije KITE DOO, sektora "Mehanizacija", "Agronomija", "Tehnologije Precizne Poljo...
Za danas više ne najavljuju kišu pa nas posjetite! Otvoreni smo do 18 sati, kao i sutra i preksutra! Vidimo se!
Valjevo je večeras (22. јул 2024.) reklo: Ne želimo rudnik na nekoliko kilometara od Valjeva, na najplodnijoj zemlji u okolini.
