Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Asif Filan iz Kopčića kod Bugojna uzgojio je stočnu repu tešku 13 kilograma...
Još jedna mašina iz bogatog KITE DOO prodajnog programa je isporučena u region Bačke i to u Suboticu! Porodično gazdinstvo g. Željka Kujundžića, posle John Deere traktora 5100M, 6105MC i John Deere kombajna WTS9560, odlučilo se za još jedan traktor najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehaniza...
Rodna stabla trešnje u gustom sklopu treba orezivati isključivo leti, u prvoj polovini jula, a po nekim autorima krajem jula i početkom avgusta. U uslovima suše i sušnim rejonima za preporuku je rezidbu obavljati svake godine, jer se time štedi voda za pojačanu transpiraciju (isparavanje od strane b...
Jedan sunčan dan pa tri sa kišom, takav je ove godine april - jedan od tri najhladnijih, od kako se meri temperatura vazduha. Ne prija pčelama, pa je pitanje koliko će ove godine biti meda. Pčele ne izleću iz košnica ukoliko su dnevne temperature ispod 10 stepeni. A tako je gotovo od početka aprila....
Poljski poljoprivrednici prosvjeduju na sajmu Agrotech u Kielceu. Oko 500 proizvođača obučenih u žute prsluke pratilo je uz povike ministra poljoprivrede i zamjenika premijera Henryka Kowalczyka, koji je bio počasni gost Agrotech-a. Oni su na sajam stigli u jutarnjim satima i čekali trenutak kada je...
I još jedana isporuka u Banat i ponovo John Deere traktor i ponovo model iz te čuvene serije 6M. Porodično gazdinsto Bibu iz Mihajlova, je svoj mašinski park osnažilo sa još jednim, sada već črtvrtim traktorom najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu - kompanije John Deere i...
Vanredna situacija u Čačku uvedena zbog poplava i velike štete pričinjene na putnoj infrasteukturi i u domaćinstvima je po odluci Gradskog štaba za vanredne situacije na čelu sa gradonačelnikom Milunom Todorovićem ukinuta, piše RINA. Štetu od poplava do sada je gradskoj Komisiji za procenu štete pri...
Damir Senjan
pre 1 godinu
Ovako je bilo kod mene krajem 5 meseca i 6 mesec. Plivaj i uživaj a posle čisti mulj oko kuče
Hidrološka situacija u Srbiji trenutno je nepovoljna, a najteže je na malim rekama - Kolubari i Jadru, na gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave i Toplici, izjavila je hidrolog Jelena Jerinić. Prema njenim rečima, spisak reka sa nepovoljnom hidrološkom situacijom će se vremenom proširivati, jer se...
Kako pravilno gajiti orhideje? Orhideje zahtevaju dosta svetlosti, ali ne podnose direktnu svetlost, jer će se spržiti, dok slaba osvetljenost zaustavlja cvetanje. Optimalna temperatura za gajenje je 18-30 stepeni. Učestalost zalivanja zavisi od vremenskih uslova. Zimi se poliva jednom nedeljno, let...
Kompanija Kite DOO predstavila je najnovije tehnologije u preciznoj poljoprivredi i savremena rešenja za optimizaciju proizvodnje u okviru KiTeh dana u Sremskoj Mitrovici.
Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, koja nanose ogromnu štetu vodenim ekosistemima, Danska je odlučila da 15 procenata poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume. Takođe, uvođenjem poreza na stočarstvo najavljenog za 2030. godinu, postaće prva zemlja koja oporezuje emisije iz sektora poljopr...
