Sinonim: - | Engleski naziv: Caraway | Latinski naziv: Carum carvi L.
Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.
Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.
Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.
Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.
U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.
Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.
Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.
Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.
Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.
Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).
Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DOMAĆI RANI
KUMINA K 1082
NIEDERDEUTSCHER
Kraljica jeseni, bela bundeva, dulek, ili pečenka, kao je na jugu Srbije zovu, postala je porodici Stojmenović iz Katuna kod Vranja, siguran izvor prihoda poslednjih nekoliko godina. Sa malo ulaganja, pečenka ima velike prinose, a Miša Stojmenović priča da je tajna takvog uspeha, starinski način sad...
Zalazak sunca na Matokitu poslije ljetne kiše. Pogled ka Vrgorcu iz Ljubuškog. Ne postoje granice u prirodi. #ruralFoto #priroda
Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Food, Gvajana je jedina zemlja koja može samostalno zadovoljiti potrebe stanovništva u svih sedam ključnih grupa hrane. Istraživanje koje su sproveli naučnici sa univerziteta u Getingenu i Edinburgu obuhvatilo je 186 zemalja. Kina i Vijetnam su visoko rang...
Tovljene svinje su pojeftinile sa 300 na 210-220 dinara po kilogramu, pa su stočari i farmeri u Mačvi ponovo na gubitku, a zbog vrtoglavog rasta cene prasadi, ne manje od 1.000 din/kg, svi koji imaju prase za prodaju, odustaju od tovljenja i zadovoljno trljaju ruke. ”Prevario sam se i nisam prasad p...
Sezona branja pečuraka, kao i otkupa završena je bez veće zarade kako za berače, tako i za otkupljivače, posebno u zapadnom delu Srbije. Manjak kišnog perioda uticao je na ovogodišnji rod pečuraka u šumama u okolini Čačka, naročito u ivanjičkom kraju, na Javoru i Goliji, pa ubrane količine vrganja i...
Od 1. decembra ove godine nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku je, prema pravilniku koji je bio na snazi, trebalo sa 0,25 da se spusti na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je i evropski maksimalni nivo. Čini se da smo na "evropskom nivou" bili svega osam dana, pošto je od 9. decembra, na snazi novi...
#RuralFoto #selo Stara baka je pravi simbol sela. U mnogim krajevima mladost je napustila poljoprivredu i otišla za boljim životom u gradove. Ali baka ne. Baki je bolji život na selu. Njene žilave ruke su od djetinjstva hranile njezino blago kako ona zna reći i nije joj teško ni po kiši, a ni po zvi...
Godina dana truda, strpljenja, vitra, kiše i sunca u jednom grozdu. #RuralFoto #Vrgorac #trnak #priroda
Zbog profita, jednostavnog gajenja i kvaliteta koji se ostvari na srpskim plantažama, Srbija bi mogla biti veliki izvoznik šipka, posebno organskog. Preko 20 sorti šipka uspeva na našem podneblju i može se naći gotovo svuda, jer za razliku od mnogih kultura, šipak nema posebne zahteve u gajenju. Na...
Vinsko druženje kod Vučinića Na Plešivici tridesetak kilometara od Zagreba na OPG-u Zdenka Vučinića, Udruga Portugizac, organizirala je vinsko druženje u povodu početka berbe portugizca. Okupili su se vinari i novinari, trgovci i drugi uvanici koje su najprije pozdravili predsjednik i tajnik Udruge...
“K I T e prodavnica” “K I T e prodavnicu” ćete je lako naći na adresi https://shop.kitedoo.rs/ ili na internet stranicama web sajta kompanije KITE DOO www.kitedoo.rs u sekciji KITE PRODAVNICA. U “K I T e prodavnici”, za početak imamo najnovije artikle garderobe, igračaka i reklamnog materijala, ali...
Suvremena vinarija Matić U istarskom trokutu Kaštelir , Višnjan , Vižinada smješteno je mnogo vinarija. Samo na području Višnjana njih čak 16 među kojima su Košeto, Prodan ,Poletti, Poleis, Aldo i Denis Bernobić a u Baškotima su Matići. Vinogradarenjem i vinarenjem se obitelj bavi već šest generacij...
