Majoran

Engleski naziv: Majoram | Latinski naziv: Origanum majorana L.

Majoran

Majoran se u umerenoj klimi gaji kao jednogodišnja biljka, koja u toplijim, mediteranskim područjima može živeti kao višegodišnja. Pripada porodici usnatica (Lamiaceae /Labiaceae). U starom se Egiptu uzgajao kao sveta biljka, a Grci i Rimljani smatrali su ga simbolom sreće. U Evropi se gaji od 14. veka. Majoran se najčešće upotrebljava kao začin i to nadzemni deo biljke. Ulje je svetlo-žute boje i prijatnog mirisa.

Morfološke osobine majorana

Majoran na našim prostorima ne raste samoniklo, a pripada porodici usnatica (Lamiaceae /Labiaceae). Rastom oblikuje polužbun visok 50 – 80 cm. Mladi su izdanci dlakavi i sivozelene boje, dok su starije biljke gole i smeđe. Oblik lista je eliptičan, a na obe su strane dlakavi. U pazuhu listova oblikuje se 7 do 9 zelenih, ljubičastih ili belih cvetova. Koren majorana je tanak i račvast. Plod majorana je sitan, valjkast i žućkasto – smeđ. Seme zadržava klijavost dve do tri godine.

Agroekološki uslovi gajenja majorana

Temperatura

Majoran je biljka kojoj odgovaraju toplije klime, poput mediteranske. Optimalna temperatura za klijanje je 20 – 22 °C. Mlade biljke obično prestanu rasti već na temperaturi od 10 °C. Postoji opasnost da će zahlađenje u fazi oblikovanja cvetova uticati na smanjenje prinosa zelene mase i udela eteričnog ulja.

Voda

Biljka traži relativno veliku količinu vlage i u vegetaciji ima potrebe za 600 – 650 mm padavina po m2. Nedostatak vlage u fazi klijanja, oblikovanja izdanaka i pupljenja naročito utiče na biljku i prilikom gajenja potrebno je obratiti pažnju na to.

Zemljište

Majoran dobar prinos daje samo na zemljištu bogatom humusom. Traži bogata i rastresita zemljišta s dobrim vodno – vazdušnim režimom. Pogodna su neutralna ili slabo kisela zemljišta poput černozema.

Tehnologija gajenja majorana

Plodored

Proizvodnja majorana se u monokulturi ne preporučuje. Obično se na istu površinu vraća nakon dve godine. Za pretkulturu je dobro koristiti kulture koje imaju herbicidno delovanje.

Priprema zemljišta Budući da majoran ima velike zahteve prema zemljištu, kako bi se uticalo na pravilniji rast korena i korištenje hranjivih materije, obvezna je jesenja obrada zemljišta do dubine 30 – 40 cm. U proleće se obavlja osnovna obrada zemljišta i đubrenje.

Ishrana

Na prosečno plodnom zemljištu obično se unosi 40 do 500 kg/ha mineralnog đubriva NPK 15:15:15. Optimalan sklop iznosi 500.000 do 600.000 biljaka/ha. Na tu je količinu potrebno u zemljište uneti 51,93 kg azota, 13,81 kg fosfora i 43,44 kg kalijuma. Osim toga, potrebno je i dodatno đubrenje kalijumom i magnezijumom (90 – 100 kg kalijuma i 35 do 48 kg magnezijuma).

Vreme đubrenja:

  • Jesenja đubrenje - 40 do 60 kg azota/ha, 60 do 80 kg fosfora/ha i 120 do 140 kg kalijuma/ha
  • Prolećno đubrenje (predsetveno) – 40 do 60 kg azota/ha, 18 do 20 kg fosfora/ha
  • Nakon košenja – 40 do 50 kg azota/ha

Setva/sadnja majorana  

Majoran se razmnožava isključivo semenom. Uspešno gaji direktnom setvom ili proizvodnjom rasada. Najzastupljeniji način razmnožavanja majorana je proizvodnja rasada u toplim lejama, s kojom se počinje krajem februara. Međuredni razmak iznosi 6 – 7 cm. Za setvu 1 m2 potrebno je 0,5 grama semena. Obično seme niče za 10 do 12 dana. Rasad u lejama ostaju do početka maja, kada biljke dostignu visinu od 10 do 15 cm i sposobne su za rasađivanje. Ukoliko se rasad pravilno gaji i napreduje, na 1 m2 trebalo bi se nalaziti 1.500 do 1.800 biljaka.

Sadnja rasada majorana obavlja se kada su visoke 6 do 8 cm, a obavlja se krajem aprila. Preporučuje se međuredni razmak od 50 cm, a razmak u redu 20 – 25 cm. Za konvencionalnu proizvodnju majoran se sadi na razmaku 40 x 25 cm i na taj se način postiže sklop od 100.000 sadnih mesta/ha. Važno je odmah nakon sadnje zaliti zasad, budući da je majoran osetljiv na nedostatak vlage, naročito u fazama rasta. Sadnju je potrebno obavljati u proleće kada više nema opasnosti od prolećnih mrazeva.

Košenje i prinos majorana

Obično se majoran kosi dva puta godišnje. Prvo košenje je krajem jula i početkom avgusta, a obavlja 8 – 10 cm iznad zemlje. Drugi put se majoran kosi u septembru i oktobru, kada se košenje obavlja do zemlje. Prinos zelene mase obično iznosi od 1.500 do 2.000 kg/ha, a ukoliko se površina navodnjava, prinos može biti i veći.

Upotreba majorana

Majoran ima slatkast, miristan i osvežavajuć ukus. Deluje blagotvorno na nervni sistem i umiruje tegobe glavobolja, grčeva i pehlada.

Izvor:

  • Bauer, V.: Začinsko bilje, Dušević i Kršovnik d.o.o., Reka, 2013.
  • Stepanović, B. i sur.: Tehnologija proizvodnje lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo, 2001.
  • Šilješ, I.; Grozdanić, Đ.; Grgesina, I.: Poznavanje, gajenje i prerada ljekovitog bilja, Školska knjiga, Zagreb, 1992.

Majoran - Sorte

ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1

Mažuran

Majoran - Tekstovi