Mirođija

Engleski naziv: Dill | Latinski naziv: Anethum graveolens L.

Mirođija

Mirođija je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). Njena lekovita svojstva se spominju već u zapisima na papirusu, a potiče iz područja Palestine. Upotrebljava se kod želudačnih tegoba i ostalih bolesti sistema za varenje. Poznato je eterično ulje mirođije koje se koristi u kozmetičkoj industriji. U našim se prostorima pak najviše upotrebljava kao začin koji poboljšava ukuse jelima.

Morfološke osobine mirođije

Mirođija ima zeljastu stabljiku i u zavisnosti od uslova okoline, dostigne visinu od 40 do 150 cm. Listovi su zeleni i formiraju rozetu. Koren mirođije je odebljao i slabo raščlanjen, a u zemljištu raste do najviše 20 cm. Svaka grana završava štitastim cvastom prečnika 15 do 20 cm, koji je karakterističan za ovu porodicu po kojoj je i dobila ime. Cvasti se sastoje od narandžastih, sitnih cvetića. Plodovi mirođije su dugi 5 mm, široki 3-4 mm, prečnika 0,5-1 mm. Oblik im je pljosnat i jajast, a boja smeđa. Masa 1.000 semena iznosi 1-2 grama.

Agroekološki uslovi za gajenje mirođije

Temperatura

Mirođija raste u uslovima umereno vlažne klime. Nije zahtevna prema temperaturi. Ipak, optimalna je temperatura za klijanje 8 do 10 °C, nakon čega seme proklija za 10 do 17 dana. Do oblikovanja stabljike dolazi za 40 do 50 dana, a u optimalnim uslovima od početka klijanja do punog cveta prođe 50 do 70 dana.

Voda

Mirođija nema velike zahteve prema vodi i samo u fazi klijanja i nicanja osetljiva je na nedostatak vlage.

Zemljište

Iako nije osetljiva na kvalitet zemljišta, najbolje rezultate ostvaruje u uslovima gajenja na neutralnim zemljištima s dubokim rastresitim oraničnim slojem. Važno je imati na umu da mirođija na kiselim zemljištima i na loše strukturiranim močvarnim crnicama neće uspevati.

Tehnologija gajenja mirođije

Plodored

Budući da se radi o biljci kratke vegetacije plodored je jednostavan. Vrlo je osetljiva na herbicide, a s druge strane utiče na smanjivanje korova na zemljištu.

Priprema zemljišta

U jesen je obvezno podrljati zemljište na površini na kojoj će se uzgajati mirođija. U proleće se obavlja ravnanje zemljišta pri čemu je bitno sačuvati vodu u zemljištu. Važno je predsetvene aktivnosti kvalitetno odraditi jer u suprotnom seme mirođije neće niknuti. Za povećavanje rezultata preporučuje se lagano valjanje površine setvenog sloja.

Ishrana

Kako bi se osigurao kvalitet i željena količina eteričnog ulja u listovima, potrebno je dubokim oranjem u jesen uneti azot, fosfor i kalijum, a u prolećnu obradu još dodati azota. Ukoliko se mirođija gaji u cilju proizvodnje semena, potrebno je smanjiti unos azota, a povećati ishranu fosforom – u jesen i u proleće, pre setve.

Setva mirođije

Rok setve zavisi o nameni mirođije. Ukoliko se gaji radi proizvodnje eteričnog ulja ili semena setva se obavlja početkom marta. Ukoliko ga se gaji za začin, setva se može obaviti od sredine marta do sredine maja, kao i leti od sredine jula do sredine avgusta. Setva se obavlja u jame duboke 1 – 1,5 cm, pri čemu je razmak među redovima 12 – 24 cm, a među semenjem 24 – 36 cm. Ukoliko postoji opasnost od napada gljivica bolje je sejati na većem razmaku. Potrebna je količina 10 do 12 kg semena po hektaru.

Branje mirođije

Ukoliko se koristi za začin, mirođija se kosi u početku vlatanja, kada biljka dostigne visinu od 30 do 40 cm. Na taj se način mogu obaviti dva košenja u godini, pri čemu se ostvaruje prinos od 6 do 8 t sveže zelene mase po hektaru.

Kada se mirođija gaji radi dobijanja eteričnog ulja, preporuka je kositi je pre formiranja plodova, budući da se tim procesom smanjuje udeo ulja u biljci. Usev se kosi u visini od 30 cm od površine zemljišta. Prinos u tom slučaju iznosi 15 do 20 tona zelene mase po hektaru, pri čemu je udeo eteričnog ulja 2 do 2,8%. Prinos eteričnog ulja može iznositi 25-55 kg/ha.

Kvalitetnije seme mirođije se dobija s vršnih cvetova biljke i žetva se obavlja upravo po njihovom dozrevanju. Očekivani prinos semena mirođije po hektaru iznosi 0,8 do 1 tone. Ukoliko se od semena proizvodi eterično ulje, može se proizvesti od  9 do 15 kg po hektaru.

Upotreba mirođije

Mirođija ima ukus sličan kimu. U ishrani se mogu upotrebljavati listovi i semenke. Listovi se koriste sveži ili sušeni, a mogu se koristiti kao dodatak supama, umacima ili salatama. Semenke se često koriste prilikom spremanja zimnice, a mogu se i sušiti. Mirođija ima pozitivan uticaj na sluznicu želuca a poboljšava i dah. Sprečava povraćanje i grčeve i povećava izlučivanje mleka.

Izvor:

  • Bauer, V.: Začinsko bilje, Dušević i Kršovnik d.o.o., Reka, 2013.
  • Lešić, R. i sur.: Povrćarstvo, Zrinski d.d., Čakovec, 2002.
  • Šilješ, I.; Grozdanić, Đ.; Grgesina, I.: Poznavanje, gajenje i prerada ljekovitog bilja, Školska knjiga, Zagreb, 1992.

Mirođija - Sorte

ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1

Kopar