Mušspratna žalfija

Mušspratna žalfija koristi se za destilaciju eteričnog ulja iz njenog cveta koji je prijatnog karakterističnog mirisa kao i služi za upotrebu u kozmetičkoj industriji i industriji alkoholnih pića. U medicini se upotrebljava kao antiseptik, kao i u lečenju hroničnih bolesti živaca.

Morfološke karakteristike mušspratne žalfije

Mušspratna žalfija je dvogodišnja, a ponekad i trogodišnja biljka sa jakim i dubokim korenom, dužine do 130 cm koji štiti zemljište od erozije. Stabljika je visine do 180 cm, prečnika 4 cm, drvenasta, obrasla gustim dlačicama. Donji, krupni listovi na dugim peteljkama, široki su 10-20 cm, jajasti. Na vrhu stabljike listovi imaju kraće peteljke i sitniji su, sivozeleni, veoma naborane površine obrasli dlačicama. Gornji deo stabljike razgranat je u bogate, klasaste cvatove, duge 60-80 cm. Sastavljeni su od ružičastih, retko belih cvetova.

Mušspratna žalfija je dobra medonosna biljka zbog prijatnog mirisa cveta i dugotrajnog cvetanja. Semenke su tamnosmeđe, jajaste, duge 2-3 mm, a masa 1 000 semena je 4-5 g. Udeo eteričnog ulja iznosi od 0,04-0,2 %, u zavisnosti od podneblja u kojem biljka raste. Seme sadrži 25-32 % masnog ulja koje se koristi u industriji porcelana i keramike. Klijavo je 4-5 godina, posejano proklija za sedam dana, a biljke niknu za dva do tri nedelje. U prvoj godini mušspratna žalfija razvije samo lisnu masu, jer početni rast nije brz, a nakon jarovizacije u drugoj godini gajenja rano oblikuje cvetnu stabljiku. Cvetanje počinje u junu i traje mesec dana. Ukoliko je klima vrlo povoljna, može procvetati u septembru, s tim da je udeo eteričnog ulja zanemariv. Seme sazreva vrlo neujednačeno i sklono je osipanju.

Agroekološki uslovi gajenja mušspratne žalfije

Mušspratna žalfija podnosi sušu, jer je termofilna i fotofilna biljka što pozitivno utiče na udeo eteričnog ulja. Za vreme kišnog i hladnog vremena udeo eteričnog ulja je mnogo manji. Vlažnost je potrebna za vreme nicanja i nastajanja prvih listova. Seme klija već kod temperatura od 8-10 ºC, a najbolje vreme za klijanje je pri temperaturi od 25-28 ºC. U pogledu zemljišta nije izbirljiva, ali treba izbegavati ona na kojima postoji mogućnost zadržavanja vode.

Tehnologija gajenja mušspratne žalfije

Plodored

Pretkultura zavisi od vremena setve. Ako se seje leti,treba na vreme pobrati pretkulturu.

Priprema zemljišta

Setveni sloj treba biti dobro pripremljen, bez obzira na vreme setve. Zimsko oranje je obavezno ako se seje u rano proleće, a priprema se sa što manje operacija. U avgustu je letnja setva koja zahteva što pliće oranje da se ne izgubi vlažnost iz donjeg sloja zemljišta. Pri tako kasnoj setvi cela proizvodnja zavisi od pripreme zemljišta.

Ishrana biljke

Da bi se stvorio 1 kg cveta, želfiji je potrebno 1,8 kg azota, 0,3 kg fosfora i 3,4 kg kalijuma. U prvoj godini rasta potroši više azota i fosfora, a u drugoj godini više kalijuma. U zavisnosti od udela hraniva u zemljištu, biljci za dobar prinos cveta treba osigurati pri osnovnom đubrenju 30-50 kg/ha azota, 50-60 kg/ha fosfora i 70-90 kg/ha kalijuma. Iskustva stranih proizvođača pokazuju da se prinos može osetno povećati ako se na početku gajenja đubri superfosfatom (10-15 kg/ha). Prihrana se obavlja u drugoj godini, rano u proleće, sa 40 kg/ha azota.

Nega useva

Kod nege useva najvažnije je uništavanje korova. Pri letnjoj setvi moguć je napad štetočina. Kultiviranje je potrebno radi provetravanja zemljišta, a vrši se pre zatvaranja redova lisnom masom.

Setva mušspratne žalfije

Setvom u rano proleće, nekad se u prvoj godini postigne rast cvetnih stabljika. Da bi se ekonomično iskoristilo zemljište, mušspratna žalfija za dobijanje eteričnog ulja može se posejati s koprom, na 12 cm razmaka i pre no što nikne poseje se žalfija na 50 cm razmaka. U avgustu se obavlja letnja setva da se biljke dovoljno razviju da bi mogle prezimiti. Razmak redova je 50 cm, a po hektaru je potrebno 5-7 kg semena dobre klijavosti. Setva se obavlja sejalicama za sitnozrne kulture ili sejalicama za repu.

Žetva-branje cveta mušspratne žalfije

Mušspratna žalfija se kosi, silira u trenutku kada sadrži najviše eteričnog ulja. Do fiziološke zrelosti semena, udeo ulja se povećava, a potom se naglo smanjuje, pa žetvu treba početi 8-10 dana nakon cvetanja i završiti je u roku 10-15 dana. Ubire se vršni deo biljaka, cvasti. Iseckana masa naglo gubi eterično ulje, pa se mora odmah destilirati. Biljku je bolje pokositi i silirati pre same destilacije. Kod nas su prinosi 10-15 t svežeg cveta ili 10-15 kg eteričnog ulja po hektaru.