Smilje

Smilje je trajnica koja pripada rodu Helichrysum iz porodice Asteraceae, a obuhvata preko šesto različitih vrsta rasprostranjenih širom svijeta. Najznačajnije vrste su Helichrysum arenarium – večni cvet ili peščano smilje kao i Helichrysum italicum sin. Helichrysum angustifolium – primorsko smilje s podvrstama H. italicum subsp. italicum i H. italicum subsp. microphyllum.

Vrsta H. arenarium (peščano smilje) je prirodno rasprostanjeno od toplog suvog mediteranskog područja, preko istočne i centralne Evrope do Belgije i Holandije. Za uvođenje u poljoprivrednu proizvodnju od posebnog je značaja vrsta H. italicum. To je niži žbun koji svojim sitnim cvetićima žute boje i specifičnim prijatnim, blago oporim mirisom daje obeležja dalmatinskog krša. Primorsko smilje neizostavna je vrsta kamenjarskih pašnjaka i ostalih područja mediterana.

Primorsko smilje je prirodno rasprostranjeno u zemljama Sredozemlja (Kipar, Grčka, Hrvatska, Italija, Francuska, Španija, Alžir, Maroko). Najpoznatije prirodno nalazište je na Korziki. Samoniklo raste na krševitom području, siromašnim peskovitim zemljištima ili na plitkim zemljištima napuštenih poljoprivrednih površina. Odgovara mu veća količina sunčevog zračenja, što određuje aromatična svojstva. Aromatična svojstva određuju primenu smilja, kao i drugih vrsta lekovitog i aromatičnog bilja u farmakološke svrhe, kozmetičkoj industriji i kulinarstvu.

Morfološke karakteristike smilja

Primorsko smilje (H. italicum) raste u obliku žbuna visine 30 do 70 cm, dok je vrsta peščano smilje (H. arenarium), malo niža i može narasti od 20 do 50 cm. Na razgranatim stabljikama smilja naizmenično su raspoređeni listići čvrste kutilule koji su s lica zeleni, a s naličja sivo zeleni, prekriveni sitnim dlačicama. Donji listići pri osnovi su skupljeni u rozetu. Kod vrste primorsko smilje (H. italicum) listići su uski šiljasti, dok su kod vrste peščano smilje (H. arenarium) znatno širi, izduženi ravne ivice. Deblja kutikula listova i guste dlačice na naličju koje štite u cilju smanjenja transpiracije, osiguravaju smilju prilagođenost na sušne uslove staništa, čime ga svrstavaju u skupinu kserofitskog bilja.

Na vrhu stabljike koja je takođe prekrivena dlačicama, sitni cvetovi skupljeni su u prepoznatljive žute cvasti koje cvetaju od maja do kraja jula. Cvasti zadržavaju svoju žutu boju nakon cvetanja i sušenja, zbog čega su pod nazivom "besmrtno cveće" u antičkoj Grčkoj korišteni za izradu venaca. Svaka stabljika završava cvastima. Cvetovi žbuna su ujednačene visine jer su drške gornjih cvetova kraće, a donjih duže.

Biljka je dvodoma. Muški cvetovi su neugledni, cevastog oblika. Nakon oplodnje cvetovi brzo sazrevaju. Plod je sitna roška (achenium). Seme je duguljasto, crno, sitno, a 1 g semena sadrži 3300-3700 zrna. Podzemni izdanak smilja je razgranat, duboko prodire u zemljište. Iz drvenastog vretenastog rizoma svake sezone se razvija više desetaka stabljika koje nose cvet. Brži protok vode osiguran je širim sprovodnim snopićima u morfologiji ksilema, čime su biljke prilagođene na sušu.

Agroekološki uslovi gajenja smilja

Temperatura

Smilje podnosi visoke letnje temperature krša i kamenitih terena, traži jače sunčevo zračenje, a može podneti i oštrije zime zbog čega se izvorno nalazi i na višim nadmorskim visinama.

Zemljište i vlažnost

Smilje uspešno raste na lakim propusnim karbonatnim zemljištima. Dobro podnosi sušu i minimalnu količinu hranjiva plitkih zemljišta mediteranskog područja. Smilje može rasti i na plodnijim dubljim zemljištima, kojima je osigurana dovoljna količina kalcijuma. U gajenju smilja treba izbegavati zemljišta kiselije pH reakcije, zemljišta s većom količinom vlage i teška zemljišta. S druge strane, plitka, krška stenovita zemljišta moguće je privesti nameni tj. gajenju smilja. U ovakvim slučajevima zemljište varira svojom dubinom od nekoliko centimetara do nekoliko metara i nalazi se samo u pukotinama stena. Priprema plitkih stenovitih zemljišta uključuje mehanizovano usitnjavanje uz pomoć drobilica koje stene pretvaraju u šljunak koji ima krupnoću agregata od 2 mm do 75 mm. Na taj način stvoriće se supstrat pogodan za obradu i održavanje plantaže.

Insekti

Iako je smilje relativno otporno na bolesti i štetočine, u gajenju se mogu pojaviti gljivične bolesti kao i insekti: lisne i štitaste vaši, štitasti moljac, kalifornijski trips, lisni mineri i gusenice moljaca.

Podizanje zasada smilja

Smilje se gaji kao trajnica u periodu od pet do osam godina. Podizanje zasada smilja dobro je planirati nakon kultura koje za sobom ostavljaju zemljište s manje korova. Najbolje je kao predusev uzgajati leguminoze, koje će se ukloniti do kraja avgusta.

Priprema zemljišta i đubrenje

Priprema zemljišta uključuje oranje krajem leta ili početkom jeseni i kultivaciju zemljišta nakon oranja na jesen ili u proleće, u zavisnosti od toga hoće li se obavljati jesenja ili prolećna sadnja smilja. Đubrenje kao izuzetno važan zahvat prilikom podizanja višegodišnjih zasada treba slediti stručnu preporuku na osnovu hemijske analize zemljišta. Osnovno đubrenje prilikom oranja u skladu s rezultatima analize zemljišta može uključiti 200 do 400 kg/ha mineralnog NPK đubriva (15-15-15), a prihrana u sledećim sezonama tokom jeseni ili ranog proleća obuhvata oko 200 kg/ha ovoga istog đubriva. U slučaju ekološke proizvodnje stajsko đubrivo se takođe ne preporučuje, jer u slučaju njegove lošijeg kvaliteta, može doći do pojave nepoželjnih korova.

Sadnja

Pri podizanju plantažnog zasada smilja važno je koristiti deklarisani kvalitetni sadni materijal nabavljen kod registrovanih proizvođača rasada ili rasadnika. Nakon nabavke rasada sledi sadnja, koja se može obavljati u proleće u martu ili na jesen tokom oktobra. Sadnju rasada najjednostavnije je obaviti mehanizovano i prema postojećoj mehanizaciji prilagođava se sadnja. Za sadnju sadnica sađenih u redove na razmake 0,7 m x 0,4 m potrebno je osigurati 35.000 biljaka/ha, dok će se u redovima na razmacima 0,6 m x 0,3 m na navedenoj površini trebati posaditi 55.000 biljaka/ha.

Potrebe za vodom

Mladi zasad poželjno je zalivati u fazi podizanja zasada kao i u početnoj fazi rasta biljaka, iako smilje nema značajne zahteve za vlagom. Novopodignutim zasadima smilja treba osigurati povoljne uslove za rast i jačanje žbunova. Zato je potrebno uklanjati korove, koji vrlo često čine značajan problem. Međurednom kultivacijom smanjiće se pojava korova u zasadima smilja, a ujedno omogućiti i razbijanje pokorice zemljišta. U prvoj sezoni gajenja kultivaciju je potrebno obaviti više puta u zavisnosti od pojave korova, dok se stariji zasadi u sezoni kultiviraju najčešće dva puta.

Proizvodnja rasada

Smilje se razmnožava generativno semenom i vegetativno reznicama ili delenjem busena. Kako se direktna setva semena ne preporučuje, važno je proizvesti kvalitetan rasad. Proizvodnja sadnica iz semena uključuje njihovo gajenje tokom leta u hladnim klijalištima. Prilikom ručne setve semena na 1 m² hladnog klijališta potrebno je oko 0,5 g semena, čija je klijavost 50%. Sa hladnog klijališta površine 1 m² može se dobiti 300-400 rasada smilja.

Za proizvodnju 1 ha zasada smilja potrebno je osigurati oko 150 m² hladnih klijališta ili 60 g semena. Sadnice smilja se mogu proizvoditi i direktnom setvom semena u kontejnere, što olakšava postupak proizvodnje sadnica. Sadnice proizvedene iz semena nakon 90 dana spremne su za sadnju na poljoprivrednim površinama.

Proizvodnja sadnica smilja vegetativnim razmnožavanjem iz reznica može se odvijati u zaštićenom prostoru tokom četiri do pet nedelja. Važno je da su za reznice odabrani ovosezonski izdanci sa dovoljno odrvenelim baznim delom. Na gornjem delu reznica dužine od 4 do 6 cm potrebno je ostaviti oko četiri listića, koji bi omogućili proces fotosinteze. Ostale listiće potrebno je ukloniti u cilju osiguranja dovoljno energije za stvaranje korena. Nakon što se napravi kosi rez, reznice se stavljaju u pripremljeni supstrat. Prethodna primena hormona za ukorenjivanje svakako će zavisiti od tipa proizvodnje. Reznicama je važno osigurati dovoljno vlage i svetlosti uz zaštitu od prejakog sunčevog zračenja.

In vitro razmnožavanje

Mikro-razmnožavanje u uslovima in vitro najkvalitetniji je i najsigurniji način razmnožavanja, koji se preporučuje u komercijalnoj proizvodnji. Proizvođači rasada smilja koji sadni materijal distribuiraju komercijalnim proizvođačima, svoju proizvodnju trebaju registrovati.  

Košenje i prinos smilja

U mladim zasadima smilja sigurno se ne mogu postići prinosi koji se očekuju između treće i osme godine. Tako proizvodnja smilja postaje ekonomski opravdana tek nakon treće godine gajenja. U prvoj sezoni gajenja važno je orezivanjem jačati bazne delove žbunova, čime će u sledećim sezonama ubrzati bujnost i kvalitet zasada, koja određuje željene prinose.

Prinosi smilja vežu se za proizvodnju sušenog cveta i proizvodnju eteričnog ulja. Košenje smilja obuhvata rez stabljika sa cvastima. Pogrešno košenje do odrvenelih baznih delova žbuna sprečiće dalji rast biljke. Na većim površinama mehanizovano košenje smilja specijalizovanim ili prilagođenim mašinama biće od velike koristi, dok se na manjim površinama praktikuje ručno košenje žbunova. Prilikom proizvodnje sušenog cveta, košenje cvasti obavlja se kada je trećina cvetova u punm cvetanju.

Prinosi variraju u zavisnosti od starosti zasada i ekoloških uslova mikrolokaliteta. Tako prinosi svežeg cveta u punoj zrelosti zasada variraju od 7 do 8 t/ha, od kojih će se dobiti od 3,5 do 4 t/ha suvog cveta.

Sušenje smilja

Prirodno sušenje

Postupak sušenja smilja kojim se cvet konzerviše dehidracijom, može se obavljati prirodnim putem ili u sušarama. Sušenje cveta smilja prirodnim putem biće izbor za manje količine smilja. U prostorima za prirodno sušenje treba osigurati stabilnu cirkulaciju vazduha, a smilje treba biti u tankom sloju na mrežama s drvenim okvirima. Jer ako je smilje stavljeno u debljem sloju može doći do truljenja ili samozapaljenja. Važno je da se smilje ne miješa i prevrće da ne bi došlo do nepoželjnog loma. Prilikom prirodnog sušenja cveta smilja, ono ne sme biti direktno izloženo sunčevom zračenju ili pristupu sitnim životinjama i pticama.

Sušenje smilja u sušarama

Sušenje cveta smilja u sušarama brži je postupak u odnosu na prirodno sušenje. Tu se smilje suši na temperaturi od 35 do 40 °C.

Skladištenje cveta

Osušeni cvet do isporuke se skladišti na suvom i čistom mestu. Prilikom sušenja i skladištenja cveta smilja iz ekološkog gajenja, važno je osigurati prostore za sušenje i skladištenje isključivo ekoloških proizvoda. Prostori za sušenje lekovitog bilja u ekološkoj proizvodnji moraju biti podvrgnuti kontroli kontrolnog tela ekološke proizvodnje. Ako su u sušarama ili prostorima za sušenje sušeni proizvodi koji nisu iz ekološke proizvodnje, iste je potrebno pre sušenja ekoloških proizvoda očistiti. Takođe je pre sušenja ekoloških proizvoda važno izvijestiti kontrolno telo ekološke proizvodnje. U skladištima s mešovitim proizvodima, važno je osigurati odvojene prostore za skladištenje ekoloških proizvoda. Osim sušenog cveta, prinosi smilja mogu se meriti količinama dobijenog eteričnog ulja.

Berba smilja za proizvodnju ulja

Berba smilja za proizvodnju eteričnog ulja obavlja se kasnije u odnosu na berbu smilja za dobijanje suvog cveta. Najpogodnije vreme za berbu je kada je otvoreno 50% cvetova u zasadu. Za proizvodnju eteričnog ulja, mogu se iskoristiti i stabljike i cvetovi. Tada se prvi otkos obavlja se u julu, a drugi do prve polovine oktobra. Košenjem u januaru sledeće godine, pospešiće se bujnost zasada.

Destilacija smilja

Smilje treba destilirati u što kraćem roku nakon branja, a najduže do jednog dana. U slučaju dužeg stajanja, može doći do truljenja otkosa i pada kvaliteta prinosa. Očekivani prinosi eteričnog ulja variraju od 8 do 12 kg/ha, a od približno 750 kg smilja u svežem stanju može se dobiti kilogram destilata eteričnog ulja. Procedure destilacije smilja u ekološkoj proizvodnji iste su kao i kod sušenja. To znači da destilerija mora biti podvrgnuta kontroli kontrolnog tela ekološke proizvodnje, a svaki proces destilacije smilja iz ekološke proizvodnje mora se prijaviti istom.

Destilacija smilja vodenom parom odvija se u destilacijskim kotlovima različitih kapaciteta. U destilacijskim kotlovima se smilje stavlja na perforiranu podlogu, kroz koju se usled zagrevanja vode oslobađa vodena para. Vodena para estrahuje eterično ulje smilja i tako se sliva u kondenzator. Voda sa eteričnim uljem se dekantira u posebnij posudi, gde se ulje kao lakše izdvaja na površini vode. U destilovanoj vodi od koje je odvojen sloj ulja uvek su sadržane manje količine eteričnoga ulja. To su Aqua aromaticae ili cvetne vodice, hidrolati. Oni takođe mogu predstavljati značajan prihod jer svoju primenu mogu naći u kozmetičkoj industriji kao i industriji sapuna i mirisa. Eterična ulja čuvaju se na niskim temperaturama na tamnom mestu. Važno je da su posude u kojima se ulje čuva vakumski zatvorene da ne bi došlo do polimerizacije i gubitka kvaliteta.

Skupljanje smilja

U zemljama gde prirodno raste smilje pripada kategoriji zaštićenih biljaka NN (7/06 i 99/09) i za njegovo je skupljanje potrebno dobiti odgovarajuću dozvolu, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede. Dozvola se može dobiti samo za lokacije na kojima nisu ugrožene biljne vrste koje se namjeravaju sakupljati. Prilikom sakupljanja samoniklog bilja, a naročito zaštićenih vrsta obvezno je sakupiti najviše dve trećine biljnog fonda. Takođe, biljke se ne smeju vaditi zajedno s korenom nego rezati kako se ne bi oštetila njihova prinosna staništa. Budući da postoje ograničenja sakupljanja smilja, a zahtevi tržišta su veliki, smilje sve više postaje zanimljivo u savremenoj proizvodnji lekovitog i aromatičnog bilja.

Izvor:

• PSS - smilje