Timijan

Engleski naziv: Garden thyme | Latinski naziv: Thymus vulgaris L.

Timijan

Timijan je sastojak mešavine čajeva protiv kašlja, a eterično ulje se primenjuje kao antiseptik. Osušeni timijan koristi se kao začin. Samonikla vrsta T. serpyllum u našim krajevima se naziva narodnim imenom «majčina dušica».
 

Morfološke karakteristike timijana

Timijan je višegodišnja vrsta, stabljike su uspravne i granaju se od korena oblikujući polužbun visok 25-30 cm. Primarna stabljika je dopola odrvenela, a zeljasti deo je karakteristične tamnocrvene boje. Sa naličja listovi su obrasli gustim sivim dlačicama koje na vrhu imaju kvržice pune eteričnog ulja. Listići su sitni, eliptični i većinom sedeći, dugi 4-10 mm. Klasasti cvasti stvaraju se na vrhu stabljika, a sastavljeni su od bledoružičastih cvetića dužine 3-6 mm. Plodići su mahune, vrlo sitni, tamnosmeđi. Masa 1 000 semena je 0,25-0,28 g.
Duže vreme cveta i sazreva. Sitno seme je sklono osipanju što predstavlja problem kod gajenja biljaka za seme. Biljka ima prijatan miris i aromu. Seme timijana klijavo je 2-3 godine, a u povoljnim uslovima proklija za dva do tri nedelje. U početku raste vrlo sporo i ne podnosi zasenjene površine. Rano u proleće druge godine biljke su u punoj vegetaciji. U maju cvetaju, a tada se i kose, da bi u septembru sazrele za drugi otkos.

Agroekološki uslovi gajenja timijana

Timijan dobro podnosi sušu jer je termofilna i fotofilna biljka. Niske zimske temperature bez snežnog pokrivača na rastresitim zemljištima mogu naneti veće štete usevu. Na hladnim, vlažnim zemljištima timijan trune, na siromašnim ne daje prinos, a najbolje uspeva na černozemu dobre strukture, uz dobru obezbeđenost hranjivim elementima.

Tehnologija gajenja timijana


Plodored

Timijan je višegodišnja biljka koja ne ulazi u redovni plodored. Tek posle 3-4 godine može se uzgajati na istom mestu. Timijan ne zagušuje korove i zemljište ne sme biti zaraženo višegodišnjim korovskim vrstama o čemu treba voditi računa kod izbora površine za rasad.

Priprema zemljišta

Za sadnju je potrebno duboko zimsko oranje. Sa što manje operacija obrađuje se zemljište u rano proleće kako bi se očuvala vlažnost nakupljena zimi. Zemljište mora biti ravno, sitnomrvičasto, vlažno i rastresito do dubine 12 cm.

Ishrana biljke

Za dobar prinos lekovite supstance i eteričnog ulja treba pažlljivo izbalansirati đubrenje. Tako se u jesen pre dubokog oranja u zemljište po hektaru unosi 40 kg azota i 60-80 kg fosfora i kalijuma. U proleće se pre sadnje dodaje druga trećina od 40 kg azota i isto toliko posle prvog košenja. Idućih godina usevi se đubre u jesen ili rano u proleće sa po 30-50 kg svih triju osnovnih elemenata po hektaru.

Nega useva

Timijan nema bujnu stabljiku koja bi zagušila korov, stoga je borba protiv korova osnovna nega. Ukoliko se pojave višegodišnji korovi obavlja se i međuredna kultivacija, a obavezna je radi provetravanja zemljišta. Najbolje je je obaviti u jesen posle đubrenja.

Razmnožavanje timijana

Timijan se može razmnožavati vegetativno delenjem starih bokora i generativno, semenom. Vegetativno razmnožavanje se retko primenjuje jer nije ekonomično. Seme se seje direktno u zemljište ili u klijališta. Proizvodnja rasada je najraširenija u hladnim lejama. Setva se obavlja sejalicama za sitnozrne kulture na razmaku 25-30 cm, sa 0,8-1 g semena po m2. Seme se ne sme sejati na dubinu veću od 0,5 cm. Dok ne iznikne potrebno je održavati konstantnu vlagu zemljišta, a kasnije u zavisnosti od vremenskih prilika i stanja rasada potrebno je zalivati. Usev treba opleviti do zime. U oktobru je rasad spreman za sadnju, a može prezimiti u klijalištu i biti presađen u proleće. Razmak među redovima prilikom sadnje je 50-70 cm, a u redu 15-25 cm. Sadnice su nežne, visoke 7-10 cm i sade se po dve, tri zajedno. Za jedan hektar treba 0,5-0,6 kg semena, od čega se pripremi 160 000 do 240 000 sadnica.

Proizvodnja semena timijana

U urednom zasadu u kojem nema višegodišnjih vrsta proizvodi se seme. Biljke se ne kose već se ostave da seme sazre. Žetvu je najbolje obaviti u dva dela zbog produženog perioda cvetanja i sazrevanja. Kada na donjoj trećini cveta seme postane smeđe, zelena masa timijana se pokosi i ostavi raširena na ceradi da seme sazre. Zelena masa se osuši nakon dva do tri nedelje i spremna je za vršenje kombajnom. Seme koje se dobije doradi se do zadovoljavajuće čistoće i uskladišti na suvom mestu. Po hektaru se može dobiti 100 do 150 kg semena.

Košenje zelene mase timijana

Nadzemni delovi biljke se pokose. Jedno košenje je u prvoj godini, a u drugoj dva, u fazi cvetanja kada biljke sadrže najviše aktivnih materije. Košenje može biti ručno ili mašinsko, a visina rezidbe je 7-10 cm iznad zemljišta da bi se smanjila količina drvenastih delova u sirovini. Prve godine prinos nije veći od 6 t/ha, a u sledećim godinama proizvodnje može se dobiti 8-10 t/ha sveže zelene mase.

Timijan - Sorte

ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1

Timijan