Batat

Batat ili slatki krompir je višegodišnja kultura koja pripada porodici Convolvulus (Convolvulaceae). Potiče iz Srednje i Južne Amerike. U Evropi je do nedavno bio relativno nepoznata kultura kao i je njegova proizvodnja. Zbog lošeg naziva koji dolazi iz engleskog jezika (sweet potato) pogrešno se povezuje s krompirom, s kojim ne deli porodicu. U ishrani se upotrebljava kuvan ili pečen, a sadrži mnoštvo ugljenih hidrata, vitamina (A, C, E, B6) i minerala (Cu, Mn, K, Fe). Budući da sadrži vrlo malo masti, idealna je ishrana sportistima. Koriste se mladi listovi i vrh biljke kao i sekundarno zadebljanje korena, koje se često pogrešno nazivaju krtolama. Ubraja se među najvažnije poljoprivredne kulture u svetu.

Morfološke osobine batatata

Batat je zeljasta trajnica. Lišće je izduženo i često srcolikog oblika. Koren je duguljast i lagano ušiljen i može biti žute, narandžaste, crvene, smeđe pa i ljubičaste boje. Ima cvet bele boje s ljubičastim krugom.

Agroekološki uslovi gajenja batata

Temperatura

Gajenje batata moguće je i na kontinentalnom delu srednje Evrope kao i na Mediteranu.

Voda

Mlade je biljke odmah po sadnji potrebno navodnjavati ukoliko im nije osigurana dovoljna količina vode. U toku gajenja potrebno je paziti na količinu vode i navodnjavati samo u slučaju suše, budući da će prevelika količina vode u zoni korena dovesti do smanjenja prinosa. Optimalna količina padavina je od 750 do 1.000 mm godišnje.

Zemljište

Najbolji rezultati se postižu na peskovito – ilovastim i slabo skeletnim zemljištima. Preporučuju se neutralna do blago kisela zemljišta (pH 6).

Tehnologija gajenja batata

Plodored

Batat se na istu parcelu može saditi tek nakon četiri godine.

Priprema zemljišta

Za gajenje je batata važna jesenja obrada zemljišta, koja se obavlja na 40 cm dubine i ostavlja u otvorenoj brazdi. U proleće se brazda zatvara i formiraju se gredice. Sledi postavljanje PE filma kao i sistema za navodnjavanje kapanjem. Preproručuju se niske gredice i PE folija širine 120 cm na blago nagnutim terenima, a na ravnim terenima visoke gredice i PE folija širine 140 do150 cm. Batat je izuzetno osetljiv na primenu zemljišnih herbicida pa se korovi moraju uklanjati ručno.

Ishrana

Batat ima manje zahteve prema đubrenju od ostalih povrtarskih kultura. U proletnjoj pripremi zemljište je potrebno đubriti mineralnim đubrivom - i to s 50 kg azota, 100 kg fosfora i 150 kg kalijuma po hektaru.

Sadnja batata

Gajenje batata obavlja se iz rasada, obično oko 15. maja.  Uobičajeni je razmak sadnje 120 x 30 – 40 cm, što čini sklop od 20.000 do 27.000 biljaka po hektaru. Mlade je biljke odmah po sadnji potrebno navodnjavati i nastaviti s navodnjavanjem 7 do 10 dana. Tokom gajenja vodu treba pažljivo dodavati i to samo u slučaju suše, budući da se prevelika količina vode u zoni korena ogleda u smanjenju prinosa.

Berba i prinos batata

Batat se vadi kada većina korenovog zadebljanja dostigne više od 150 grama, što se može očekivati 100 do 130 dana nakon sadnje. Razdoblje vađenja je od avgusta do oktobra i treba se obaviti pre mraza. Znak tehnološke zrelosti korena je beli sok koji curi kada se poseku vreže. Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata moguća je i nekoliko puta godišnje.

Upotreba batata

Batat se u ishrani može koristiti kao samostalno jelo ili kao prilog. Koren se često upotrebljava za pripremu pekmeza, štrudli i pita, a može se jesti i svež. Listovi se mogu upotrebiti kao i spanać. Česta je njegova upotreba u farmaceutskoj industriji za izradu dijetetskih proizvoda, a koristi se i kao stočna hrana.

Izvor:

• PSS – Gajenje batata (pristupljeno 12. marta 2014.)