Blitva

Sinonim: - | Engleski naziv: Leaf beet | Latinski naziv: Blitva lisnata Beta vulgaris L. ssp. Vulgaris var. cicla

Blitva

Blitva je dvogodišnja biljka. U prvoj godini razvije dubok i razgranat koren, koji je u gornjem delu zadebljan, skraćenu stabljiku i rozetu lišća. U drugoj godini razvije se razganata cvetna stabljika visine do 1,2 m. Blitva se gaji radi lišća, a koristi se i liska i peteljka.

Najčešće se koristi kuvana u malo vode i začinjena maslinovim uljem i belim lukom, ali može se i dinstati i pripremati na druge načine zajedno s drugim vrstama povrća. Može zameniti spanać za one koji ga ne vole. Blitva se može zamrzavati na isti način kao spanać. Naročito se ceni za regulisanje varenja, dobar je diuretik, a preporučuje se protiv slabokrvnosti. Blitva je vrlo korisna biljka u ishrani dijabetičara jer smanjuje glukozu u krvi, a ujedno ekstrakt blitve ima zaštitni učinak na jetru kod dijabetesa. 

Agroekološki uslovi

Temperatura

Blitva ima veliku mogućnost prilagođavanja zemljištu i klimi. Minimalna je temperatura klijanja 5 °C, a optimalna 16 - 24 °C. Pri nižim temperaturama 5 - 10 °C biljka sporo raste, a optimalna temperatura rasta je 16 - 20 °C. Pojedini kultivari dobro podnose i temperature više od 30 °C. I mlada i potpuno razvijena biljka može podneti blage mrazeve, što omogućuje prezimljavanje u priobalnom području.

Voda

Tokom gajenja potrebno je osigurati dovoljnu količinu vode, posebno u područjima gde se javlja manjak vode ili je ona neravnomerno raspoređena. Smatra se da je tokom gajenja potrebno 4 - 6 navodnjavanja da bi se postigli optimalni prinosi. Tokom sušnih perioda biljkama je potrebno 9 - 13 l vode nedeljno, ali su i iznenađujuće otporne na sušu. S obzirom na kvalitet vode blitva pripada jednoj od retkih kultura koje su tolerantne na slanu vodu. 

Zemljište

Blitva nema velike zahteve prema zemljištu, ali najbolje uspeva na dubokim strukturnim zemljištima dobre propusnosti za vodu i dobrog kapaciteta za vazduh uz pH 6 do 8. Podnosi blago zaslanjena zemljišta. U vegetativnoj fazi dobro uspeva pri različitim klimatskim uslovima, od mediteranskih, kontinentalnih do planinskih, pri različitim rokovima setve. U priobalnom području može prezimiti.

Agrotehničke mere

Plodored

Blitva ne podnosi monokulturu. Na istom zemljištu ne sme se uzgajati najmanje 3 godine, a isto tako niti jedna kultura iz roda Beta. Preporučuje se gajenje nakon kulture đubrene organskim đubrivima. Dobro uspeva uz sve vrste pasulja, osim trešnjevca kao i uz kupusnjače, crveni luk i salatu. Godi joj i začinsko bilje poput žalfije, majčine dušice, metvice, kopra i sipana.

Obrada zemljišta

Budući da blitva ima dubok koren i može koristiti vodu iz dubljih slojeva, duboka obrada zemljišta obavlja se na 30 - 40 cm, a predsetvena priprema mora omogućiti jednoličnu dubinu setve. Za ranu prolećnu setvu pogodne su uzdignute gredice.

Đubrenje

Ako pretkultura nije đubrena organskim đubrivom, na težim i jako peskovitim zemljištima 20 - 40 t/ha dobro kompostiranog organskog đubriva osigurava dobre uslove za početni rast blitve. Pre setve ili sadnje mineralnim đubrenjem se dodaje se 80 - 100 kg/ha fosfora i 50 do 100 kg kalijuma. Azotna prihrana sa 100 - 150 kg/ha KAN-a izvodi se u 3 - 4 navrata nakon berbe listova.

Sorte

Dva su osnovna tipa kultivara: kultivari s dugim i širokim, mesnatim, belim lisnim peteljkama kao i talasastim ili mehurastim liskama. Postoje i kultivari kraćih i tanjih, zelenih peteljki, glatkih ili malo talasastih liski. Boja liske može biti žutozelena, srednjezelena ili tamnozelena. Kultivare crvenih peteljki nazivaju i rabarbarasta blitva. Većina kultivara selekcionisana je na uspravan rast, otpornost na niske (za zimsko gajenje), ili visoke temperature (za letnje gajenje), otpornost na brzo prerastanje kao i otpornost na bolesti.

Setva / sadnja

Blitva se obično seje direktno, ali za ranu proizvodnju može se odgajiti i iz rasada proizvedenih u grijanim zaštićenim prostorima. U kontinentalnim područjima seje se na otvoreno od kraja marta do kraja maja. Za rasad iz zaštićenih prostora uz zagrevanje na temperaturu višu od 15 °C potrebno je oko 5 nedelja. Rasad sa 3 - 5 pravih listova presađuju se u prvoj polovini aprila.

Na otvoreno se seje 30 - 50 cm red od reda, a proređuje se na razmak 20 - 30 cm u redu. Rasad se obično sade na razmak u redu 30 - 40 cm, odnosno 5 - 9 biljaka po kvadratnom metru. Za 1 ha potrebno je 15 - 20 kg semena, a za proizvodnju rasada golog korena na gredici 5 - 10 g po metru kvadratnom. U mediteranskom području može se sejati na isti način od februara do kraja aprila, a za jesenju i zimsku berbu od avgusta do početka septembra.

Nega zasada

Ako se seje naturalno seme proređivanje je svakako potrebno jer iz jednog klupka obično niče više biljaka. Proizvođači u mediteranskom području obično je ostave dok ne razvije 5 – 6 mladih biljčica kao i je prodaju kao mladu blitvu. Tako se razlikuje od blitve iz jesenje-zimskog gajenja, kod koje se prodaje samo lišće. Pri gajenju na većim površinama za blitvu se mogu koristiti odgovarajući herbicidi nakon setve, a pre nicanja ili nakon nicanja, kada je blitva u fazi 2 prava lista. Budući da se obično ne gaji na velikim površinama, međurednom obradom kontroliše se korov, održava površinska struktura zemljišta i čuva vlažnost.

Berba i skladištenje

Blitva se može početi brati oko 60 dana nakon setve ili oko 30 dana nakon presađivanja. Mlada se blitva čupa s korenom paralelno s proređivanjem. Od razvijenijih biljaka oberu se spoljni potpuno razvijeni zdravi i neoštećeni listovi, što omogućuje dalji rast rozete i ukupno 3 - 5 berbi istog useva. To u prolećnom gajenju traje 2 - 3 meseca, a u jesenje-zimskom u priobalnom području do 6 meseci. Pri gajenju na većim površinama za preradu blitva se može kositi kombajnima za spanać. U tom se slučaju ostavlja gušći sklop (15 - 20 biljaka po metru kvadratnom), a uz navodnjavanje moguća su 2 - 3 otkosa. U zavisnosti od uslova gajenja, dobar usev blitve može dati prinos 30 - 60 t/ha.

Nakon berbe blitva se prema potrebi pere u hladnoj vodi i pakuje u letvarice ili pakuje u vezice ili drži u rasutom stanju (rinfuza) po 10 - 15 kg u jedinici pakovanja. Blitva brzo gubi vlagu i svežinu i zato mora što pre stići do tržišta. Pakuje se u obložene jedinice PE folijom. To korisno je za bolju održivost na prodajnom mestu. Ako je potrebno može se skladištiti u hladnjači na 0°C i pri 90 – 95 % relativne vlage vazduha 7 - 12 dana.

Izvor:

  • prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
  • Burza voća i povrća

Blitva - Sorte

ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3

BIONDA DA TAGLIO TRESTINA

GRÜNER SCHNITT

VERTE A CARDE BLANCHE 3

Blitva - Tekstovi

Blitva @ KLUB

Majo evo je u 2 verzije #blitva

+3

Očekivala sam da će noćas biti više...

+7