Engleski naziv: Broad bean | Latinski naziv: Vicia faba L. (partim)
Bob je jednogodišnja biljka razgranatog korena. Ima zeljastu i šuplju stabljiku visine 60 – 80 cm. Cvetovi su bele boje sa crnim šarama, a nakon cvetanja razvijaju se mesnate debele mahune, koje rastu postepeno. Kada narastu do konačne veličine, dužine su oko 30 cm i u sebi mogu imati 4 - 8 velika zrna. Kako sazrevaju, mahune su u početku mekane, u mahuni je sunđerasto belo tkivo u kom sazrevaju semenke koje postaju tvrđe i menjaju boju iz zelene u belo-zelenkastu boju. Semenke su izrazito velike, a beru se dok su još zelene. Apsolutna težina semena može biti 100 – 3 000 g.
Sadrži mnogo vitamina B-grupe, fosfora i gvožđa. Od stabljike biljke mogu se dobiti vlakna, a spaljene stabljike sadrže dosta kalijuma i mogu poslužiti za izradu sapuna. Semenke boba sadrže materije koje se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti kao i materije zbog kojih je alternativa Viagri. Ponegde se konzumira i sirov, ali ne treba preterati s tim, jer može izazvati opstipaciju i simptome slične žutici.
Minimalna temperatura klijanja je 1 – 3 °C, ali najsigurnije je klijanje pri 5 – 6 °C, a optimalna je temperatura 20 °C. Najniža temperatura koju bob može podneti je -6 °C.
Do početka cvetanja biljka boba ima skromne zahteve za vodom, ali nakon cvetanja dobro snabdevanje vodom bitno je za prinos mahuna i zrna. Bob ima dubok koren i može se koristiti vlagom iz dubljih slojeva.
Za bob su najprikladnija srednje teška zemljišta, dobre propusnosti za vodu i kapaciteta za vazduh, uz pH 7 – 8. Otporniji je na zaslanjenost od graška i pasulja.
Na istu površinu ne treba ga sejati najmanje 3 godine. On je dobra pretkultura za letnje i jesenje povrće jer nakon berbe mahuna rano napušta zemljište, a ostavlja veliku organsku masu, koja se zaorana brzo razgradi.
Za početni rast preporučuje se đubrenje s 20 – 30 kg/ha azota. Fosfor je potreban, osim za biljku, i za razvoj kvržišnih bakterija. U zavisnosti od zaliha u zemljištu dodaje se 60 – 100 kg/ha fosfora i približno toliko kalijuma.
Za čuvanje vlage i kontrolu korova korisna je višekratna međuredna obrada. Zakida se vrh stabljike za 5 – 10 cm.
U kontinentalnom području bob se može sejati u martu i početkom aprila. Seje se na dubinu od 5 – 10 cm, u zavisnosti od krupnoći semena.
Za upotrebu u svežem stanju mladih mahuna ili mladog zrna bob se bere višekratno. U uslovima navodnjavanja prinos mahuna može dostići 30 t/ha, a bez navodnjavanja 6 – 12 t/ha. Bob za preradu uz mehanizovanu berbu može dati prinos zrna do 5 t/ha. Mahune boba mogu se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi od 7 – 9 °C i relativnoj vlazi vazduha 90 – 95 %.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
AGUADULCA
Sebastian Živan je mlad, ali već iskusan poljoprivrednik 🎯i zna kako da poveća prinos pšenice, održi kvalitet zrna i zemljište pripremi za naredne useve i proizvodne godine. Na njegovom njivama Biofor preparati se koriste već gotovo 10 godina ✅ Počeli su na manjim parcelama, a sada ih koriste sve...
U selu Krivelj, kod Bora, održana je tribina na kojoj su se okupljenim meštanima obratili predstavnici više srpskih ekoloških organizacija kako bi dali podršku onima koji više od 60 dana blokiraju put u centru sela i nedozvoljavaju kamionima kompanije Srbija Ziđin Koper prolazak ka rudniku dok se ne...
Sve je manje crnog grožđa na policama prodavnica dok su nove, bele sorte sve popularnije. Navodno je stvar u potražnji, ali i nedostatku interesa od strane uzgajivača te samih trgovaca. Predsednik "Vanguard Direct-a", organizacije koja okuplja vinogradare, distributere i druge dionike na ovom tržišt...
#RuralFoto #Priroda Borba između proleća i zime u selu Goč na istoimenoj planini
U mom kraju veoma retko ko gaji ovu vrstu pasulja, sitan i žućkaste boje. Moja baka ga zvala žujać. Na pijaci je 600 dinara kilogram. Odvojila sam i ostavila seme da posejem naredne godine... :-D
Raznolikost i sarenilo boja odaje da jesen, osim kiša i tmurnih oblaka, ima svoju ljepotu i čar. . #RuralFoto #PRIRODA
Proizvođači kupina u ražanjskom kraju zadovoljni su ovogodišnjim rodom i kvalitetom tog voća. Otkupnom cenom koja se kreće od 130 do 150 dinara po kilogramu - nisu. Kako je u prethodnim godinama cena bila i niža, mnogi proizvođači iskrčili su kupinjake, pa je sada pod zasadima kupina u ražanjskom kr...
I u Srbiji osnovan biodistrikt! U okviru prvog srpskog biodistrikta okupilo se nekoliko organskih proizvođača Kolubarskog okruga. Biodistrikt predstavlja oblast u kojoj lokalni poljoprivredni proizvođači, građani, turistički pružaoci usluga, razna udruženja, naučne institucije i organi lokalne samou...
Svakog proleća za ratare ista bojazan, da ne udari grad na tek nikle useve. Sistem protivgradne zaštite postoji odavno, međutim problemi u njenom funkcionisanju nikako da se reše. Teško se nalaze strelci, a njihovo angažovanje malo se plaća. “Kad god je loše vreme zovu nas, pripravni smo stalno, oba...
PROIZVODNJA RASADA SALATE. Kod proizvodnje rasada salate (Lactuca sativa L.) postoje dve potpuno različite tehnologije, koje dovede i do različitog načina sadnje salate. Salata se može proizvoditi iz običnog (tzv. naturalnog) ili dorađenog (piliranog) semena. Piliranje predstavlja poseban oblik dora...
I sive čaplje se bore za svoje mjesto za zalogaj.... #RuralFoto #Životinje
