Engleski naziv: Broad bean | Latinski naziv: Vicia faba L. (partim)
Bob je jednogodišnja biljka razgranatog korena. Ima zeljastu i šuplju stabljiku visine 60 – 80 cm. Cvetovi su bele boje sa crnim šarama, a nakon cvetanja razvijaju se mesnate debele mahune, koje rastu postepeno. Kada narastu do konačne veličine, dužine su oko 30 cm i u sebi mogu imati 4 - 8 velika zrna. Kako sazrevaju, mahune su u početku mekane, u mahuni je sunđerasto belo tkivo u kom sazrevaju semenke koje postaju tvrđe i menjaju boju iz zelene u belo-zelenkastu boju. Semenke su izrazito velike, a beru se dok su još zelene. Apsolutna težina semena može biti 100 – 3 000 g.
Sadrži mnogo vitamina B-grupe, fosfora i gvožđa. Od stabljike biljke mogu se dobiti vlakna, a spaljene stabljike sadrže dosta kalijuma i mogu poslužiti za izradu sapuna. Semenke boba sadrže materije koje se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti kao i materije zbog kojih je alternativa Viagri. Ponegde se konzumira i sirov, ali ne treba preterati s tim, jer može izazvati opstipaciju i simptome slične žutici.
Minimalna temperatura klijanja je 1 – 3 °C, ali najsigurnije je klijanje pri 5 – 6 °C, a optimalna je temperatura 20 °C. Najniža temperatura koju bob može podneti je -6 °C.
Do početka cvetanja biljka boba ima skromne zahteve za vodom, ali nakon cvetanja dobro snabdevanje vodom bitno je za prinos mahuna i zrna. Bob ima dubok koren i može se koristiti vlagom iz dubljih slojeva.
Za bob su najprikladnija srednje teška zemljišta, dobre propusnosti za vodu i kapaciteta za vazduh, uz pH 7 – 8. Otporniji je na zaslanjenost od graška i pasulja.
Na istu površinu ne treba ga sejati najmanje 3 godine. On je dobra pretkultura za letnje i jesenje povrće jer nakon berbe mahuna rano napušta zemljište, a ostavlja veliku organsku masu, koja se zaorana brzo razgradi.
Za početni rast preporučuje se đubrenje s 20 – 30 kg/ha azota. Fosfor je potreban, osim za biljku, i za razvoj kvržišnih bakterija. U zavisnosti od zaliha u zemljištu dodaje se 60 – 100 kg/ha fosfora i približno toliko kalijuma.
Za čuvanje vlage i kontrolu korova korisna je višekratna međuredna obrada. Zakida se vrh stabljike za 5 – 10 cm.
U kontinentalnom području bob se može sejati u martu i početkom aprila. Seje se na dubinu od 5 – 10 cm, u zavisnosti od krupnoći semena.
Za upotrebu u svežem stanju mladih mahuna ili mladog zrna bob se bere višekratno. U uslovima navodnjavanja prinos mahuna može dostići 30 t/ha, a bez navodnjavanja 6 – 12 t/ha. Bob za preradu uz mehanizovanu berbu može dati prinos zrna do 5 t/ha. Mahune boba mogu se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi od 7 – 9 °C i relativnoj vlazi vazduha 90 – 95 %.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
AGUADULCA
EKONOMIČNOST PROIZVODNJE ORGANSKOG JAGODASTOG VOĆA. U Srbiji postoje vrlo povoljne okolnosti za dalji razvoj organske proizvodnje jagodastog voća sa aspekta tražnje koja je u stalnom porastu. Ipak za sada ne postoje potpuno fer odnosi izvoznika i primarnih proizvođača. Naime, otkupljivači organskog...
UZGOJNI OBLIK PILAR. Uzgojni oblik Pilar i sistem rezidbe primenjen je za jabuku u Engleskoj (1950.). U početku su za ovaj uzgojni oblik korišćene srednje bujne podloge. Broj stabala po hektaru povećan je do 2.300, što je bio značajan napredak u odnosu na ranije korišćene uzgojne oblike. Rastojanja...
ARTIČOKA (Cynara scolymus L.) i njen značaj. Artičoka je višegodišnja biljka, ali gaji se i kao jednogodišnja. Nije tačno utvrđeno odakle vodi poreklo. Danas se divlje forme mogu naći u oblastima oko Sredozemnog mora. Moglo bi se pretpostaviti da vodi poreklo iz tih područja. Najviše se gaji u Itali...
Novigrad Wine & Gastro U Novigradu u hotelu Nautika održan je Novigrad Wine & Gastro. Okupio se veliki broj ugostitelja i turističkih djelatnika kao i ljubitelja vina i gastronomije iz Novigrada i oklice ali i svih krajeva Istre, susjednog Kvarnera i Slovenije i Italije. Taj događaj spojio je vrhuns...
U subotu 27. maja u 14h u Institutu za voćarstvo Čačak, a u organizaciji Narodnog muzeja Čačak, biće otvorena izložba ”Staro i nestalo voće Srbije“, autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika i autora crteža Bore Milićevića, likovnog tehničara Prirodnjačkog muzeja. Na izložbi će biti predstavljen...
Sirak mi je prošle godine doslovno uništio kr, krumpir, što sam više čupala, on je bolje rasta. Ovako je izgledao prije berbe i kad smo po kosili u par dana je opet nicao. U poljoprivrednoj apateci su mi rekli da jedino špricanjem u jesen mogu uništiti korijen i preporučili su mi Total. Sad planiram...
Đuro Japaric
pre 10 meseci
Ako je osušen nakon prskanja onda bacite stajski gnoj i posijte kukuruz , kukuruz se isto prska , te kultivira , a ako u redu nikne neki sirak može Više [+]
Još jedna isporuka vrhunske mašine iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO, ovog puta u južnobanatski okrug i to u Hajdučicu! Gospodin Andrej Vrba je doneo mudru odluku opredelivši se baš za tifon renomiranog Internacionalnog proizvođača – kompanije IRRIMEC. Usled sve većeg problema nedosta...
Zasadi jabuke 🍎 se nalaze od faze roze pupoljka do faze belog balona u zavisnosti od lokaliteta, ekspozicije terena i sortimenta. U ovim fazama zasade jabuke treba zaštiti od: 👇 - Prouzrokovača pegavosti lista i krastavosti ploda (Venturia inaequalis) - Prouzrokovača pepelnice (Podosphaera leucotr...
Ocjenjivanje jagoda Ocjenjivanje jagoda u sklopu manifestacije „Dani zagrebačkih jagoda“ održano je 13. svibnja 2025. godine u restoranu "Ladanj kod strica" (Vinogradska 12, Sobočani) . Ocjenjivanje je održano pod stručnim vodstvom prof.dr.sc. Borisa Duralije sa Zavoda za voćarstvo Agronomskog fakul...
Tradicionalna manifestacija ”Šumadijski dani šljive“ biće održana od 1. do 3. avgusta u Stragarima, uprkos tome što je apriljski mraz desetkovao rod voća u ovom kraju. Na inicijativu lokalnih voćara odlučeno je da se manifestacija ne prekida, kako bi se očuvala tradicija i podržali domaći proizvođač...
Tužne slike ljudskog nemara i danas stižu sa reke Lim kod Priboja. Voda gotovo da se ne vidi od smeća, ali je ponovo spas od eksplodiranja ekološke bombe bila postavljena lančanica i odgovorni ekolozi. - Trenutno je u koritu reke Lim, na Potpećkom jezeru, lančanica uspela da zadrži oko 10.000 kubika...
