Engleski naziv: Broad bean | Latinski naziv: Vicia faba L. (partim)
Bob je jednogodišnja biljka razgranatog korena. Ima zeljastu i šuplju stabljiku visine 60 – 80 cm. Cvetovi su bele boje sa crnim šarama, a nakon cvetanja razvijaju se mesnate debele mahune, koje rastu postepeno. Kada narastu do konačne veličine, dužine su oko 30 cm i u sebi mogu imati 4 - 8 velika zrna. Kako sazrevaju, mahune su u početku mekane, u mahuni je sunđerasto belo tkivo u kom sazrevaju semenke koje postaju tvrđe i menjaju boju iz zelene u belo-zelenkastu boju. Semenke su izrazito velike, a beru se dok su još zelene. Apsolutna težina semena može biti 100 – 3 000 g.
Sadrži mnogo vitamina B-grupe, fosfora i gvožđa. Od stabljike biljke mogu se dobiti vlakna, a spaljene stabljike sadrže dosta kalijuma i mogu poslužiti za izradu sapuna. Semenke boba sadrže materije koje se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti kao i materije zbog kojih je alternativa Viagri. Ponegde se konzumira i sirov, ali ne treba preterati s tim, jer može izazvati opstipaciju i simptome slične žutici.
Minimalna temperatura klijanja je 1 – 3 °C, ali najsigurnije je klijanje pri 5 – 6 °C, a optimalna je temperatura 20 °C. Najniža temperatura koju bob može podneti je -6 °C.
Do početka cvetanja biljka boba ima skromne zahteve za vodom, ali nakon cvetanja dobro snabdevanje vodom bitno je za prinos mahuna i zrna. Bob ima dubok koren i može se koristiti vlagom iz dubljih slojeva.
Za bob su najprikladnija srednje teška zemljišta, dobre propusnosti za vodu i kapaciteta za vazduh, uz pH 7 – 8. Otporniji je na zaslanjenost od graška i pasulja.
Na istu površinu ne treba ga sejati najmanje 3 godine. On je dobra pretkultura za letnje i jesenje povrće jer nakon berbe mahuna rano napušta zemljište, a ostavlja veliku organsku masu, koja se zaorana brzo razgradi.
Za početni rast preporučuje se đubrenje s 20 – 30 kg/ha azota. Fosfor je potreban, osim za biljku, i za razvoj kvržišnih bakterija. U zavisnosti od zaliha u zemljištu dodaje se 60 – 100 kg/ha fosfora i približno toliko kalijuma.
Za čuvanje vlage i kontrolu korova korisna je višekratna međuredna obrada. Zakida se vrh stabljike za 5 – 10 cm.
U kontinentalnom području bob se može sejati u martu i početkom aprila. Seje se na dubinu od 5 – 10 cm, u zavisnosti od krupnoći semena.
Za upotrebu u svežem stanju mladih mahuna ili mladog zrna bob se bere višekratno. U uslovima navodnjavanja prinos mahuna može dostići 30 t/ha, a bez navodnjavanja 6 – 12 t/ha. Bob za preradu uz mehanizovanu berbu može dati prinos zrna do 5 t/ha. Mahune boba mogu se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi od 7 – 9 °C i relativnoj vlazi vazduha 90 – 95 %.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
AGUADULCA
U Šumadiji je aktuelna berba jabuka i grožđa. Obe voćne vrste su dobro prošle u Centralnoj Srbiji, za razliku od ostatka zemlje, međutim troškovi proizvodnje i dalje brinu čak i velike proizvođače. "Jabuka u rinfuzi, odnosno za industriju, prodaje se od sedam do deset dinara, prva klasa se prodaje z...
Novigrad Wine & Gastro U Novigradu u hotelu Nautika održan je Novigrad Wine & Gastro. Okupio se veliki broj ugostitelja i turističkih djelatnika kao i ljubitelja vina i gastronomije iz Novigrada i oklice ali i svih krajeva Istre, susjednog Kvarnera i Slovenije i Italije. Taj događaj spojio je vrhuns...
Početna cena otkupa maline biće 250 dinara po kilogramu, a razmer dobiti proizvođača i hladnjačara biće u odnosu 60 prema 40 odsto od prosečne izvozne cene u korist proizvođača. To je usaglašeno na današnjem sastanku u vladi ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića sa malinarima i hladnjačarima...
Brat i sestra, Bojan i Ana Milenković iz Čačka obnovili zapušteno imanje u Milićevcima i osnovali zasad lavande. Ne želeći da prodaju samo sirovinu, osmislili su recepturu za liker od lavande i vanile koji ima primenu u koktel barovima, restoranima i kafićima. Više o tome čitajte uskoro na portalu!
Vinari ozaljskog kraja-Frlan i Šoštar U Češkom domu u Zagrebu održana je vinska radionica pod nazivom "Vrijeme je ZA...Gosti su bili vinari Elvis Šoštar i Ivan Frlan iz Ozaljsko-vivodinske vinske podregije. Taj kraj se tradicionalno bavi vinogradarstvom i vinarstvom, ondje je i nekadašnja Badelova v...
Prisustvo crvene patuljaste pčele na Malti zabrinulo je stručnjake zbog fatalnog uticaja koje bi mogle da imaju na domaće populacije pčela. Naučnici su prvi put u Evropi otkrili roj pčela Apis florea. Poznata i kao crvena patuljasta pčela, poreklom je iz Azije i njeno prisustvo izazvalo je uzbunu me...
Imamo pobednike konkursa #RuralFoto! Čitaoci Agrokluba iz tri države izabrali su najbolje ruralne fotografije u kategorijama proizvodnja, selo, životinje i priroda, a ovo su autori koji stoje iza njih kojima su nagrade uručene na konferenciji #AgroRocks. U kategoriji #životinje nagrada je pripala An...
Malim Vranjancima česnicu za Božić podelio je vladika vranjski gospodin Pahomije.
Na leskovačkom Bulevaru oslobođenja od 25. do 31. avgusta održaće se 35. Roštiljijada, tradicionalna gastronomsko-turistička manifestacija koja privlači goste iz Srbije, zemalja regiona, a najviše iz Bugarske i Severne Makedonije. Ove godine očekuje se oko trideset štandova sa majstorima roštilja, p...
Čime li su zalivali? Borovnica teška 20,4 grama, uzgajana u australijskoj državi Novi Južni Vels, oborila je Ginisov svetski rekord za najtežu borovnicu na svetu. Veličine je loptice za golf, ima prečnik od 39,31 milimetar i teži 10 puta više od prosečne borovnice, objavio je Gardijan, a preneo Tanj...
