Engleski naziv: Broad bean | Latinski naziv: Vicia faba L. (partim)
Bob je jednogodišnja biljka razgranatog korena. Ima zeljastu i šuplju stabljiku visine 60 – 80 cm. Cvetovi su bele boje sa crnim šarama, a nakon cvetanja razvijaju se mesnate debele mahune, koje rastu postepeno. Kada narastu do konačne veličine, dužine su oko 30 cm i u sebi mogu imati 4 - 8 velika zrna. Kako sazrevaju, mahune su u početku mekane, u mahuni je sunđerasto belo tkivo u kom sazrevaju semenke koje postaju tvrđe i menjaju boju iz zelene u belo-zelenkastu boju. Semenke su izrazito velike, a beru se dok su još zelene. Apsolutna težina semena može biti 100 – 3 000 g.
Sadrži mnogo vitamina B-grupe, fosfora i gvožđa. Od stabljike biljke mogu se dobiti vlakna, a spaljene stabljike sadrže dosta kalijuma i mogu poslužiti za izradu sapuna. Semenke boba sadrže materije koje se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti kao i materije zbog kojih je alternativa Viagri. Ponegde se konzumira i sirov, ali ne treba preterati s tim, jer može izazvati opstipaciju i simptome slične žutici.
Minimalna temperatura klijanja je 1 – 3 °C, ali najsigurnije je klijanje pri 5 – 6 °C, a optimalna je temperatura 20 °C. Najniža temperatura koju bob može podneti je -6 °C.
Do početka cvetanja biljka boba ima skromne zahteve za vodom, ali nakon cvetanja dobro snabdevanje vodom bitno je za prinos mahuna i zrna. Bob ima dubok koren i može se koristiti vlagom iz dubljih slojeva.
Za bob su najprikladnija srednje teška zemljišta, dobre propusnosti za vodu i kapaciteta za vazduh, uz pH 7 – 8. Otporniji je na zaslanjenost od graška i pasulja.
Na istu površinu ne treba ga sejati najmanje 3 godine. On je dobra pretkultura za letnje i jesenje povrće jer nakon berbe mahuna rano napušta zemljište, a ostavlja veliku organsku masu, koja se zaorana brzo razgradi.
Za početni rast preporučuje se đubrenje s 20 – 30 kg/ha azota. Fosfor je potreban, osim za biljku, i za razvoj kvržišnih bakterija. U zavisnosti od zaliha u zemljištu dodaje se 60 – 100 kg/ha fosfora i približno toliko kalijuma.
Za čuvanje vlage i kontrolu korova korisna je višekratna međuredna obrada. Zakida se vrh stabljike za 5 – 10 cm.
U kontinentalnom području bob se može sejati u martu i početkom aprila. Seje se na dubinu od 5 – 10 cm, u zavisnosti od krupnoći semena.
Za upotrebu u svežem stanju mladih mahuna ili mladog zrna bob se bere višekratno. U uslovima navodnjavanja prinos mahuna može dostići 30 t/ha, a bez navodnjavanja 6 – 12 t/ha. Bob za preradu uz mehanizovanu berbu može dati prinos zrna do 5 t/ha. Mahune boba mogu se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi od 7 – 9 °C i relativnoj vlazi vazduha 90 – 95 %.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
AGUADULCA
Sukob oko korišćenja vode u sušom pogođenom poljoprivrednom sektoru Španije rizikuje da naruši izvoz jagoda, jednog od najprepoznatljivijih španskih izvoznih proizvoda u evropskim supermarketima. Španska socijalistička ministarka za životnu sredinu Teresa Ribera rekla je da su neki poljoprivrednici...
Dvostruko više mlaznica - dvostruko bolja primjena 💁 🇩🇪 Pogledajmo agronomske prednosti razmaka mlaznica od 25 cm u našim prskalicama za njegu usjeva. Ne samo da se može smanjiti udaljenost ciljanog područja 😊 smanjenje zanošenja i prodiranje u dubinu), već se mogu kombinirati i različite vrste ml...
"U početku nisam mogla vjerovati da je strancima zanimljivo prati suđe ispod naše kruške, kasnije sam se navikla i trudila prikazati tradiciju naše porodice jer su u tome najviše uživali," kaže Zorica Dulović. Njeno gazdinstvo nudi dnevni boravak i tradicionalnu hranu. Više o ovom gazdinstvu pogleda...
Već početkom juna tropske temperature, visok UV indeks i vremenske oscilacije nanose ozbiljnu štetu voću i usevima širom Srbije. Stručnjaci upozoravaju da su biljke pod dodatnim stresom nakon prolećnih mrazeva koji su umanjili rod, naročito kod koštičavog i jabučastog voća. Agronom Miloš Vujisić ist...
Optimalan rok za setvu pšenice je završen još pre desetak dana, mada ima ratara koji je još seju. Agronomi kažu, imajući u vidu klimatske promene, da se žito može sejati i do 15. novembra, a posle tog datuma setva predstavlja rizik, jer se pšenica ne može dobro pripremiti za zimske uslove. Setvu pše...
Današnji 14. travnja obilježava se kao Dan zaštićenih hrvatskih autohtonih proizvoda. Odluku o tome donio je Hrvatski sabor u spomen na 14. travnja 2015. godine kada je naziv Krčki pršut registriran u Europskoj uniji kao zaštićena oznaka zemljopisnog podrijetla. Danas Hrvatska, na razini Europske un...
#RuralFoto, #proizvodnja Dok sunce tone iza horizonta, zrak se puni tišinom koju prekida samo šapat mehanizacije. Kombajn i traktor, naizgled hladni strojevi, u ovom trenutku postaju produžetak čovjekove volje — alate kojima se zemlja obrađuje s poštovanjem. Muškarci završavavaju posao nakom cjelodn...
GROŽĐANI MOLJCI. I) Cvetovi, zelene i zrele bobice grožđa izgriženi ili izbušeni. Oštećeni organi zapredeni pređom. Na njima gusenica zelenkaste ili ružičaste boje (naraste do oko 10 mm). - Grožđani moljci (Lobesia botrana i Clysia ambiguella) - Pepeljasti i žuti grožđani moljac. - Najčešće i najvaž...
U Hrvatskoj je na snagu stupila nova Naredba o merama kontrole za suzbijanje afričke svinjske kuge, a Vlada je obezbedila 7,5 miliona evra pomoći proizvođačima zbog eutanazija životinja te posebne naknade lovočuvarima koji će učestvovati u sprovođenju programa suzbijanja ASK kod divljih svinja, saop...
