Engleski naziv: Broad bean | Latinski naziv: Vicia faba L. (partim)
Bob je jednogodišnja biljka razgranatog korena. Ima zeljastu i šuplju stabljiku visine 60 – 80 cm. Cvetovi su bele boje sa crnim šarama, a nakon cvetanja razvijaju se mesnate debele mahune, koje rastu postepeno. Kada narastu do konačne veličine, dužine su oko 30 cm i u sebi mogu imati 4 - 8 velika zrna. Kako sazrevaju, mahune su u početku mekane, u mahuni je sunđerasto belo tkivo u kom sazrevaju semenke koje postaju tvrđe i menjaju boju iz zelene u belo-zelenkastu boju. Semenke su izrazito velike, a beru se dok su još zelene. Apsolutna težina semena može biti 100 – 3 000 g.
Sadrži mnogo vitamina B-grupe, fosfora i gvožđa. Od stabljike biljke mogu se dobiti vlakna, a spaljene stabljike sadrže dosta kalijuma i mogu poslužiti za izradu sapuna. Semenke boba sadrže materije koje se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti kao i materije zbog kojih je alternativa Viagri. Ponegde se konzumira i sirov, ali ne treba preterati s tim, jer može izazvati opstipaciju i simptome slične žutici.
Minimalna temperatura klijanja je 1 – 3 °C, ali najsigurnije je klijanje pri 5 – 6 °C, a optimalna je temperatura 20 °C. Najniža temperatura koju bob može podneti je -6 °C.
Do početka cvetanja biljka boba ima skromne zahteve za vodom, ali nakon cvetanja dobro snabdevanje vodom bitno je za prinos mahuna i zrna. Bob ima dubok koren i može se koristiti vlagom iz dubljih slojeva.
Za bob su najprikladnija srednje teška zemljišta, dobre propusnosti za vodu i kapaciteta za vazduh, uz pH 7 – 8. Otporniji je na zaslanjenost od graška i pasulja.
Na istu površinu ne treba ga sejati najmanje 3 godine. On je dobra pretkultura za letnje i jesenje povrće jer nakon berbe mahuna rano napušta zemljište, a ostavlja veliku organsku masu, koja se zaorana brzo razgradi.
Za početni rast preporučuje se đubrenje s 20 – 30 kg/ha azota. Fosfor je potreban, osim za biljku, i za razvoj kvržišnih bakterija. U zavisnosti od zaliha u zemljištu dodaje se 60 – 100 kg/ha fosfora i približno toliko kalijuma.
Za čuvanje vlage i kontrolu korova korisna je višekratna međuredna obrada. Zakida se vrh stabljike za 5 – 10 cm.
U kontinentalnom području bob se može sejati u martu i početkom aprila. Seje se na dubinu od 5 – 10 cm, u zavisnosti od krupnoći semena.
Za upotrebu u svežem stanju mladih mahuna ili mladog zrna bob se bere višekratno. U uslovima navodnjavanja prinos mahuna može dostići 30 t/ha, a bez navodnjavanja 6 – 12 t/ha. Bob za preradu uz mehanizovanu berbu može dati prinos zrna do 5 t/ha. Mahune boba mogu se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi od 7 – 9 °C i relativnoj vlazi vazduha 90 – 95 %.
Izvor:
ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1
AGUADULCA
🍑 Svježe nektarine vrhunske kvalitete, uzgojene s posebnom pažnjom. Sočne, slatke, bogate vitaminima i spremne za pobjedu, a nadamo se da će večeras biti i Zmajevi! Držimo palčeve Zmajevima, a vi se opskrbite zdravim i ukusnim zalogajima za navijanje. 💙💛 Sretno Zmajevi! #Nektarine #DomaćeVoće #Ag...
NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA. Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle zajedno...
U selu Krivelj, kod Bora, održana je tribina na kojoj su se okupljenim meštanima obratili predstavnici više srpskih ekoloških organizacija kako bi dali podršku onima koji više od 60 dana blokiraju put u centru sela i nedozvoljavaju kamionima kompanije Srbija Ziđin Koper prolazak ka rudniku dok se ne...
Pčelinji otrov 🐝 Poznat je i kao apitoksin, prirodni je toksin i ima brojne potencijalne koristi za čovjeka, posebno u medicini i alternativnim terapijama. Zahvaljujući svojem složenom kemijskom sastavu, otrov se koristi za liječenje raznih bolesti i stanja. 🐝 Melitin, glavni sastojak pčelinjeg ot...
Između Jelinka i Grkuša, u podnožju Čvrsnice, Bare su stoljećima bile dom ljudima i stoci da, u ljeto, pobjegnu od škrtog Hercegovačkog krša u obilje trave i vode. Još i danas nekoliko entuzijasta bavi se ovim načinom poljoprivrede. Kada vrućine dohvate i obronke Čvrsnice, nema druge nego se rashlad...
Kmečki Glas iz susjedne Slovenije prošle je godine obilježio 80 godina rada na informiranju poljoprivrednika. Ova vodeća agrarna redakcija z Dežele danas zapošljava 24 medijska djelatnika te uz tjednik i portal ima bogatu izdavačku djelatnost s brojnim naslovima. Uspješno prate trendove pa tako u no...
Đuro Japaric
pre 2 godine
Zamolite ih da pošalju AGRKLUBU Zakon o nasljeđivanju ČLANKE ZA ZEMLJU , pa mi ga onda pošaljite i objavite na AGROKLUBU ! Isto da pojasne pravo Više [+]
Znate li što je ćupter?! 😊 Hercegovci su oduvijek bili inovativni. Proizveli su gumene bombone čak davno prije Njemaca i to potpuno prirodne i zdrave, od mošta.👌🏻😃 Nedavno je hercegovački ćupter dobio i oznaku zaštićenog zemljopisnog podrijetla. 👏🏻🥰
Andrej Žalec
pre 1 godinu
Prvi put čujem. Zanimljivo. A kako se pravi? Kakvog je ukusa? Jel se može gde probati, ili kupiti? Evo ako netko želi naporaviti sam: Više [+]
Ukupne štete u državnim šumama Srbije u 2025. godini iznosile su 140.753 metra kubna drveta, objavio je Republički zavod za statistiku. Od toga se na štete koje je izazvao čovek odnosi oko 30 odsto, odnosno 42.241 metar kubni drveta. Elementarne nepogode, poput vetra, kiše, grada i snega, prouzrokov...
Hrvatska vinska kultura dobila kapitalnu znanstvenu monografiju autorice Tanje Baran Objavljena je „Hrvatska vinska kultura“, znanstvena monografija naslovne doc. dr. sc. Tanje Baran. Knjiga je rezultat autoričina proučavanja hrvatske tradicijske vinske kulture te vinske nematerijalne baštine. Nakon...
Prilika za dobru zaradu ako se odlučite za uzgajanje biljaka jeste ren - tvrde oni koji su se usudili da pokrenu proizvodnju i prodaju. Od same biljke, koja inače izgledom podseća na običan korov, može da se zaradi za pristojan život, ali zapravo prava prilika za zaradu jeste u gotovim proizvodima o...
Posle ovonedeljnih privođenja na Kablaru i višečasovnog saslušavanja u MUP-u Dragana Simovića, Miloša Kuvekalovića i Vladimira Milivojevića bez ikakvog osnova, samo zbog toga što su se kretali javnim prostorom neposredno pre dolaska Ane Brnabić na Kablar da svečano proglasi početak rušenja prirodnog...
