Bob

Bob je jednogodišnja biljka razgranatog korena. Ima zeljastu i šuplju stabljiku visine 60 – 80 cm. Cvetovi su bele boje sa crnim šarama, a nakon cvetanja razvijaju se mesnate debele mahune, koje rastu postepeno. Kada narastu do konačne veličine, dužine su oko 30 cm i u sebi mogu imati 4 - 8 velika zrna. Kako sazrevaju, mahune su u početku mekane, u mahuni je sunđerasto belo tkivo u kom sazrevaju semenke koje postaju tvrđe i menjaju boju iz zelene u belo-zelenkastu boju. Semenke su izrazito velike, a beru se dok su još zelene. Apsolutna težina semena može biti 100 – 3 000 g.

Sadrži mnogo vitamina B-grupe, fosfora i gvožđa. Od stabljike biljke mogu se dobiti vlakna, a spaljene stabljike sadrže dosta kalijuma i mogu poslužiti za izradu sapuna. Semenke boba sadrže materije koje se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti kao i materije zbog kojih je alternativa Viagri. Ponegde se konzumira i sirov, ali ne treba preterati s tim, jer može izazvati opstipaciju i simptome slične žutici.

Agroekološki uslovi za gajenje boba

Temperatura

Minimalna temperatura klijanja je 1 – 3 °C, ali najsigurnije je klijanje pri 5 – 6 °C, a optimalna je temperatura 20 °C. Najniža temperatura koju bob može podneti je -6 °C.

Voda

Do početka cvetanja biljka boba ima skromne zahteve za vodom, ali nakon cvetanja dobro snabdevanje vodom bitno je za prinos mahuna i zrna. Bob ima dubok koren i može se koristiti vlagom iz dubljih slojeva.

Zemljište

Za bob su najprikladnija srednje teška zemljišta, dobre propusnosti za vodu i kapaciteta za vazduh, uz pH 7 – 8. Otporniji je na zaslanjenost od graška i pasulja.

Agrotehničke mere u gajenju boba

Plodored

Na istu površinu ne treba ga sejati najmanje 3 godine. On je dobra pretkultura za letnje i jesenje povrće jer nakon berbe mahuna rano napušta zemljište, a ostavlja veliku organsku masu, koja se zaorana brzo razgradi.

Đubrenje

Za početni rast preporučuje se đubrenje s 20 – 30 kg/ha azota. Fosfor je potreban, osim za biljku, i za razvoj kvržišnih bakterija. U zavisnosti od zaliha u zemljištu dodaje se 60 – 100 kg/ha fosfora i približno toliko kalijuma.

Nega zasada

Za čuvanje vlage i kontrolu korova korisna je višekratna međuredna obrada. Zakida se vrh stabljike za 5 – 10 cm.

Setva / sadnja boba

U kontinentalnom području bob se može sejati u martu i početkom aprila. Seje se na dubinu od 5 – 10 cm, u zavisnosti od krupnoći semena.

Berba i skladištenje boba

Za upotrebu u svežem stanju mladih mahuna ili mladog zrna bob se bere višekratno. U uslovima navodnjavanja prinos mahuna može dostići 30 t/ha, a bez navodnjavanja 6 – 12 t/ha. Bob za preradu uz mehanizovanu berbu može dati prinos zrna do 5 t/ha. Mahune boba mogu se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi od 7 – 9 °C i relativnoj vlazi vazduha 90 – 95 %.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.