Sinonim: - | Engleski naziv: Sprouting broccoli or calabrese | Latinski naziv: Brassica oleracea L. var. italica
Brokoli pripada porodici kupusnjača (Brassicaceae). U 100 g glavica sadrži, 87-91 g vode, 3-4 g sirovih belančevina, 4-6 g ugljenih hidrata. Ima visok sadržaj karotena pa joj zbog vrednih sastojaka pripusuju antikancerogena svojstva. Koren brokolija sličan je korenu ostalih kupusnjača, stabljika visine 100 cm, listovi su na srednje dugim peteljkama sivozelene do plavičastozelene boje. Na vrhu stabljike formira se zbijena cvet s cvetnim pupoljcima zelene, ljubičaste, žute ili bele boje. Ako se ne ubere pravovremeno, grane se izdužuju pa brokoli gubi tehnološku vrednost.
Optimalna temperatura za rast i razvoj brokolija je od 14-19 °C. Da bi formirao cvet, brokoli mora proći određeno razdoblje niskih temperatura nižih od 10 °C. U suprotnom ako su više temperature bilo u jesenjem gajenju ili u prolećnom biljka će formirati jaku lisnu masu i sitnije cvatove. Takođe temperatura iznad 25 °C pogoduje rastresitim cvastima, tj. nisu zbijeni i kompaktni. Stres usled visokih temperatura kao i uz nedovoljnu količinu vode može izazvati žućenje cvetova i jednostavno propadanje.
Prilikom sadnje biljku je potrebno dobro zalivati. Ako su temperature dosta visoke potrebno ih je prvih dana zalivati svaki dan. Redovno se mora prihranjivati mineralnim đubrivom.
Brokoli ima manje zahteve u pogledu zemljišta i klime u odnosu na druge kupusnjače. Zemljište treba biti slabo kiselo do neutralno (pH 6.0-6.5) i dobro drenirano jer brokoli ne podnosi višak vode.
U plodoredu brokoli najbolje uspeva nakon celera, pasulja mahunara, luka, belog luka, ranog krompira, salate, spanaća. Ne valja ponavljati proizvodnju brokolija na istoj površini barem za 3-4 godine. Brokoli se može proizvoditi kao međukultura između redova paradajza, salate, pasulja mahunara ili pasulja zrnaša jer uspravnim rastom ne zauzima mnogo prostora, a dospeva za berbu kasnije od navedenih kultura.
Za ranu prolećnu sadnju osnovna obrada zemljišta uz startnu đubrenje s povećanom količinom fosfora i kalijuma obavlja se u jesen. Tada se mogu pripremiti uzdignute gredice tako da se do proleća zemljište što pre osuši i ugreje. Pre sadnje zemljište se tretira herbicidima. Može se primeniti i malč od biorazgradive prozirne folije koji pospešuje zagrevanje zemljišta, a ako se pak primenjuje crna PE folija izbegava se upotreba herbicida. Kad se sadi u kasno proleće ili leto brokoli obično dolazi kao drugi usev, pa nakon skidanja predkulture treba ukloniti biljne ostatke i zemljište površinski obraditi da se dobije zrnasti sloj zemljišta pogodan za sadnju kao i uspešno ukorenjavanje rasada. Pre sadnje važno je navlažiti zemljište na dubinu od 30 cm na 70-80 % poljskog kapaciteta zemljišta za vodu.
Pravilna đubrenje se postiže poznavanjem sadržaja osnovnih biljnjih hraniva u zemljištu. Brokoli kao i ostale kupusnjače ima plitak koren pa je potrebno osigurati dostupnu i redovno đubrenje tokom vegetacije. Brokoli pripada onim vrstama povrća za koje je zemljište potrebno đubriti većim količinama stajskog đubriva ili komposta, a uz sve to i kompleksnim mineralnim đubrivima, Na primer NPK 7:20:30 ili NPK 8:26:26. Brokoli pokazuje najbolje rezultate kada se đubrenje obavi ovčjim đubrivom jer joj ono najviše odgovara. Količine ovčjega đubriva dodaju se zemljištu pri osnovnoj obradi zemljišta u količini 2-3 kg/m2. NPK đubrivo u količini 0,6-0,8 kg/m2, takođe u osnovnoj obradi zemljišta.
Za jesenje gajenje brokoli se rasađuje u julu, a za berbu će dospeti u oktobru i novembru. Može se računati da će brokoli biti za berbu 100-120 dana nakon setve. Gaji se iz rasada, kada biljka ima 4-5 dobro razvijenih listova. Razmak sadnje biljaka u redu je 30-40 cm, a razmak između biljaka je 70 cm, čime se ostvaruje sklop od 35 000 - 45 000 biljaka po hektaru.
Nekoliko dana nakon rasađivanja pregleda se stanje useva, a ako nedostaje više od 10 % biljaka prazna se mesta popunjavaju. U cilju uništavanja korova i stvaranja što povoljnijeg vodo-vazdušnog režima kao i razbijanja pokorice primenjuje se međuredna kultivacija zemljišta. Prva se obavlja 3-5 dana nakon sadnje, a iduće nakon svakog zalivanja. Međuredna obrada izvodi se sve dok se redovi ne zatvore. Na manjim površinama brokoli se može i nagrtati, kako bi oblikovalo adventivno korenje. Korovi u usevu brokolija, osim kultivacijom i okopavanjem mogu se uništavati i herbicidima.
Brokoli se bere kad dostigne određenu veličinu glavice, ali obavezno pre otvaranja cvetova. Vršni cvatovi mogu biti prečnika od 8-20 cm i mase 150-650 g. Nožem se reže cvet i deo vršne stabljike u dužini 15-20 cm. Nakon skidanja vršnih pupoljaka potrebno je 15-20 dana da bi se dovoljno razvili i bočni cvatovi. Bočni (sekundarni) cvatovi su manjeg prečnika, od 3-8 cm i manje mase. Za upotrebu u svežem stanju uglavnom se koriste vršni (primarni) cvatovi, dok bočni služe za preradu i konzerviranje. Prinosi zavise o mnogo činilaca, pa tako varira od 5-35 t/ha.
Sezona brokolija traje od oktobra do aprila. Pri kupovini treba izabrati one biljke čiji su cvetovi kompaktni, a lišće čvrsto i intenzivne boje. Žućkasti ili mekši cvetovi pokazuju da je brokoli star kao i da mu je smanjena nutritivna vrednost. Najbolje se skladišti u frižideru, u zatvorenoj vrećici, do 4 dana. Hlađenjem se čuva vitamin C, koji se na sobnoj temperaturi brzo uništava. U hladnjak se ne sme pohraniti vlažan i tek opran brokoli jer se na njemu brzo razvijaju plesni. Brokoli se može se čuvati i zamrzavanjem.
Izvori:
Privredno list
ukupno: 19, aktivno: 14, neaktivno: 5
