Celer korenaš

Sinonim: - | Engleski naziv: Celeriac | Latinski naziv: Apium graveolens L.

Celer korenaš

Celer korenaš je dvogodišnja biljka, a za konzumaciju se koristi njegov zadebljali koren i lišće. Listasti i rebrasti celer nemaju zadebljanja korena. Liske su krupnije od peršina, glatke i sjajne, višestruko urezane. U drugoj godini potera cvetna stabljika (70 - 100 cm), koja se grana.

Kod nas se najviše gaji celer korenaš, a od kultivara najpoznatiji je Praški orijaš, stari češki kultivar. Noviji kultivari selekcionisani su prvenstveno na zadebljali koren imaju srednje bujno lišće, krupni okrugli ili valjkasti zadebljali koren. Pokožica mu je glatka, a čupavo korenje ima samo na donjem delu, što olakšava vađenje i čišćenje. Unutrašnje tkivo jednoliko je i belo, ne stvara unutrašnje šupljine i nakon kuvanja ne menja belu boju.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Noćne temperature u zaštićenom prostoru ne bi smele biti niže od 12 °C, a dnevne više od 20 °C. Uz takve uslove i dobru negu za proizvodnju dobrih rasada sa 4 - 5 listova potrebno je 10 - 12 nedelja.

Voda

Tokom leta vrlo je važna ravnomerno snabdevanje useva vodom, kao i ako nema padavina, svakih 10 dana treba navodnjavati sa 25 - 35 mm. Sve dok se ne zatvore redovi međuredno se kultivira uz potrebnu prihranu. U fazi zadebljanog korena nedostatak vlage može imati negativnu posledicu jer povećava sadržaj celuloznih vlakana i smanjuje kvalitet korena. Celer se mora zalivati tokom cele sezone i ne sme se dozvoliti da zemljište presuši. Tokom suvih perioda zalivati s 22 l/m svake nedelje.

Zemljište

Celer najbolje uspeva na dubokim propusnim srednje teškim zemljištima, neutralne reakcije (pH 6,5 – 7,5), bogatim humusom i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh. Po potrebi u kisela zemljišta se dodaje kreč pre sadnje. Za robnu proizvodnju na većim površinama povoljniji su klimatski uslovi kontinentalnog područja u dolinama reka, gde je moguće navodnjavanje kao i u brdskom području na pojedinim lokacijama gde ima pogodnih zemljišta. Na organogenim zemljištima mediteranskog područja može se uzgajati celer korenaš, gde mu je i najintenzivniji rast i nakupljanje asimilata tokom jeseni. Dobro raste uz pasulj, paradajz, kao i posebno uz praziluk. Ako se ostavi da procveta, privući će korisne insekte.

Agrotehničke mere

Plodored

Celer ne sme doći na istu površinu 4 - 5 godina. Najveća je opasnost od prenošenja gljivičnih bolesti kao i nematoda. Budući da se celer obično kasno sadi (krajem maja ili u junu), može se saditi nakon nekog ozimog ili prolećnog povrća (salata, spanać, luk srebrnjak).

Đubrenje

Celer najbolje uspeva na organogenim zemljištima bogatim humusom. Na mineralnim zemljištima potrebno je u jesen, pri oranju, đubriti organskim đubrivima (40 - 60 t/ha zrelog stajskog đubriva ili komposta). Tokom duge vegetacije celer stvara veliku lisnu masu i zadebljali koren i za to troši mnogo hraniva. Da lišće u početku ne bude previše bujno, pre sadnje ne treba davati više od 80 - 100 kg azota/ha, a preostali deo u dve prihrane krajem jula i krajem avgusta.

Setva / sadnja

Celer se može uzgajati iz rasada u zaštićenim prostorima, gde je temperatura viša od 16 °C. U prvoj godini gajenja optimalne su blage temperature (18 °C), uz obilje vlage u zemljištu i vazduhu. Mlade i razvijene biljke mogu podneti niske temperature do -5 °C. Seje se u zaštićenom prostoru u martu ili početkom aprila. Pre setve potrebno je dobro namočiti seme u vodi temperature 20 °C uz svetlost od 1 do 2 dana, što će ubrzati nicanje.

Ako se planira pikirati, seje se oko 5 g semena po kvadratnom metru obično u sandučiće, a nakon 4 - 5 nedelja razvije se 5 000 – 8 000 biljčica za pikiranje kod kojih je već razvijen prvi list. Pikira se u zaštićeni prostor na gredicu 400 - 600 biljaka po kvadratnom metru u sabijene blokove 4 x 4 cm ili u kontejnere veličine lončića oko 30 cm3. Naklijalo i pilirano seme može se i direktno sejati u sabijene blokove ili kontejnere.

Na stalno mesto sadi se krajem maja ili u junu na razmak 50 x 20 ili 50 x 40 cm, u zavisnosti od kultivara i planiranog vremena berbe. Pri sadnji treba paziti da rasad dođe na istu dubinu na kojoj je bio u zaštićenom prostoru.

Nakon što se biljke formiraju, vrši se malčiranje slamom ili kompostom što će zadržati će vlagu i sprečiti razvoj korova. Prihranjuje se đubrivom otprilike 4 - 6 nedelja nakon presađivanja. 

Berba i skladištenje

U oktobru "zadebljali koren" celera dostigne težinu 300 - 700 g, kada je spreman za vađenje. Ako se otprema odmah na tržište, može se prodavati i sa delom lišća. Ako je predviđen za skladištenje ili preradu, prethodno se ukloni lišće, a zatim vadi mašinama za vađenje repe ili krompira. Vaditi treba pri suvom vremenu, da se što manje zemlje zadrži uz koren, što će olakšati naknadno čišćenje od sitnih korenčića.

Nakon vađenja celer korenaš se za tržište prvo očisti od zemlje i odrežu se svi korenčići, zatim se pere i pakuje u letvarice, ili mrežaste vreće različitih veličina. Celer za skladištenje se ne pere. Na temperaturi od 0 °C i pri 97 % relativne vlage vazduha može se održati do 8 meseci. Kraće čuvanje moguće je na isti način kao i čuvanje mrkve.

Prinos korena celera može biti 30 - 50 t/ha. Najmanji prodnos korena s lišćem je 3 cm, a bez lišća 6 cm. Sortira se po veličini od 6 - 9 cm, od 9 - 12 cm i preko 12 cm. Za drugu klasu dopuštena su manja oštećenja pri čišćenju, pukotine, manje pege i šupljine. 

Izvor:

  • prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
  • Burza voća i povrća

Rebrasti celer

Sinonim: - | Engleski naziv: Celery | Latinski naziv: Apium graveolens L. var. rapaceum Mill.

Rebrasti celer

Rebrasti celer na ceni je kao vrlo vredna lekovita biljka. Fantastičnog je ukusa i sirov. Za konzumaciju se koriste lisne peteljke i lišće.

Gaji se iz rasada. Ponegde se rebrasti celer sadi u jarke, pa se kasnije pri međurednoj obradi malo nagrće. Budući da je sezona moguće berbe rebrastog celara duža, od jula do prvih jačih mrazeva i sadnju treba organizovati u više navrata, od početka maja do kraja juna, čemu treba prilagoditi i gajenje rasada. Za ranu berbu sadi se gušće (11 - 17 biljaka po kvadratnom metru), a za kasniju berbu ređe (8 - 10).

U tehnološkoj zrelosti rebrastog celera rozeta lišća potpuno je razvijena, a peteljke spoljnih listova jedre su i krte. Ako se zakasni s berbom peteljke spoljnih listova postanu sunđeraste i više nisu za upotrebu. Za raniju potrošnju rebrasti celer može se brati i pre maksimalnog razvoja rozete, a minimalne težine pripremljenog za evropsko tržište jeste 150 g.

Bere se ručno rezanjem u zoni korenovog vrata i pri tome se odstrani nekoliko spoljnih listova. Zatim se odreže gornje lišće, tako da su peteljke duge 40 cm, što omogućuje pakujenje u standardne letvanice. Oprani i ohlađeni rebrasti celer prodaje se ili ceo, ili posebno pakuje na spoljne peteljke, a posebno "srca". Potpuno razvijena i očišćena rozeta može imati 500 - 700 g, a prinos 30 - 50 t/ha.

Rebrasti celer može se skladištiti na temperaturi od 0 do 1 °C i pri 98 % relativne vlage vazduha 4 - 8 nedelja, a na temperaturi od 5 °C (rashladna vitrina) do 2 nedelje.  U intenzivnoj proizvodnji uz navodnjavanje može se dobiti tri otkosa s ukupnim prinosom od 55-60 t/ha.

Lisnati celer

Sinonim: - | Engleski naziv: Celery | Latinski naziv: Apium graveolens L. var. secalium Alef.

Lisnati celer

Lisnati celer ima vrlo intenzivan miris, a za konzumaciju se koristi samo lišće. Najviše se koristi za preradu, sušenje i zamrzavanje lišća.

Slično kao i peršun, lisnati celer se kosi 2 - 3 puta. Od kultivara se traži brza regeneracija, što veće liske i dobra otpornost na bolesti. Prvi otkos lisnatog celera može se očekivati u dugoj polovini jula, a u povoljnim uslovima moguća su i tri otkosa uz prinos lišća 50 - 80 t/ha. Najprikladnije su kosilice za spanać. Posle svakog otkosa treba prihraniti sa 40 - 50 kg/ha azota.

Celer korenaš - Sorte

ukupno: 10, aktivno: 1, neaktivno: 9

ALABASTER

AMSTERDAMSE DONKERGROENE

BRILLIANT

GEWONE SNIJ

MENTOR

MONARCH

NEMONA

PRAGER RIESEN

PRINZ

Celer korenaš - Tekstovi