Cikorija

Engleski naziv: Industrial chicory | Latinski naziv: Cichorium intybus L. (Partim)

Cikorija

Cikoriju su uzgajali stari Grci, Rimljani i Egipćani i koristili njeno lišće za salatu i kao lekovitu biljku. Dvogodišnja je biljka koja u prvoj godini oblikuje zadebljali koren s lisnom rozetom, a u drugoj godini daje stabljiku, list, cvet i plod.

U preradi se koren cikorije prži, pa se voćni šećer karamelizuje, a inulin, masti i intybin daju aromatske i gorke materije, ugljeni hidrati, belančevine i eterična ulja (kavovini) daju specifičnu aromu sličnu aromi kafe. Koren izlučuje intybin koji privlači nematode koje od nega uginjavaju, pa se tako zemljište čisti od nematoda.

Morfološka svojstva cikorije

Koren je zadebljao, vretenast i bele boje. Telo korena dugo je oko 20 cm i debljine oko 10-ak cm. List je slične građe kao list šećerne repe. Stabljika je uspravna, visoka 1 – 1,5 m i grana se. Cvetovi su skupljeni u glavice koje se razvijaju na glavnoj stabljici i bočnim granama. Polen prenose insekti, pa je cikorija stranooplodna, a može biti izvestan procenat samooplodnje. Plod je jednosemeni (ahenija), sitan, izdužen, tamocrvene boje, dužine oko 3, a širine oko 1 mm. Masa 1 000 semena iznosi 1 – 2 g, a hektolitarska težina oko 40 – 50 kg.

Agroekološki uslovi za gajenje cikorije

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje iznosi 4 °C, a praktični minimum oko 8 °C. Optimalna temperatura klijanja je oko 20 – 25 °C. U fazi kotiledona osetljiva je na niske temperature i izdrži do -3 °C, a s prvim pravim listovima i do -8 °C.

Svetlost

Manje je osetljiva na nedostatak svetlosti od šećerne repe, no u proizvodnji pravilnom gustinom i rasporedom biljaka treba osigurati što bolje korištenje svetlosti.

Voda

Cikorija se rano seje, pa ona u kritičnim fazama dobro koristi jesenje-zimsku vodu akumuliranu u zemljištu. Suša u kasnijim fazama ne nanosi ozbiljnije štete.

Zemljište

Najbolja zemljišta za cikoriju su lakša plodna i strukturirana zemljišta, slabo kisele do neutralne reakcije. Može uspevati i na nešto težim zemljištima ako se dobro obrađuju.

Agrotehnika za proizvodnju cikorije

Plodored

Gaji se u plodoredu, a odgovaraju joj iste pretkulture kao i šećernoj repi  (okopavine đubrene stajskim đubrivom, zrnene mahunarke, strne žitarice).

Obrada zemljišta

Zemljište se obrađuje kao i zemljište za šećernu repu. Dubina jesenjeg oranja iznosi 30 cm. Obavezno je tanjiranje i priprema zemljišta pred setvu setvospremačom.

Đubrenje

Za đubrenje cikorije dobro je koristiti stajsko đubrivo. Stajnjak se zaorava u letnjom oranju ili u dubokom jesenjem oranju. Na osrednje plodnim zemljištima treba dati oko 120 – 150 kg/ha, oko 80 – 100 kg/ha fosfora i 150 – 200 kg/ha kalijuma.

Setva

Cikoriju treba sejati rano, u prvoj polovini aprila. Seje se sejalicama na 45 – 50 cm međurednog razmaka i na dubinu od 1 – 2 cm. Seje se oko 3 – 5 kg/ha semena. Gustina sklopa iznosi oko 200 – 250 hiljada biljaka/ha.

Nega useva cikorije

Nakon setve treba obaviti valjanje da se seme bolje stisne s zemljištem. Ako se stvori pokorica, treba je pravovremeno uništiti lakim ili rotacionim drljačama. Kultivacija je obavezna. Cikorija se proređuje i prihranjuje u fazi 2 – 3 para listova.

Vađenje cikorije

Cikorija se vadi krajem septembra i početkom oktobra. Vaditi se može ručno posebnim vilama, plugom ili linijama za vađenje šećerne repe. Nakon vađenja odstranjuje se list i cikorija se prevozi u fabriku na preradu.  

Izvor:

  • Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; Zagreb, 1998.

Cikorija, krmni radič

Engleski naziv: Large-rooted chicory | Latinski naziv: Cichorium intybus L. var. sativus Bischoff

Cikorija, krmni radič

Cikorija, krmni radič gaji se zbog svog zadebljalog, mesnatog i sočnog korena. Koren cikorije se koristi za ishranu stoke ali u zimskom periodu. Za divljač se cikorija gaji na manjim površinama u smesi s ostalim krmnim biljkama ili se pak silira. Muznoj stoci dodaje se u manjim količinama, pomešana s drugim krmnim vrstama, tako da mleko ne bi dobilo gorak ukus.

Seje se na međuredni razmak od 20 – 40 cm, što zavisi od sorte i plodnosti zemljišta. Na plodnim zemljištima razmak može biti veći (30 – 40 cm), a na siromašnijima manji (20 – 30 cm). Seje se sa 2 – 4 kg/ha na dubinu od 1 – 2 cm na težim i vlažnim zemljištima, a 2 – 3 cm na lakšim zemljištima.

Izvor: 

  • Prof. dr. P. Erić, dr. V. Mihailović, prof. dr. B. Ćupina, prof. dr. Đ. Gatarić; Krmne okopavine; Novi Sad, 2004.

Cikorija - Sorte

ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1

CASSEL

Cikorija - Tekstovi