Cvekla

Cvekla je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini formira vegetativne organe, koren, stabljiku i listove, a u drugoj generativne organe, cvetnu stabljiku, cvet, plod i seme. Ekonomski značaj cvekle je u činjenici da ostvaruje dobre prinose za kratko vegetaciono razdoblje, a može se uzgajati u proleće i u leto.

Cvekla u ishrani ljudi pored energetske vrednosti ima i biološku zbog sadržaja vitamina, makro i mikroelemenata. Njeno bogatstvo mineralima, ugljenim hidratima, mastima i belančevinama čini je zdravom ali i čestom prehrambenom namirnicom. Takođe, sadrži i male količine kobalta koji je sastavni deo vitamina B12. Pozitivno deluje kod slabokrvnih osoba i dece. Često nazivana biljkom "vitalnosti", bogata je folatima, gvožđem i magnezijumom, vitaminom C i kalijumom. Prema obliku može biti okrugla i cilindrična.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Cvekla je biljka relativno hladnog područja. Seme počinje klijati pri temperaturi od 5 °C. Na temperaturi od 10 °C niče za 10 dana. Mlade biljke podnose temperaturu od - 3 do - 4 °C. Odrasle biljke pred berbu mogu podneti kratke mrazeve od 2 - 4 °C. Najteže podnosi mraz od svog korenastog povrća. Optimalna temperatura za rast je 15 - 23 °C, a maksimalne dnevne temperature iznad 30 °C nisu poželjne kao niti minimalne ispod 10 °C jer jedne i druge usporavaju rast.

Svetlost

Cvekla se odlikuje najvećim zahtevima u pogledu intenziteta svetlosti među svim korenastim povrćem. Ona pripada biljkama dugoga dana. Zbog velikih zahteva za svetlošću ne preporučuje se uzgajanje cvekle kao međuuseva. Cvekla spada u biljke koje slabo iskorištavaju svetlost. Za optimalno korištenje sunčeve energije bitna je optimalna lisna površina tokom vegetacije. Svetlost utiče na prinos, a takođe i na kvalitet korena cvekle.

Voda

U prvim fazama razvoja cvekla ima velike zahteve za vlagom, a kasnije umerene. Da bi seme klijalo treba upiti vodu u količini od 100 -170 % od vlastite mase. Zbog dobro razvijenog korenovog sistema, cvekla bolje podnosi nedostatak vlage od drugog korenastog povrća, ali ne podnosi preveliku vlagu. Za uspešno gajenje cvekle neophodna je minimalna količina padavina (190 - 230 mm). Cvekla intenzivno vodu troši od juna do avgusta, kada usev ima jako razvijenu lisnu površinu i kada je povećana temperatura, a vlažnost vazduha niska.

Zemljište

Najbolje prinose daje na plodnim, dubokim i strukturnim zemljištima bogatim organskim materijema. Pogodna su aluvijalna zemljišta i černozen, dok je na teškim i zbijenim zemljištima prisutna pojava deformacije korena, slab prinos uz pogoršan kvalitet. Cvekli najviše odgovaraju neutralna do blago alkalna zemljišta sa pH 6,5 - 7. Oranični sloj treba da ima mrvičastu strukturu, dobar vodno-vazdušni režim, a mora čuvati vlagu koju lako predaje biljci. Nivo podzemne vode ne bi trebao da bude viši od 1,2 m. U našim uslovima za gajenje cvekle pogodni su černozem, livadska crnica, većina aluvijalnih zemljišta, a manje pogodna: gajnjače i ritska crnica.

Agrotehničke mere

Plodored

Za cveklu su najbolji predusevi oni koji rano ostavljaju polje i ne iscrpljuju zemljište. To su rani krompir koji je đubren stajskim đubrivom, rani kupus, krastavci i luk. U kombiniranoj povrtarsko-ratarskoj proizvodnji dobri predusevi za cveklu su strne žitarice, grahorice, odnosno usevi koji rano ostavljaju zemljište za obradu. Pri izboru i redosledu u plodoredu, posebno na manjim površinama, vodi se računa o kompatibilnost (podudarnosti). Dobre biljke susedi za cveklu su luk, salata, mahune, a loši spanać, blitva i stočna repa.

Obrada zemljišta

Zadebljali koren zbog kojeg se cvekla i gaji gotovo u potpunosti se razvija u zemljištu, pa je za njegov normalan rast i razvoj potrebno stvoriti dubok, rastresit oranični sloj. Dubina oranja za cveklu vrlo je bitna i treba iznositi do 30 cm. Osnovna obrada obavlja se neposredno po skidanju prethodnog useva i ona je plitka 10 -18 cm jer se tako sprečava preterano gubljenje vode iz zemljišta. Površina zemljišta pre setve treba biti odlično pripremljena i da se stvori rastresit površinski sloj u koji će biti položeno seme. Pripremljeni sloj zemljišta treba biti u donjem delu optimalno zbijen jer se tada osigurava ascedentno (uzlazno) kretanje vode iz dubljih slojeva, a rastresit gornji sloj omogućuje bolju aeraciju (provetravanje zemljišta; protok vazduha kroz zemljište), zagrevanje i lakše nicanje. Pod predsetvenom pripremom zemljišta za cveklu podrazumeva se kompleks agrotehničkih mera kojima se obrađuje površinski sloj zemljišta dubine 10 cm. U to vreme mogu se istovremeno unositi mineralna đubriva, pesticidi i herbicidi radi uništavanja štetočina i korova. Predsetvena obrada može se vršiti tanjiranjem, drljanjem, freziranjem, a na manjim površinama i kultiviranjem. Uz predsetvenu pripremu unose se i đubriva.

Đubrenje

U odnosu na druge povrtarske vrste cvekla najbolje iskorištava fosfor. Najbolje rezultate daje đubrenje sa 50 - 100 kg/ha azota, 100 kg/ha fosfora i 100 -150 kg/ha kalijuma i to u čistim hranivima. Dobri rezultati dobiju se i đubrenjem stajnjakom (40 t/h). Pri proizvodnji cvekle u osnovnoj obradi zaorava se trećina ili 1/2 azota i dve trećine fosfora i kalijuma. Pred setvu se unosi preostala količina fosfora i kalijuma i do 1/5 ukupne količine azota. Preostala količina azota služi za prihranjivanje koje se obavija najčešće u dva navrata. Prvo, neposredno posle proređivanja, odnosno kada se pojavi drugi par listova i drugo pred sklapanje redova odnosno pre nego što lišće prekrije međuredni prostor.

Setva / sadnja

Cvekla se proizvodi setvom direktno iz semena. Gaji se na polju u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji i u vrtu na manjim površinama. Seme cvekle bi trebalo da ima vlagu do 14,5 %, čistoću 97 % i klijavost 80 %. Seme cvekle zadrži klijavost za 2 – 4 godine. Za brzo nicanje preporučuje se potapanje semena u mlaku vodu (22 - 23 °C) tokom dva dana, a zatim se prosuši i seje. Dezinfekcija semena i tretiranje biostimulatorima daju dobre rezultate.

Cvekla se seje na međurednom razmaku od 45 - 50 cm. Vreme setve zavisi od cilja proizvodnje, a za letnju potrošnju cvekla se može sejati od polovine marta pa do kraja maja. Vreme setve bitno utiče na prinos, ali i na kvalitet cvekle. Cvekla sejana u proleće može ostati na polju do kraja vegetacije (do sredine oktobra - dužina vegetacije 160 - 170 dana) kada postiže punu tehnološku zrelost. Međutim, cvekla se već posle 75 - 90 dana od nicanja može ubirati kao mlada s ukusnim korenom. Optimalna dubina za setvu kreće se 2,5 -3 cm. Pliće se seje kod ranijeg roka, na zemljištu težeg mehaničkog sastava, na vlažnom zemljištu i pri slabijoj predsetvenoj pripremi.

Sklop zavisi od uslova proizvodnje. U proletnjoj setvi gustoća je manja nego u letnjoj i ona zavisi od cilja proizvodnje. Ako se cvekla proizvodi za svežu potrošnju kao "mlada cvekla u vezicama" onda podnosi gušći sklop, a ukoliko je namijenjena čuvanju i preradi gaji se u nešto ređem sklopu. Da bi se optimalno iskoristila sunčeva energija bitno je održavati optimalnu lisnu površinu tokom cele vegetacije. Za dobijanje korena prve klase, najpovoljnijeg za preradu, najbolje je ako se cvekla razvija na razmaku u redu od 8 - 10 cm.

Nega zasada

Proređivanje se vrši mehanizovano. Ukoliko usev nije jako gust, u kasnijim fazama (40 - 50 dana od setve) može se vršiti proređivanje u cilju probne berbe kada se mlada cvekla iznosi na tržište za svežu potrošnju. Kada se cvekla proizvodi iz rasada rasađivanje se vrši u fazi 2 - 4 lista. Prilikom rasađivanja treba voditi računa da se aktivni pupoljak ne prekrije zemljom što bi dovelo do propadanja biljke.

Međuredna obrada se obavlja najčešće 3 - 4 puta tokom vegetacije, sve dok biljke ne sklope redove. Najbolje je da se kultivacija vrši po potrebi, odnosno da se izvodi posle svakog navodnjavanja ili posle svake jače kiše, u cilju sprečavanja formiranja pokorice. Dubina kultivacije u početku može biti nešto veća (6 - 8 cm), a kasnije nešto manja (3 - 5 cm).

Berba

Kod izbora mašine za berbu povrća treba uzeti u obzir vrstu i konačni proizvod pri čemu agrotehniku treba prilagoditi zahtevima mašine. Ubrani koren kod povrća može se koristiti u svežem stanju, posle dužeg skladištenja i za preradu. Na kvalitet rada mašine za ubiranje utiču pored ostalih i sledeći elementi: izbor parcele, priprema zemljišta, kvalitet setve i nega useva. Konstrukcija mašine za berbu korenastog povrća razvija se u dva pravca koja su uslovljena s dva različita načina ubiranja: čupanjem korena pomoću lisne mase (sa uklanjanjem lisne mase na samoj mašini) kao i iskopavanjem korena (uz prethodno uklanjanje lisne mase i čišćenje korena od primesa zemlje). Mašine mogu biti jednoredne i višeredne. Kod primene jednorednih mašina minimalni razmak između redova treba iznositi 28 - 30 cm, a kod višerednih veći (45-50 cm).

Vrlo je značajno da se cvekla dobro čuva tokom zime, što omogućuje da se za ishranu koristi u svežem stanju tokom dužeg vegetacionog perioda. Kod stavljanja cvekle na čuvanje uz koren cvekle ostavljaju se lisne drške dužine oko 2 cm. Ukoliko je vlažnost vazduha 96 – 100 %, a temperatura blizu 0 °C, tada su povoljniji uslovi za čuvanje. Ona se može uspešno čuvati 3 - 5 meseci, ali isto tako i do 8 meseci, ako je skladište hladno i raspolaže sistemom za ventilaciju. Za domaće potrebe i za manju preradu od značaja je čuvanje u obektima kao što su trapovi, podrumska skladišta, frižideri. 

Izvor:

• prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
• Burza voća i povrća