Dinja

Engleski naziv: Melon | Latinski naziv: Cucumis melo L.

Dinja

Dinja je jednogodišnja biljka koja se ubraja u porodicu Cucurbitaceae pa bi se stoga trebala smatrati povrćem. Međutim, mnogi smatraju da je dinja voće. Cveta početkom leta, a bere se u jesen. Plod dinje je valjkastog oblika. Obično je dug 15-22 cm, a težak 1-2 kg. Ima jako lep miris i ukus. Tvrda kora može biti glatka, naborana ili mrežasta s režnjevima. Unutrašnji, jestivi deo najčešće je narandžaste ili svetlozelene boje, a šupljina je ispunjena semenkama. Stablo je visoko 2-3 m. Tamnozeleni listovi su po rubovima nazubljeni. Naizmenično su poređani na dugačkim peteljkama.  Plod dinje sadrži 95% vode, 1% belančevina, 5,5% šećera, 1 g biljnih vlakana, limunsku kiselinu i eterično ulje. Od vitamina sadrži jako puno karotena , vitamin B i vitamin C, a od minerala bogata je kalijumom, fosforom, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem, cinkom i bakrom.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Dinja ima velike zahteve prema toploti, pa tokom vegetacije temperature ne bi smele biti ispod 15 °C. Optimalne temperature za rast i razvoj su od 20-27 °C, a u periodu dozrevanja od 25-28 °C. Razvoju dinje pogoduje niža relativna vlažnost vazduha od 45-60 %.

Voda

Za rast i razvoj dinje potrebno je 300-400 m3 vode/ha, što zavisi od vremena (suša ili ne). Vlažnost je izuzetno važna u vremenu rasta plodova, ali 15-20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida (smatra se da će plodovi biti slađi).

Zemljište

Dinja se gaji na lakim tipovima zemljišta, mrvičaste strukture, dobro dreniranim i pH vrednosti od 6-7,5. Koren dinje se razvija uglavnom na dubini od 35-40 cm, pa je potrebno prethodno zemljište pripremiti podrivačem.

Agrotehničke mere

Plodored

Za dinju, kao i lubenicu, dobar predusev može biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Poželjno je menjati plodored svake 4 godine, ali proizvođači se toga  ne moraju striktno pridržavati.

Obrada zemljišta

Zemljište za gajenje treba imati najmanje 2,5 % humusa, tako da zaoravanje 30-50 t/ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Neposredno pre setve ili sadnje, potrebno je gornji sloj zemlje usitniti pomoću vrtne freze. Rastresit sloj sačinjen od sitnih grudvica zadržava vlagu u zemljištu, daje posađenim biljkama oslonac a pogoduje dobrom razvoju korenja i zdravom rastu biljke. Kako bi poboljšali rast biljke, sprečili rast korova i omogućili da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno kultivirati.

Đubrenje

Za gajenje ove kulture potrebno je đubrenje obaviti stajskim đubrivom u količini oko 20 t/ha. Đubrenje mineralnim đubrivima za očekivani prinos od 25-30 t/ha je sledeće:

U periodu od presađivanja do cvetanja, sistemom za zalivanje kap po kap tokom 20 dana treba dozirati NPK 11:44:11.

  • Od cvetanja do formiranja plodova 20-25 dana NPK 16:8:32.
  • Od formiranja plodova do berbe od 45-60 dana NPK 9:12:36.

Izbor sorte

Sorte dinje delimo u tri grupe i to:

  1. rebraste dinje – sa žutom ili narandžastom bojom mesa
  2. mrežaste dinje –kod kojih je boja mesa svetložuta do zelene
  3. dinje sa glatkom korom – izrazito su duguljastog oblika, vrlo slatkog mesa

Setva i sadnja

Dinja se gaji iz rasada ili direktnom setvom. Iz rasada se rasađuje u području gde su kasni prolećni dani hladniji i vlažniji. Rasad se sadi u trake na razmak između traka od 100-130 cm, a razmak u redu je od 60-70 cm. Za sitnije sorte dinje razmak sadnje u redu može biti 50 cm.

Gajenje može biti na zemljištu ili na armaturi odnosno vertikalnom gajenju. Vreže se prekraćuju iznad trećeg ili četvrtog lista, a kod vertikalnog gajenja potrebno je ukloniti list i bočne grane na visinu od 60 cm od zemljišta. Na taj način se podstiče bolji razvoj bočnih grana, ali i krupniji plod da ne bi došlo do pucanja ploda zbog težine i odvajanja od stabljike plod se u fazi prečnika 15 cm stavlja u posebne mrežaste vrećice koje se vežu za konstrukciju.

Nega zasada

Međuredno kultiviranje nije potrebno ako je sadnja na foliji, ali ako je u zemljištu tada je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore s lozom i lišćem.

Od početka plodonošenja zaliva se svake nedelje. Bolje je jedno obilno zalivanje nego svaki dan po malo. Navodnjavanje se obavlja putem rotirajućih rasprskivača. Ako je navodnjavanje metodom kap po kap, treba ga obavljati svakodnevno jer taj način ne ugrožava nadzemni deo biljke.

Berba

Obavlja se kada je dinja u punoj zrelosti, a zrelost se određuje na osnovu odvajanja drške od ploda, a može se koristiti i penetrometar. To je uređaj koji meri čvrstoću ploda na bazi otpornosti prema prodiranju u tkivo. Treba biti oprezan da se ne bere ranije jer dinja ne povećava sadržaj šećera nakon berbe kao što je slučaj s drugim voćem. Kada se plod lako odvaja od drške to je znak da je dinja zrela. Prinos dinje kreće se od 15-40 t/ha, što zavisi od načina gajenja i od sorte. Plodovi se na temperaturi od 2-5 °C mogu čuvati više nedelja.

Izvori:

  • prof.dr.sc. N.Parađiković i suradnici; Osnove proizvodnje povrća; Koprivnica, 2011.
  • Burza voća i povrća

Dinja - Sorte

ukupno: 24, aktivno: 9, neaktivno: 15

AGOS

ALFA

BRIGANTE

CALIPSO
(COMET)

CANTALOUP DE BELLEGARDE

CENTRO

CENTURY

DESERTNAJA 5

DONATELLO

EARLY DAWN F1

FIATA F1

FOX

GRIDO

HALE'S BEST JUMBO

HOMBRE F1

HONEY DEW

LILLO

MARKETSTAR F1

PANCHA

PERSIAN

SUPERSTAR F1

Dinja - Tekstovi

Dinja @ KLUB

Momordica charantia Gorka dinja Kar...

+4

Ministre! Kada će ministarstvo polj...

Josip Barišić iz Bok Jankovca kod G...

+9