Endivija

Engleski naziv: Endive | Latinski naziv: Cichorium endivia var. latifolia

Endivija

Endivija je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova, koji formiraju rozetu. Listovi endivije mogu biti glatki, slabo ili jako naborani, talasasti, okrugli, jako nazubljeni u različitim bojama. Razlikuju se tri osnovne forme: forma dugih talasastih listova eskariol, endivija kovrdžavih listova sitno narezanih i endivija s krupnom rozetom s velikim brojem listova (Frizee tip). Gajenje endivije je najviše zastupljeno u južnoj Evropi.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Temperatura viša od 25° C smanjuje klijanje, što može biti razlog nejednakog i slabog nicanja dobro klijavog semena. Endivija je biljka blage klime. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18° C, minimalna temperatura rasta je 7° C, a maksimalna 24° C. Čim je rozeta već blizu tehnološke zrelosti, dakle berbe, minimalna temperatura od -3° C može izazvati veća oštećenja, a pri - 6 do -7° C biljka se potpuno smrzne. Za rast biljke najpovoljnija je umerena vlažnost zemljišta od 60 do 80 % poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlažnost vazduha oko 70 %. Ako su u periodu neposredno pre berbe nastupile visoke temperature i niska vlažnost vazduha, listovi rozete postaju tvrdi i grubi, s više gorkih materije. Gorkaste materije u endiviji čine je otpornijom na niže temperature, za razliku od salate puterice i kristalke.

Voda

Ima velike zahteve za vodom, pa se u gajenju koristi sistem za navodnjavanje (najčešće kap po kap).

Zemljište

Na zaslanjenost zemljišta manje je osetljiva od salate. Uglavnom dobro uspeva na svim tipovima zemljišta, ali bolje na srednje teškim do teškim zemljištima pod uslovom da su duboko obrađena i još bolje pođubrena, neutralne pH reakcije 6,5 - 7,2. Poželjna su dobro propusna zemljišta neutralne reakcije i obogaćena humusom. Manje je osetljiva za zaslanjenost zemljišta. Ne podnosi direktno đubrenje stajskim đubrivom, a najbolje uspeva nakon kulture koja je već bila obilno đubrena kao na primer kupus i papirka.

Agrotehničke mere

Plodored

Plodored za endiviju iznosi 2 godine. Dolazi kao kasna kultura u proizvodnji posle ranog krompira, ranog kupusa, prolećne salate, graška, pasulja mahunara, spanaća. 

Obrada zemljišta

Zemljište se priprema pred sadnju kada se i đubri. Temeljna obrada zemljišta uvek ostaje jesenja, kao nezamjenjiva i nedostižna kao i višestruko korisna. Uporedo se obavlja i đubrenje zemljišta, čime se do proleća obavi potpuna razgradnja đubriva i ostataka. Tako na proleće ostaje samo površinska priprema za setvu i sadnju.

Đubrenje

Endivija se kod nas najčešće sadi posle kultura koje rano napuštaju zemljište (rani krompir, rane kupusnjače, pasulj mahunar i ostalo) i koje su đubrene organskim đubrivima ili pak ostavljaju u zemljištu zalihu azota i zaoranu organsku masu nakon berbe. Prinos endivije iznosi od 30 - 40 t/ha, a iznosi iz zemljišta oko 150 kg azota/ha, 50 kg fosfora/ha, 250 kg kalijuma/ha , 60 kg/ha CaO (kalcijum oksid) i 18 kg/ha MgO (magnezijum oksid). Biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije. Osetljiva je na visoku koncentraciju tečne faze zemljišta.

Setva / sadnja

Gajenje endivije na otvorenom

Endivija se može direktno sejati na otvorenom i to preciznom sejalicom. Potrebno je 1,5 do 2,5 kg semena/ha. Ovaj se način retko primenjuje jer se teško postiže jednolično nicanje. Češći je gajenje iz rasada. U zavisnosti od vremena sadnje ona se gaji na otvorenim gredicama ili u kontejnerima sa supstratom. Dobar rasad mora da ima najmanje 5 razvijenih listova.

U kontinentalnom području najrašireniji je jesenji gajenje. Seje se od sredine jula do početka avgusta. Za 1 ha zasada potrebno je oko 200 m dobro pripremljenih gredica. Do nicanja, površinu gredice potrebno je održavati vlažnom. Rasad s busenom bolje podnosi presađivanje u letnjim uslovima. Sadi se sredinom avgusta na gredice ili na ravnu površinu uz razmak redova 30 - 50 cm kao i razmak u redu 20 - 30 cm. Manji razmak pospešuje rast.

Prihranu treba sprovesti pre nego biljke zatvore redove. Kasnija sadnja dolazi u obzir gde se minimalna zimska temperatura retko spušta ispod -5 C. Neki od proizvođača daju prednost starijem rasadu golog korena. On lakše preživi u nepovoljnim uslovima.

Navodnjavanje je najčešće potrebno u pripremi za sadnju i nakon sadnje, a kasnije ima obično dovoljno padavina za nesmetan rast. Zbog maksimuma padavina u jesenje-zimskom periodu bolje je saditi uz veći razmak redova 50 - 60 cm i 30 - 40 cm u redu jer u gustom sklopu biljke lakše stradaju od biljnih bolesti. Zbog istog razloga prednost ima gajenje na uzdignutim gredicama. Prolećno gajenje kod nas nije uobičajeno, ali se eksperimentalno proizvodi sadnjom rasada iz zaštićenog prostora sredinom marta.

Gajenje direktnom setvom

Proizvodnja direktnom setvom na gredice nije pogodna, jer se troši više semena, a nakon nicanja zasad treba prorediti. U tom slučaju setva se obavlja na razmak u redu od 30 cm, a posle se obavlja proređivanje na 30 cm biljka od biljke. Preporučljivo je da se sade na gredice širine 1 - 1,5 m s razmakom do 30 cm i visinom gredice 10 - 15 cm. Za setvu 1 m površine gredica utroši se 2 - 3 g semena. Gajenje u zaštićenom prostoru. Gajenje rasada teče jednako kao i na otvorenom. Zemljište u staklenicima potrebno je dezinfikovati. Sadnja rasada obavija se u dobro i izbalansirano đubreno zemljište koje treba biti plodno i strukturno s puno organskih i mineralnih materije. Rasad se seje u januaru i februaru, a sa rasađivanjem treba započeti u martu. Za gajenje rasada su najprikladnije plastične saksijice dimenzija (dno i vrh) 9 x 7 cm. Za gajenje se koriste presovane kocke veličine 4 x 4 cm.

Prostor se zagrejava na odgovarajuću temperaturu. Dužina i jačina zagrevanja zavisi od spoljnih temperatura. Od setve do nicanja temperatura se održava na 15 - 18 °C, a nakon nicanja 10 - 12 °C. U vreme sunčanih dana temperatura može biti najviše do 15 °C. Održavanje relativne vlažnosti vazduha obavlja se između 60 i 70 % što se postiže natapanjem zemljišta, a ne biljaka. Natapa se čim biljke osete potrebu za vodom ali se vodom poliva i stazica unutar zaštićenog prostora. Ako je relativna vlažnost prešla zadanu vrednost snižava se provetravanjem tokom najtoplijeg dana. Sadnja se obavlja kad rasad razvije 5 - 6 listova. Sadnja se obavlja na razmaku 23 - 25 cm ili 23 x 20 cm, a sadi se na označene razmake kako bi svaka biljka imala isti sklop.

Berba i skladištenje

Uz izbor odgovarajućih kultivara u najpovoljnijim lokacijama endivija se bere od sredine decembra do sredine aprila kada već počinje prorastanje. Gde su češći mrazevi, rokovi setve (sadnje) podese se tako da se endivija pobere do sredine decembra. Bere se onda kada je rozeta postigla svoju punu veličinu. Unutrašnji listovi rozete su sasvim svetli ili žuti. Ovo se postiže sazrevanjem rozete desetak dana pre berbe, kada je biljka sasvim suva. Po potrebi može se brati nešto ranije. Potpuno razvijena rozeta dostiže masu do 1 kg. Bere se rezanjem rozete u zoni korenovog vrata, a zatim očisti od starih požutelih i oštećenih listova. Otpad može biti 17 – 30 % osnovne težine rozete. U jesenjem i zimskom gajenju kada postigne veličinu rozete, endivija može još dosta dugo ostati u polju, pa je berbu lakše uskladiti sa potrebama tržišta. Što se duže berba odlaže nastaje više otpada. U zavisnosti od sezone, prinosi mogu biti 20 - 40 t/ha.

Pakujenje se u letvarice ili kartonske kutije obično u samo jedan red i to stabljikom okrenutom prema gore. To je zbog toga što iz provodnih snopića izlazi tečnost konzistencije mleka koje na vazduhu brzo oksidira. Sortiranje i pakovanje su posljednji postupci manipulacije pre otpreme na tržište. Sortiranje znači raspodelvanje određene količine plodova u grupe ili po kultivarskom značaju ili pak po veličini. Standardi su različiti, a razvili su se prema zahtevima tržišta. Postupak pakovanja odvija se uz mali utrošak ljudskog rada, ali uz primenu mašina i opreme visokih učinaka.

Najpovoljnija temperatura za uskladištenje endivije je temperatura od 0 °C i relativna vlažnost vazduha 90 – 95 % uz obilno strujanje vazduha. U ambalaži obloženoj PE folijom može se održati 20 dana. Endivija se može uskladištiti tako da se očisti od starijeg lišća i dela korena. Primenom vlažnog peska može izdržati i do mesec dana. Uskladištenje uz kondicioniranu (air condition) klimu optimalno protiče pri sastavu atmosfere u skladištu od 2 – 3 % ugljen-dioksida i 2 % kiseonika.

Izvor:

  • prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
  • Burza voća i povrća
  • Privredno list

Endivija kovrdžava

Engleski naziv: Endive | Latinski naziv: Cichorium endivia var. crispum L.

Endivija kovrdžava

Endivija kovrdžava ima gustu rozetu koju čine naborani, duboko urezani, nazubljeni listovi s nežnim i lomljivim srednjim žilama. Takvi kultivari pogodni su za pripremanje salata i mogu duže zadržati svežinu. Njeni listovi su po sadržaju nekih minerala i vitamina bogatiji od salate, ali to se odnosi na zelene listove rozete, a unutrašnji listovi rozete, koji su žuti i manje gorki, nešto su siromašniji. Zbog male energetske vrednosti ceni se kao dijetalna namirnica.

Izvor: R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.

Endivija - Sorte

ukupno: 15, aktivno: 2, neaktivno: 13

BOSSA

BUBIKOPF

CENTOFOGLIE

DALMATINSKA KAPICA

DAVOS

EROS

ESCARIOL GELBER

ESCARIOL GRÜNER

GIGANTE DEGLI ORTOLANI

MALAN

MARAL

SARDANA

SOLEIADO RZ

STRATEGO RZ

VERDE FIORENTINA

Endivija - Tekstovi