Grašak

Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodica leptirnjača (Fabaceae syn. Legumiosae). Sadrži belančevine (legumin, legumelin, vicilin, trigonelin i dr.), šećer, skrob, lecitin i dr. Veća količina lecitina nalazi se u sortama sa naboranim zrnom a u njima se hlorofil duže čuva, pa su zrela zrna ovih sorata izrazito zelene boje.

Graškov koren je vretenast, prodire duboko u zemljište do 120 cm, dobro je razgranat. Usisna moć korena je velika. Visina stabla zavisi od sorte a može biti od 30-200 cm. List je parno perast, sa 1-3 para liski. Vrh lista završava viticom koja pomaže biljci da se prihvata za oslonac. Cvetovi su leptirasti, bele boje pa više njih izbija iz pazuha lista. Mahune su različitog oblika, dužine i širine, a isto tako i raznih kombinacija boja. U mahunama se nalazi različit broj zrna što zavisi od sorti.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Grašak se uspešno gaji u uslovima umerene i vlažne klime. Optimalna temperatura za razvoj iznosi 18 ºC. Niče već kod temperature 4-6 ºC, a idealna temperatura za nicanje je 15-16 ºC. Mlade biljke podnose temperature i do -6 ºC. Za rast mu je potrebna sunčana pozicija i ne uspeva u hladu.

Voda

Grašak ima velike zahteve za navodnjavanjem i ako su zemljišta peskovita ili aluvijalna, obavezno je potrebno navodnavanje.

Zemljište

Za rast su potrebna slabo kisela zemljišta, pH 6,5-7,5. Ako je zemljište kiselije, tada je potrebno sprovesti kalcifikaciju zemljišta. Zemljište treba biti rastresito, rastresito, mrvičaste strukture da se koren može što bolje razvijati i da je što bolji razvoj kvržičnih bakterija (mikoriza).

Agrotehničke mere

Plodored

Obavezno se gaji u plodoredu, a iza nega je dobro uzgajati paradajz i papriku jer zahvaljujući mogućnosti vezanja azota iz vazduha, grašak ostavlja dobro obezbeđeno zemljište azotom.

Obrada zemljišta

Tokom jeseni zemljište se mora orati do 30 cm dubine.

Đubrenje

Zemljište za gajenje graška treba biti izuzetno dobro pođubreno. Azotna đubriva upotrebljavaju se u manjim količinama i to samo radi osiguranja biljke azotom u prvim fazama razvoja. Kasnije one same usvajaju atmosferski azot kao i na taj način podmiruju svoje potrebe. Prilikom osnovne đubrenja najbolje je dodati od 500 do 600 kg NPK 7-14-21 ili 8-16-24. Grašak nema velikih zahteva u prolećnom periodu i uglavnom prihrana se ne primenjuje. Ako je usev slabiji u porastu, tada se može oprezno prihraniti sa 100 kg KAN-a/ha.

Setva i sadnja

Seje se početkom aprila i to mehaničkim sejalicama u redove razmaka 15-20 cm i 5-6 cm u redu. Potrebno je 80 do 120 biljaka/m2, što zavisi od sorti. Za jedan hektar potrebno je od 120 do 200 kg semena. Ova količina semena zavisi od vremenu setve i krupnoće semena. Tokom gajenja visoke temperature utiču štetno tako što umanjuju prinos zrna.

Nega zasada

Za dobar rast grašku je potrebna potpora jer mu stabljika nije stabilna i nakon što naraste do određene dužine počinje polegati. Ako se seje uz mrežu, onda se seje u redove. Ako se za potporu koristie grane, onda ga je bolje sejati u grupama. Kad malo poraste, oko podnožja biljke nagrne se malo zemlje jer to biljku čini stabilnijom. Kada sazre i sav se pobere, sklanja se s gredica i tako se oslobađa prostor za novu povrtnu kulturu, npr. u junu za crnu rotkvu ili repu. Preporučuje se da se ne čupa ga već ga treba preseći, zbog bakterija na korenju koje obogaćuju zemljište azotom.

Berba

Berba se vrši kombajnima na većim gazdinstvima, a na manjim porodičnim gazdinstvima ručno. Idealna berba graška je kada  je 75-80 % mahuna tehnološki zrelo. Postoji uređaj koji meri tvrdoću zrna, tj. njegov stepen zrelosti (tenderometar). Prinosi ranih sorata su 40 t/ha, a kasnih sorata i do 70 t/ha.

Izvor: 

• Burza voća i povrća

Grašak šećerac vrlo je prijatnog ukusa i predstavlja dezertnu namirnicu. Mahuna graška šećerca nema pergamentnog sloja, koji se kod drugih mahuna nalazi s unutrašnje strane i čini je tvrdom. Zbog toga se za konzumaciju koriste cele mahune, kao i kod pasulja mahunara i to dok se zrno još nije u potpunosti razvilo.

Sadrži ugljene hidrate, belančevine i nešto masti. Od vitaminskih sastojaka sadrži pre svega karotin, vitamine grupe B kao i C i E vitamin. Sadrže značajan sadržaj glukokinina, materije slične insulinu, pa predstavlja povoljnu namirnicu u ishrani dijabetičara. Zbog visokog sadržaja celuloze poboljšava varenje. Energetska vrednost mu je dosta niska i iznosi oko 170 kJ/100 g.