Engleski naziv: Caper, capers, capri | Latinski naziv: Capparis spinosa L.
Kapar je dugogodišnja biljka iz porodice Capparidaceae. To je pretežno tropska i subtropska biljka, ali uspeva i na obalama Sredozemnog mora. Na pustim ostrvima ima ga znatno više jer ga stoka, naročito ovce i koze nemilosrdno brsteći uništavaju.
Raste kao žbun. Stabljika je drvena sa mnogobrojnim prutićima koji vise. Dugi su i do 2 metra. Koren je uspravan. Listovi su mesnati, naizmenični, okruglasti, goli, a na licu sjajni. Zelene je boje. Cvet je dvopolni, mirisan, smešten na dugoj dršci. Izrazito je velik i sastavljen od četiri nežne bele ili ružičasto-ljubičaste latice. Prašnici su ružičasti i vrlo brojni (60 – 100). Ima plav plodnik koja se nalazi na dugoj drški i sadrži mnogo semenih zametaka. Cveta od maja do avgusta, a cvetovi se otvaraju samo jednom, kratko između jutra i podneva.
Cvetni pupoljci se ostave dva dana u kući da se osuše. Obično se sortiraju po veličini. Skinu se drške i stavljaju u dobro vinsko sirće. Na 1 kg pupoljaka ulije se 1 litra sirćeta. Sirće mora biti jako i kvalitetano jer se inače kapar pokvari. Radi sigurnosti pre sirćeta neki ih posole i ostave u soli dva dana. Potom ih isperu hladnom vodom i stave u bocu s sirćetom i drže na suncu 10 dana. Posle toga menjaju sirće i malo ga razrede. Neki pak cvetne pupoljke sole. Ovako pripremljeni kapar omiljeni su začin i dodatak jelu. Ukus im je trpak, gorak, aromatičan i malo kiseo. Cvetovi sadrže eterična ulja, pa se koriste u medicini, pupoljci cveta koriste se kao dodatak jelima, a sama biljka smatra se i afrodizijakom.
Podnosi niske temperature, do -8 °C. Voli mesta izložena suncu, zaštićena od jakih vetrova na visinama od 60 m nadmorske visine. Žbunovi kapara, u zavisnosti od od vrste, uspevaju na suvom zemljištu ili u plitkoj, morskoj vodi. Voli lagana rastresita do srednje teška zemljišta, bogata skeletom. Podnosi i viši sadržaj aktivnog kreča kao i slana zemljišta i posolicu (nastaje delovanjem vetra na more, kad vetar duvanjem preko uzburkanog mora podiže kapljice morske vode i stvara "morski dim".). Posolicu na listovima 'koristi' u periodu sušnih i toplih letnjih dana, za folijarno dobijanje vode na način da iz posolice 'sisa' vodu koju ona noću skuplja iz vlage u vazduhu. Uspešno niče na mestima 'čistim' od raznih humusa s gljivicama i bakterijama jer mu one unište klicu pre nego se ona i žilice razviju iz dosta tvrde opne semena.
U proleće nakon nicanja izdanaka može se pre kiše ili zalivanja prihraniti sa azotnim đubrivom. Rezidba se obavlja u dva navrata, i to prvi puta u jesen, a drugi put početkom proleća, kada se izdanci potpuno odrežu ne ostavljajući niti jedan pupoljak. Tako prisiljavamo kapar da "potera" izdanal, jer on cveta i daje plod samo na jednogodišnjim izdancima. U proleće 30 - 40 dana nakon izbijanja letorasta možemo ih prorediti, pa će oni koji ostanu biti jači, duži i rodniji, a time ćemo ujedno oblikovati žbun da bude prosvetljen i lep.
Kapar se može uzgajati na balkonu ili u vrtu s tim da se lonac unese u kuću od 15. oktobra do 1. maja.
Osušene semenke sade se u februaru ili martu, tada je sigurno da ih neće pojesti mravi. Napravi se smesa kreča i malo zemlje i od toga izradi grudvica veličine badema. U sredinu se smesti semenka i pincetom sve ugura što dublje u šupljinu zida. Pri tome se bira sunčano mesto jer na vlažnim mestima kapar strada od gljivičnih oboljenja.
U rasadnicima se gaje sadnice koje se kasnije početkom proleća sade na pripremljeno zemljište. Iskopaju se jamice duboke 30 cm, a udaljene jedna od druge 2 m. U jamice se stavi stajsko đubrivo i pomeša sa šljunkovitom zemljom. Koren kapara je jako osetljiv, pa kod sadnje treba pripaziti. Počinje obilno da rađa tek u petoj godini. Uz dobru negu žbunovi mu traju 30 – 40 godina.
Semenke se mogu staviti i u suvu smokvu i utisnuti u pukotinu na zidu. Povremeno se malo zalije. Utisne se više semena u smokvu jer uspeh nije 100 %-tni.
Cvetni pupoljci se beru dok su potpuno zatvoreni. Berba počinje krajem maja ili u junu, a obavlja se svakog drugog ili trećeg dana. Što su cvetni pupoljci manji, tvrđi i okrugliji, to su bolji. Čim se cvetni pupoljci počnu malo otvarati ili su previše veliki, ne beru se, već puštaju da se rascvetaju. Plod je crvenkasto jajast na dugoj dršci, a semenke su bubrežaste i takođe crvenkaste. Računa se da jedan žbun u povoljnoj godini može dati od 0, 5 – 2, 5 kg cvetnih pupoljaka, što je kod samonikliog kapara teško kontrolisati.
Još zatvoreni pupoljci beru se ručno u rano proleće sirovi i nisu jestivi. Tek nakon jednodnevnog sušenja i potapanja u morsku vodu, slani rastvor, sirće ili ulje, spremni su za upotrebu. Pritom nastaje kiselina, koja daje njihov pikantan ukus. Kapar treba biti zatvoren, maslinast do plavo-zeleni i što manji. Tada je najboljeg ukusa, ali je zbog teže berbe i skuplji.
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DUBROVAČKA KAPRA
PALAGRUŽA, PALAGRUŠKA KAPRA
SAINT ANDREA
Pokus s 33 sorte jabuke postavljen je u ispitivanju projekta APPLERESIST kojega provodi FAZOS u suradnji s HAPIH-om. Cilj je otkriti koje od njih pokazuju genetsku otpornost na toplinski i sušni stres. Koje su mjere prilagodbe i kako ojačati kapacitete za njihovo provođenje. Uskoro više!
Odlični pošipi Todor u Zagrebu Gostovanje čarske vinarije Todor sa Korčule u Češkom domu u Zagrebu na tribini/promociji "Vrijeme je ZA..."potvrdilo je da vinogradari i vinari koji su svoje grožđe prodavali mogu i sami imati svoje odlično vino. Upravo to su napravili braća Jurica i Željko Tomić u 202...
ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA. Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu kod sorti sa belim mesom, a plodovi počnu odavati karakteristi...
Sve manje mladih se odlučuje da ostane na selu i da se bavi poljoprivredom. Jedan mladi voćar iz Padine kod Pančeva se odlučio na neobičan potez - zajedno sa svojim ocem je odlučio da posadi borovnice na nešto manje od 1ha. Mladi Aleksej Holik ima samo 19 godina, razmišlja o proširenju kapaciteta ma...
KUHN CULTIMER L300 nudi visok kalitet mešanja zemlje i ostataka, stvarajući savršeno okruženje za ubrzano raspadanje strnjike. Kapacitet prodiranja je neuporediv, a potreba za snagom manja zahvaljujući specifičnoj zakrivljenosti zubaca. Razmak između zuba sprečava blokade i osigurava dobre performan...
Iz KITE DOO poslovne jedinice u Sremskoj Mitrovici isporučena je još jedna mašina najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu - kompanije John Deere. Poljoprivredno gazdinstvo Pere Radovca iz Dobrinaca je donelo mudru odluku opredelivši se baš za John Deere traktor i to iz najpr...
Pirotski kačkavalj poznat kao ”staroplaninsko zlato”, ali i brojne druge vrste sireva mogli bi uskoro da se nađu ponovo na evropskim i svetskim trpezama zahvaljujući tome što nekada čuvena pirotska ”Mlekara”, koja je kačkavaljem opskrbljivala čak i Belu kuću u Vašingtonu, ponovo počinje sa radom. No...
Na tržištu Srbije nema dovoljno šumskog semena za drveće (šišarki, korenja i dugih delova za biljke) i predložene su izmene i dopune Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, čiji je cilj povećanje kapaciteta za proizvodnju šumskog semena, navodi se u tekstu ovog Nacrta. U obrazloženju pred...
Kupcima u inostranstvu prošle godine najviše smo prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak, papriku. Prostora za povećanje izvoza i te kako ima, kažu stručnjaci, pre svega, izvoza prerađenog povrća, ali je za to potrebno da se promeni način organizovanja proizvođača, tehnologija gajenja i prerade,...
JKP „Vidrak“ Valjevo je u saradnji sa Kazneno-popravnim zavodom Valjevo, na pet lokacija u gradu postavio je kućice za napuštene pse. Kućice su postavljene na lokacijama na kojima se najviše pasa okuplja, a zaposleni u sektoru Zoohigijene redovno će obilaziti i održavati kućice. Najavljeno je i da ć...
Hrvatska ide naprijed, pred nama su naše najbolje godine, kao nacija i u zajednici EU. 💪 Za manje od tri mjeseca 20 milijuna tona žitarica morat će napustiti Ukrajinu koristeći infrastrukturu EU-a. To je gigantski izazov i nužno je koordinirati i optimizirati logističke lance, uspostaviti nove rute...
Stjepan Jelenčić
pre 2 godine
Prevareni smo i rade budalu od poljoprivrednika, kao prvo umanjeni poticaji -15 %, drugo poticaje male vrijednosti u svezi pomoći za kupnju mineralni Više [+]
Đuro Japaric
pre 2 godine
Nema tu nikakve prilike , osim štete za jadnu hrvatsku poljoprivredu , u kojoj je proizvođači žita u Hrvatskoj imati pušionu u ekonomskom smislu !
PORODIČNO GAZDINSTVO “ALEKSANDAR SIČ“ iz Iriga, ukazuje da su za uspešno poslovanje John Deere mašine neizbežne, tako da je treći put za redom za samo 4 godine donešena mudra odluka prilikom odabira traktora, pa se imresivnom mašinksim parku porodice Sič priključila još jedna Premium mašina najpopul...
