Engleski naziv: Caper, capers, capri | Latinski naziv: Capparis spinosa L.
Kapar je dugogodišnja biljka iz porodice Capparidaceae. To je pretežno tropska i subtropska biljka, ali uspeva i na obalama Sredozemnog mora. Na pustim ostrvima ima ga znatno više jer ga stoka, naročito ovce i koze nemilosrdno brsteći uništavaju.
Raste kao žbun. Stabljika je drvena sa mnogobrojnim prutićima koji vise. Dugi su i do 2 metra. Koren je uspravan. Listovi su mesnati, naizmenični, okruglasti, goli, a na licu sjajni. Zelene je boje. Cvet je dvopolni, mirisan, smešten na dugoj dršci. Izrazito je velik i sastavljen od četiri nežne bele ili ružičasto-ljubičaste latice. Prašnici su ružičasti i vrlo brojni (60 – 100). Ima plav plodnik koja se nalazi na dugoj drški i sadrži mnogo semenih zametaka. Cveta od maja do avgusta, a cvetovi se otvaraju samo jednom, kratko između jutra i podneva.
Cvetni pupoljci se ostave dva dana u kući da se osuše. Obično se sortiraju po veličini. Skinu se drške i stavljaju u dobro vinsko sirće. Na 1 kg pupoljaka ulije se 1 litra sirćeta. Sirće mora biti jako i kvalitetano jer se inače kapar pokvari. Radi sigurnosti pre sirćeta neki ih posole i ostave u soli dva dana. Potom ih isperu hladnom vodom i stave u bocu s sirćetom i drže na suncu 10 dana. Posle toga menjaju sirće i malo ga razrede. Neki pak cvetne pupoljke sole. Ovako pripremljeni kapar omiljeni su začin i dodatak jelu. Ukus im je trpak, gorak, aromatičan i malo kiseo. Cvetovi sadrže eterična ulja, pa se koriste u medicini, pupoljci cveta koriste se kao dodatak jelima, a sama biljka smatra se i afrodizijakom.
Podnosi niske temperature, do -8 °C. Voli mesta izložena suncu, zaštićena od jakih vetrova na visinama od 60 m nadmorske visine. Žbunovi kapara, u zavisnosti od od vrste, uspevaju na suvom zemljištu ili u plitkoj, morskoj vodi. Voli lagana rastresita do srednje teška zemljišta, bogata skeletom. Podnosi i viši sadržaj aktivnog kreča kao i slana zemljišta i posolicu (nastaje delovanjem vetra na more, kad vetar duvanjem preko uzburkanog mora podiže kapljice morske vode i stvara "morski dim".). Posolicu na listovima 'koristi' u periodu sušnih i toplih letnjih dana, za folijarno dobijanje vode na način da iz posolice 'sisa' vodu koju ona noću skuplja iz vlage u vazduhu. Uspešno niče na mestima 'čistim' od raznih humusa s gljivicama i bakterijama jer mu one unište klicu pre nego se ona i žilice razviju iz dosta tvrde opne semena.
U proleće nakon nicanja izdanaka može se pre kiše ili zalivanja prihraniti sa azotnim đubrivom. Rezidba se obavlja u dva navrata, i to prvi puta u jesen, a drugi put početkom proleća, kada se izdanci potpuno odrežu ne ostavljajući niti jedan pupoljak. Tako prisiljavamo kapar da "potera" izdanal, jer on cveta i daje plod samo na jednogodišnjim izdancima. U proleće 30 - 40 dana nakon izbijanja letorasta možemo ih prorediti, pa će oni koji ostanu biti jači, duži i rodniji, a time ćemo ujedno oblikovati žbun da bude prosvetljen i lep.
Kapar se može uzgajati na balkonu ili u vrtu s tim da se lonac unese u kuću od 15. oktobra do 1. maja.
Osušene semenke sade se u februaru ili martu, tada je sigurno da ih neće pojesti mravi. Napravi se smesa kreča i malo zemlje i od toga izradi grudvica veličine badema. U sredinu se smesti semenka i pincetom sve ugura što dublje u šupljinu zida. Pri tome se bira sunčano mesto jer na vlažnim mestima kapar strada od gljivičnih oboljenja.
U rasadnicima se gaje sadnice koje se kasnije početkom proleća sade na pripremljeno zemljište. Iskopaju se jamice duboke 30 cm, a udaljene jedna od druge 2 m. U jamice se stavi stajsko đubrivo i pomeša sa šljunkovitom zemljom. Koren kapara je jako osetljiv, pa kod sadnje treba pripaziti. Počinje obilno da rađa tek u petoj godini. Uz dobru negu žbunovi mu traju 30 – 40 godina.
Semenke se mogu staviti i u suvu smokvu i utisnuti u pukotinu na zidu. Povremeno se malo zalije. Utisne se više semena u smokvu jer uspeh nije 100 %-tni.
Cvetni pupoljci se beru dok su potpuno zatvoreni. Berba počinje krajem maja ili u junu, a obavlja se svakog drugog ili trećeg dana. Što su cvetni pupoljci manji, tvrđi i okrugliji, to su bolji. Čim se cvetni pupoljci počnu malo otvarati ili su previše veliki, ne beru se, već puštaju da se rascvetaju. Plod je crvenkasto jajast na dugoj dršci, a semenke su bubrežaste i takođe crvenkaste. Računa se da jedan žbun u povoljnoj godini može dati od 0, 5 – 2, 5 kg cvetnih pupoljaka, što je kod samonikliog kapara teško kontrolisati.
Još zatvoreni pupoljci beru se ručno u rano proleće sirovi i nisu jestivi. Tek nakon jednodnevnog sušenja i potapanja u morsku vodu, slani rastvor, sirće ili ulje, spremni su za upotrebu. Pritom nastaje kiselina, koja daje njihov pikantan ukus. Kapar treba biti zatvoren, maslinast do plavo-zeleni i što manji. Tada je najboljeg ukusa, ali je zbog teže berbe i skuplji.
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DUBROVAČKA KAPRA
PALAGRUŽA, PALAGRUŠKA KAPRA
SAINT ANDREA
Mehanička žitna sejalica KHUN Premia, za jednostavnu i kvalitenu setvu. 🎯 Sa svojim dugogodišnjim iskustvima u proizvodnji mehaničkih sejalica, KHUN nudi Premia modele od 2,5 do 4 metra, sa kapacitetom od 380 do 1450 litara. Jedan model za svako malo ili srednje poljoprivredno gazdinstvo. 👉 Poseti...
Za ovu sezonu, Vinarija Dabović je popunila svoje kapacitete. Agroturizam postaje sve popularniji i autentičniji, privlačeći turiste željne originalnih iskustava i jednostavne ljepote seoskog života. https://visitvillage.me/ Registrirajte se na Visit Village i pridružite se uspješnim gazdinstvima ko...
Kompanija Pollino plast predstavlja na 93. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, između ostalog, trake i cevi za navodnjavnje. "Proizvođači smo folije i malč folije, kapajućih cevi i svega vezanog za navodnjavanje. Od ove godine posebno izdvajamo, a to je i najzanimljivije, layflat creva koja zamenjuj...
U Srbiji je za dve godine znatno povećan kapacitet solarnih elektrana, ali prozjumeri i energetske zajednice i dalje nemaju dovoljnu podršku države, ocenila je Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe). Mreža je saopštila da u projektima obnovljivih izvora energije u Srbiji dominiraju hidroene...
Kupcima u inostranstvu prošle godine najviše smo prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak, papriku. Prostora za povećanje izvoza i te kako ima, kažu stručnjaci, pre svega, izvoza prerađenog povrća, ali je za to potrebno da se promeni način organizovanja proizvođača, tehnologija gajenja i prerade,...
🚜 Isporuka novog traktora našem novom partneru! Danas smo isporučili jedan od naših najpopularnijih modela traktora, vrhunski stroj koji objedinjuje snagu, udobnost i modernu tehnologiju. Zahvaljujemo našem novom partneru na ukazanom povjerenju! 🔥 Glavne karakteristike traktora FARMotion 45 – Stag...
Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti, dok je oko 140 miliona dinara planirano za direktne subvenc...
PORODIČNO GAZDINSTVO “ALEKSANDAR SIČ“ iz Iriga, ukazuje da su za uspešno poslovanje John Deere mašine neizbežne, tako da je treći put za redom za samo 4 godine donešena mudra odluka prilikom odabira traktora, pa se imresivnom mašinksim parku porodice Sič priključila još jedna Premium mašina najpopul...
U Srbiji je posađeno preko 40 miliona stabala šljive, a po proizvodnji ovog voća naša zemlja se nalazi među liderskim pozicijama u svetu. Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupa...
Kompanija “RAPIĆ” je najveći domaći proizvođač gotove stočne hrane, za sve vrste i kategorije životinja, koja se na tržište plasira pod brendom “Farmofit”. Pored toga, “RAPIĆ” je i zastupnik za ZP Hibride, Petrokemija mineralna đubriva i Axereal sjemena žitarica u BiH, kao i za respektabilne brendov...
Odlični pošipi Todor u Zagrebu Gostovanje čarske vinarije Todor sa Korčule u Češkom domu u Zagrebu na tribini/promociji "Vrijeme je ZA..."potvrdilo je da vinogradari i vinari koji su svoje grožđe prodavali mogu i sami imati svoje odlično vino. Upravo to su napravili braća Jurica i Željko Tomić u 202...
FESTIVAL VINA MOSLAVINA 215 UZORAKA VINA NA FESTIVALU VINA MOSLAVINA U KUTINI U Kutini se održava Festival vina MoslaVina Kutina 2025. i 31. Izložba izvornih hrvatskih sorti. Šampion 31. Izložbe vina izvornih hrvatskih sorti i najbolje ocijenjeno vino među mladim škrletima je Škrlet 2024. Vina Košut...
