Engleski naziv: Caper, capers, capri | Latinski naziv: Capparis spinosa L.
Kapar je dugogodišnja biljka iz porodice Capparidaceae. To je pretežno tropska i subtropska biljka, ali uspeva i na obalama Sredozemnog mora. Na pustim ostrvima ima ga znatno više jer ga stoka, naročito ovce i koze nemilosrdno brsteći uništavaju.
Raste kao žbun. Stabljika je drvena sa mnogobrojnim prutićima koji vise. Dugi su i do 2 metra. Koren je uspravan. Listovi su mesnati, naizmenični, okruglasti, goli, a na licu sjajni. Zelene je boje. Cvet je dvopolni, mirisan, smešten na dugoj dršci. Izrazito je velik i sastavljen od četiri nežne bele ili ružičasto-ljubičaste latice. Prašnici su ružičasti i vrlo brojni (60 – 100). Ima plav plodnik koja se nalazi na dugoj drški i sadrži mnogo semenih zametaka. Cveta od maja do avgusta, a cvetovi se otvaraju samo jednom, kratko između jutra i podneva.
Cvetni pupoljci se ostave dva dana u kući da se osuše. Obično se sortiraju po veličini. Skinu se drške i stavljaju u dobro vinsko sirće. Na 1 kg pupoljaka ulije se 1 litra sirćeta. Sirće mora biti jako i kvalitetano jer se inače kapar pokvari. Radi sigurnosti pre sirćeta neki ih posole i ostave u soli dva dana. Potom ih isperu hladnom vodom i stave u bocu s sirćetom i drže na suncu 10 dana. Posle toga menjaju sirće i malo ga razrede. Neki pak cvetne pupoljke sole. Ovako pripremljeni kapar omiljeni su začin i dodatak jelu. Ukus im je trpak, gorak, aromatičan i malo kiseo. Cvetovi sadrže eterična ulja, pa se koriste u medicini, pupoljci cveta koriste se kao dodatak jelima, a sama biljka smatra se i afrodizijakom.
Podnosi niske temperature, do -8 °C. Voli mesta izložena suncu, zaštićena od jakih vetrova na visinama od 60 m nadmorske visine. Žbunovi kapara, u zavisnosti od od vrste, uspevaju na suvom zemljištu ili u plitkoj, morskoj vodi. Voli lagana rastresita do srednje teška zemljišta, bogata skeletom. Podnosi i viši sadržaj aktivnog kreča kao i slana zemljišta i posolicu (nastaje delovanjem vetra na more, kad vetar duvanjem preko uzburkanog mora podiže kapljice morske vode i stvara "morski dim".). Posolicu na listovima 'koristi' u periodu sušnih i toplih letnjih dana, za folijarno dobijanje vode na način da iz posolice 'sisa' vodu koju ona noću skuplja iz vlage u vazduhu. Uspešno niče na mestima 'čistim' od raznih humusa s gljivicama i bakterijama jer mu one unište klicu pre nego se ona i žilice razviju iz dosta tvrde opne semena.
U proleće nakon nicanja izdanaka može se pre kiše ili zalivanja prihraniti sa azotnim đubrivom. Rezidba se obavlja u dva navrata, i to prvi puta u jesen, a drugi put početkom proleća, kada se izdanci potpuno odrežu ne ostavljajući niti jedan pupoljak. Tako prisiljavamo kapar da "potera" izdanal, jer on cveta i daje plod samo na jednogodišnjim izdancima. U proleće 30 - 40 dana nakon izbijanja letorasta možemo ih prorediti, pa će oni koji ostanu biti jači, duži i rodniji, a time ćemo ujedno oblikovati žbun da bude prosvetljen i lep.
Kapar se može uzgajati na balkonu ili u vrtu s tim da se lonac unese u kuću od 15. oktobra do 1. maja.
Osušene semenke sade se u februaru ili martu, tada je sigurno da ih neće pojesti mravi. Napravi se smesa kreča i malo zemlje i od toga izradi grudvica veličine badema. U sredinu se smesti semenka i pincetom sve ugura što dublje u šupljinu zida. Pri tome se bira sunčano mesto jer na vlažnim mestima kapar strada od gljivičnih oboljenja.
U rasadnicima se gaje sadnice koje se kasnije početkom proleća sade na pripremljeno zemljište. Iskopaju se jamice duboke 30 cm, a udaljene jedna od druge 2 m. U jamice se stavi stajsko đubrivo i pomeša sa šljunkovitom zemljom. Koren kapara je jako osetljiv, pa kod sadnje treba pripaziti. Počinje obilno da rađa tek u petoj godini. Uz dobru negu žbunovi mu traju 30 – 40 godina.
Semenke se mogu staviti i u suvu smokvu i utisnuti u pukotinu na zidu. Povremeno se malo zalije. Utisne se više semena u smokvu jer uspeh nije 100 %-tni.
Cvetni pupoljci se beru dok su potpuno zatvoreni. Berba počinje krajem maja ili u junu, a obavlja se svakog drugog ili trećeg dana. Što su cvetni pupoljci manji, tvrđi i okrugliji, to su bolji. Čim se cvetni pupoljci počnu malo otvarati ili su previše veliki, ne beru se, već puštaju da se rascvetaju. Plod je crvenkasto jajast na dugoj dršci, a semenke su bubrežaste i takođe crvenkaste. Računa se da jedan žbun u povoljnoj godini može dati od 0, 5 – 2, 5 kg cvetnih pupoljaka, što je kod samonikliog kapara teško kontrolisati.
Još zatvoreni pupoljci beru se ručno u rano proleće sirovi i nisu jestivi. Tek nakon jednodnevnog sušenja i potapanja u morsku vodu, slani rastvor, sirće ili ulje, spremni su za upotrebu. Pritom nastaje kiselina, koja daje njihov pikantan ukus. Kapar treba biti zatvoren, maslinast do plavo-zeleni i što manji. Tada je najboljeg ukusa, ali je zbog teže berbe i skuplji.
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DUBROVAČKA KAPRA
PALAGRUŽA, PALAGRUŠKA KAPRA
SAINT ANDREA
Evropska komisija je u februaru 2025. predstavila strateški dokument “Vizija za poljoprivredu i hranu“ koji postavlja temelje za razvoj evropskog agrara do 2040. godine i jasno ukazuje na pravac kojim bi trebalo da ide i poljoprivreda zemalja kandidata za članstvo, uključujući Srbiju. Strategija sta...
Gornji Milanovac je od 2016. godine trasiran na tri pravca strateškog razvoja, privreda, turizam i poljoprivreda, kaže predsednik ove opštine Dejan Kovačević. ”Mi jesmo pioniri seoskog turizma i uspeli smo da održimo kontinuitet jer od svih opština pojedinačno imamo najviše registrovanih turističkih...
Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šaranske ribnjake (Vojvodina) i pastrmske (zapadna i istočna Sr...
OPG Alšić iz Marijanaca obrađuje 150 hektara na kojima sije kukuruz, soju, suncokret, pšenicu, ječam, tritikale i zob. Dio uroda prodaju otkupljivačima, a dio skladište u svoje silose kapaciteta 80 i 12 tona. Klara Alšić od malih je nogu zaljubljena u poljoprivredu i traktore. Uz stalni posao u Cent...
Hrvatska bi zbog suše mogla ostati bez šećera, nakon što je na istoku zemlje, gde je najveća proizvodnja, uništeno je više od 80 posto roda, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede ove zeemlje i najavilo da će tražiti pomoć iz Brisela. U saopštenju se dodaje da se na istoku zemlje proizvodi 85 posto...
Pronto božićno izdanje ✨ Pronto božićne sanjke uselile su se u naš ured. 🛷 Ne samo da izgleda ljupko, već ima i puno toga za ponuditi: ⭐️ Maksimalna učinkovitost ⭐️ Kapacitet spremnika 5 000 l ⭐️ Mali zahtjev za KS Možete ga koristiti za šetnju okolo 🌠 Ovako izgleda božićni duh kod HORSCH.🎄 #...
Nemanja Gavrilović (26) iz Stublina za samo godinu i po dana razvio je proizvodnju jaja iz slobodnog uzgoja, a danas na gazdinstvu ima oko 500 koka nosilja koje mesečno daju 11.000 do 12.000 jaja.Posao je, kako kaže, pokrenuo bez većeg predznanja, oslanjajući se na interesovanje, rad i kvalitet. Kok...
Porodica Milićević iz Plavne, nakon robustnog traktora John Deere 8R 280 i dva John Deere traktora 6155M, ponovo se odlučila za mašinu najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu – kompanije John Deere, i to za model iz najprodavanije serije John Deere traktora ikad u Srbiji i o...
PORODIČNO GAZDINSTVO “ALEKSANDAR SIČ“ iz Iriga, ukazuje da su za uspešno poslovanje John Deere mašine neizbežne, tako da je treći put za redom za samo 4 godine donešena mudra odluka prilikom odabira traktora, pa se imresivnom mašinksim parku porodice Sič priključila još jedna Premium mašina najpopul...
Brže, bolje baliranje uz John Deere - Predsezonska ponuda. Beskamatno finansiranje i rok otplate do 12 meseci. Najpopularniji proizvođač poljoprivredne mehanizacije na svetu - kompanija John Deere je pored traktora i kombajna, čuvena i po priključnim mašinama. John Deere balirke su napravljene da bu...
Međunarodni festival pršuta – Drniš Prije Međunarodnog festivala pršuta – Drniš 2025., koji se održava 29. i 30. kolovoza, najavljen je stručni skup na kojem će o izazovima u proizvodnji pršuta i promociji kvalitetnih suhomesnatih proizvoda razgovarati stručnjaci, proizvođači i predstavnici instituc...
