Engleski naziv: Caper, capers, capri | Latinski naziv: Capparis spinosa L.
Kapar je dugogodišnja biljka iz porodice Capparidaceae. To je pretežno tropska i subtropska biljka, ali uspeva i na obalama Sredozemnog mora. Na pustim ostrvima ima ga znatno više jer ga stoka, naročito ovce i koze nemilosrdno brsteći uništavaju.
Raste kao žbun. Stabljika je drvena sa mnogobrojnim prutićima koji vise. Dugi su i do 2 metra. Koren je uspravan. Listovi su mesnati, naizmenični, okruglasti, goli, a na licu sjajni. Zelene je boje. Cvet je dvopolni, mirisan, smešten na dugoj dršci. Izrazito je velik i sastavljen od četiri nežne bele ili ružičasto-ljubičaste latice. Prašnici su ružičasti i vrlo brojni (60 – 100). Ima plav plodnik koja se nalazi na dugoj drški i sadrži mnogo semenih zametaka. Cveta od maja do avgusta, a cvetovi se otvaraju samo jednom, kratko između jutra i podneva.
Cvetni pupoljci se ostave dva dana u kući da se osuše. Obično se sortiraju po veličini. Skinu se drške i stavljaju u dobro vinsko sirće. Na 1 kg pupoljaka ulije se 1 litra sirćeta. Sirće mora biti jako i kvalitetano jer se inače kapar pokvari. Radi sigurnosti pre sirćeta neki ih posole i ostave u soli dva dana. Potom ih isperu hladnom vodom i stave u bocu s sirćetom i drže na suncu 10 dana. Posle toga menjaju sirće i malo ga razrede. Neki pak cvetne pupoljke sole. Ovako pripremljeni kapar omiljeni su začin i dodatak jelu. Ukus im je trpak, gorak, aromatičan i malo kiseo. Cvetovi sadrže eterična ulja, pa se koriste u medicini, pupoljci cveta koriste se kao dodatak jelima, a sama biljka smatra se i afrodizijakom.
Podnosi niske temperature, do -8 °C. Voli mesta izložena suncu, zaštićena od jakih vetrova na visinama od 60 m nadmorske visine. Žbunovi kapara, u zavisnosti od od vrste, uspevaju na suvom zemljištu ili u plitkoj, morskoj vodi. Voli lagana rastresita do srednje teška zemljišta, bogata skeletom. Podnosi i viši sadržaj aktivnog kreča kao i slana zemljišta i posolicu (nastaje delovanjem vetra na more, kad vetar duvanjem preko uzburkanog mora podiže kapljice morske vode i stvara "morski dim".). Posolicu na listovima 'koristi' u periodu sušnih i toplih letnjih dana, za folijarno dobijanje vode na način da iz posolice 'sisa' vodu koju ona noću skuplja iz vlage u vazduhu. Uspešno niče na mestima 'čistim' od raznih humusa s gljivicama i bakterijama jer mu one unište klicu pre nego se ona i žilice razviju iz dosta tvrde opne semena.
U proleće nakon nicanja izdanaka može se pre kiše ili zalivanja prihraniti sa azotnim đubrivom. Rezidba se obavlja u dva navrata, i to prvi puta u jesen, a drugi put početkom proleća, kada se izdanci potpuno odrežu ne ostavljajući niti jedan pupoljak. Tako prisiljavamo kapar da "potera" izdanal, jer on cveta i daje plod samo na jednogodišnjim izdancima. U proleće 30 - 40 dana nakon izbijanja letorasta možemo ih prorediti, pa će oni koji ostanu biti jači, duži i rodniji, a time ćemo ujedno oblikovati žbun da bude prosvetljen i lep.
Kapar se može uzgajati na balkonu ili u vrtu s tim da se lonac unese u kuću od 15. oktobra do 1. maja.
Osušene semenke sade se u februaru ili martu, tada je sigurno da ih neće pojesti mravi. Napravi se smesa kreča i malo zemlje i od toga izradi grudvica veličine badema. U sredinu se smesti semenka i pincetom sve ugura što dublje u šupljinu zida. Pri tome se bira sunčano mesto jer na vlažnim mestima kapar strada od gljivičnih oboljenja.
U rasadnicima se gaje sadnice koje se kasnije početkom proleća sade na pripremljeno zemljište. Iskopaju se jamice duboke 30 cm, a udaljene jedna od druge 2 m. U jamice se stavi stajsko đubrivo i pomeša sa šljunkovitom zemljom. Koren kapara je jako osetljiv, pa kod sadnje treba pripaziti. Počinje obilno da rađa tek u petoj godini. Uz dobru negu žbunovi mu traju 30 – 40 godina.
Semenke se mogu staviti i u suvu smokvu i utisnuti u pukotinu na zidu. Povremeno se malo zalije. Utisne se više semena u smokvu jer uspeh nije 100 %-tni.
Cvetni pupoljci se beru dok su potpuno zatvoreni. Berba počinje krajem maja ili u junu, a obavlja se svakog drugog ili trećeg dana. Što su cvetni pupoljci manji, tvrđi i okrugliji, to su bolji. Čim se cvetni pupoljci počnu malo otvarati ili su previše veliki, ne beru se, već puštaju da se rascvetaju. Plod je crvenkasto jajast na dugoj dršci, a semenke su bubrežaste i takođe crvenkaste. Računa se da jedan žbun u povoljnoj godini može dati od 0, 5 – 2, 5 kg cvetnih pupoljaka, što je kod samonikliog kapara teško kontrolisati.
Još zatvoreni pupoljci beru se ručno u rano proleće sirovi i nisu jestivi. Tek nakon jednodnevnog sušenja i potapanja u morsku vodu, slani rastvor, sirće ili ulje, spremni su za upotrebu. Pritom nastaje kiselina, koja daje njihov pikantan ukus. Kapar treba biti zatvoren, maslinast do plavo-zeleni i što manji. Tada je najboljeg ukusa, ali je zbog teže berbe i skuplji.
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DUBROVAČKA KAPRA
PALAGRUŽA, PALAGRUŠKA KAPRA
SAINT ANDREA
Kiša u podjeličkim čačanskim selima, nije padala više od 40 dana, što je uz visoke temperature ostavilo posledice na voćne kulture uzgajane u tom kraju, kaže voćar Mateja Majstorović. On je rekao i da je, pored tih nepovoljnih uslova, ovogošnji rod kruške, možda ne po kvalitetu, ali po količini, izn...
Proglašenje 2024. za Međunarodnu godinu kamila ima za cilj jačanje svesti o značaju ovih životinja koje na više kontinenata predstavljaju i značajan ekonomski potencijal i uslov opstanka miliona porodica starosedelaca. Kako se navodi na sajtu Svetske organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), G...
Pronto božićno izdanje ✨ Pronto božićne sanjke uselile su se u naš ured. 🛷 Ne samo da izgleda ljupko, već ima i puno toga za ponuditi: ⭐️ Maksimalna učinkovitost ⭐️ Kapacitet spremnika 5 000 l ⭐️ Mali zahtjev za KS Možete ga koristiti za šetnju okolo 🌠 Ovako izgleda božićni duh kod HORSCH.🎄 #...
Hrvatska bi zbog suše mogla ostati bez šećera, nakon što je na istoku zemlje, gde je najveća proizvodnja, uništeno je više od 80 posto roda, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede ove zeemlje i najavilo da će tražiti pomoć iz Brisela. U saopštenju se dodaje da se na istoku zemlje proizvodi 85 posto...
USLOVI USPEVANJA PŠENICE. Optimum gajenja pšenice je od 30 - 50 O s.g.š., a dopire do 70 O s.g.š., a na jugu do 10 O s.g.š. i sve do 4.000 m nadmorske visine. Klijanje počinje na minimalnim temperaturama od 1 - 2 OC, a nicanje na optimalnim temperaturama od 12 - 15 OC. Pšenica prolazi jarovizaciju (...
Mehanička žitna sejalica KHUN Premia, za jednostavnu i kvalitenu setvu. 🎯 Sa svojim dugogodišnjim iskustvima u proizvodnji mehaničkih sejalica, KHUN nudi Premia modele od 2,5 do 4 metra, sa kapacitetom od 380 do 1450 litara. Jedan model za svako malo ili srednje poljoprivredno gazdinstvo. 👉 Poseti...
I opet u Banat, ali ovog puta u Izbište, stiže mašina najpopularnijeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije na svetu, kompanije John Deere i to traktor iz pravog Premium segmenta traktora - iz cenjene John Deere serije 6R, i to je već drugi po redu izdat traktor iz bogatog prodajnog programa naše...
Još jedna vrhunska mašina iz bogatog prodajnog programa kompanije KITE DOO isporučena je u Bačku i to opet u Srbobran! Gazdinstvo Balaž se posle John Deere traktora 6330, odlučilo za još jednu John Deere mašinu, a u pitanju je John Deere samohodna travokosačica i to model X107. Serija X100 ima nešto...
ORGANSKO VOĆARSTVO. Organska poljoprivreda je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda bez upotrebe veštačkih materija sintetičko hemijskog porekla tokom ciklusa proizvodnje, odnosno ne upotrebljavaju se mineralna đubriva, pesticidi i veštačke materije koje deluju stimulativno na rast i razvoj biljaka,...
Beogradska otvorena škola (BOŠ) je novi nacionalni EU Resurs centar za civilno društvo (EUNRC) u periodu od 2023. do 2026. godine. EUNRC je mesto podrške za predstavnike civilnog društva koji rade na približavanju Srbije Evropskoj uniji. Ovaj resurs centar će pomagati rast i razvoj organizacija i ne...
31.Jesenski međunarodni bjelovarski sajam bit će po mnogočemu uistinu poseban, a jedan od noviteta je KON-TUR manifestacija koja će predstaviti sve traženiji i popularniji kontinentalni turizam. Izlagači će moći predstaviti svoju ponudu proizvoda i usluga, a posjetitelji Bjelovarskog sajma otkrit će...
Visoko (BiH), selo Lužnica -Resort u prirodi nastao na inspiraciji umjetničkim djelom Vincenta Van Gogha "Zvjezdana noć" - Resort koji se prostire na 70 hektara sa brojnim sadržajima kao što je brand hotel, kamping, glamping te piknik i event zonom sa dvije ljetne pozornice smještajnih kapaciteta od...
