Keleraba

Keleraba je dvogodišnja biljka. U prvoj godini nakon četvrtog ili sedmog pravog lista počinje zadebljavanje stabljike, koja do tehnološke zrelosti poprimi kuglast, kuglasto spljošten ili valjkast oblik. Svetlo zelene je ili ljubičaste boje. Listovi su spiralno raspoređeni na dugim peteljkama, romboidnog oblika i više ili manje urezane ivice i s voštanom prevlakom. Na vrhu zadebljale stabljike rozete je lišće.

Ime je dobila od nemačkih reči Kohl, što znači kupus i Koristi, što znači repa, koje dobro opisuju njen ukus nakon kuvanja. Keleraba je vrlo hranjivo, ukusno povrće koje je otpornije na sušu od ostalih kupusnjača i uspeva na područjima gde nije moguće gajenje repe. 

Agroekološki uslovi za gajenje kelerabe

Temperautra

Optimalna temperatura za rast i formiranje pravilne zadebljale stabljike iznosi 14 – 20 °C danju i 8 – 12 °C noću, a temperatura zemljišta mora biti viša od 8 °C.

Voda

Ako nakon sušnog perioda padne jača kiša, zadebljala stabljika puca. U trenutku presađivanja keleraba se zaliva s 30 - 40 mm vode, a zatim svakih 5 - 8 dana do stvaranja zadebljanja stabljike s 20 - 30 mm vode. 

Zemljište

Za ranu proizvodnju pogodnija su lakša zemljišta koja se brže zagrevaju, a za jesenju proizvodnju povoljnija su srednje teška zemljišta s većim kapacitetom za vodu uz reakciju zemljišta pH 6 – 7,5. Na kiselijim zemljištima potrebno je dodavati kreč.

Agrotehničke mere u gajenju kelerabe

Plodored

Keleraba se obično sadi nakon kulture đubrene organskim đubrivima. Do ponovne sadnje na isto mesto trebalo bi proći najmanje 3 godine.

Đubrenje

Uopšte se preporučuje 145 – 225 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 180 kg/ha kalijuma. Azot se aplicira u 2 – 3 navrata.

Sadnja / setva kelerabe

Za ranu prolećnu proizvodnju rasad se proizvodi u zaštićenom prostoru uz temperature više od 14 °C. U sandučićima ili na gredici može se uz setvu 2 g/m2 proizvesti do 500 rasada golog korena. Za najraniju proizvodnju na otvorenom uz pokrivanje agrotekstilom ili perforiranom PE folijom rasad se može proizvesti u nešto većim lončićima (50 – 60 cm3) što omogućava raniju berbu za oko 2 nedelje.

Za jesenju proizvodnju rasad golog korena seje se na gredice na otvorenom ili u kontejnere na zaklonjenom prostoru uz učestalo orošavanje. Rasad s grudom zemlje ili supstrata brže se prilagodi uslovima nakon sadnje i daje ujednačeniji usev.

U zavisnosti od veličine zadebljale stabljike, rasad se sadi na razmak od 25x25 ili 30x25, odnosno 13 – 16 biljaka/m2. U jesenjem gajenju srednje kasnih i kasnih kultivara sadi se 8 – 12 biljaka/m2, na razmak 40x30 ili 30x30 cm.

Nega zasada kelerabe

Rana keleraba sadi se na uzdignute gradice, koje treba pripremiti barem 2 nedelje pre planirane sadnje, da se zemljište slegne i površinski sloj dobro prosuši. Malč od crne PC folije omogućava brže zagrevanje površinskog sloja zemljišta i bolje uslove za rast biljaka nakon sadnje. Za jesenju proizvodnju gredice nisu preko potrebne, ali pre sadnje zemljište bi trebalo dobro natopiti.

Međuredna obrada uz prihranu azotom može se sprovesti kada stabljika počne zadebljavati. Najvažnija mera nege je održavanje vlage zemljišta iznad 65 % poljskog vodnog kapaciteta, da ne bi u slučaju jačih padavina došlo do pucanja zadebljale stabljike.

Berba i skladištenje kelerabe

Berba rane kelerabe uzgajane na otvorenom može započeti u maju i junu. Prekrivanje zasada agrotekstilom ili perforiranom PE folijom može pospešiti berbu za 7 – 14 dana. Jesenji gajenje kasnijih kultivara omogućuje berbu do kraja oktobra.

Keleraba se bere ručno. Oštrim nožem reže se neposredno ispod zadebljale stabljike. Istovremeno se odrežu svi stariji i oštećeni listovi. Najranija prolećna keleraba za tržište se prodaje sa zdravim i neoštećenim lišćem. Rani i srednje rani kultivari, koji dospevaju u drugoj polovini maja, u junu i početkom jula, prodaju se samo s vršnim listovima, a jesenji kasni kultivari bez lišća. Prinosi kelerabe mogu biti 20 – 30 t/ha, a jesenje, kasne kelerabe i 50 t/ha.

Pakuje se u plitke gajbice sa zadebljalim stabljikama uz kraće stranice, a s lišćem u sredini. Jesenja keleraba bez lišća pakuje se u mrežaste vreće. Keleraba s lišćem može se skladištiti samo na kraće vreme (2 – 3 nedelje) na temperaturi od 0 – 1 °C i pri 97 % relativne vlage vazduha. Jesenja keleraba bez lišća može se skladištiti u podrumima više meseci.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.
• Burza voća i povrća

Keleraba podzemna je dvogodišnja povtarska kultura, koja u prvoj godini oblikuje lisnu rozetu i zadebljali koren, a u drugoj cvetonosnu peteljku, cvet i seme. Poreklom je iz srednje Evrope i najbolje uspeva u podneblju umerene klime jer je dosta otporna na hladnoću (do -10 °C). Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, ilovače i peskovite ilovače.

Za ishranu se koristi koren, koji je loptastog oblika, mase od pola do više od jednog kilograma. Boja kore gornjeg dela korena, koji obično izraste iznad zemlje, zelenoljubičast je, dok je donji deo žutonarandžast. Meso korena je bledonarandžaste boje, čvrsto je i sočno. Odlikuje se slatkastim ukusom, koji potiče od eteričnih ulja i šećera (glukoze i saharoze).

Ako se gaji 5 – 6 meseci, može se postići prinos od 50 t/ha. Za đubrenje se preporučuje 125 kg/ha azota, 65 kg/ha fosfora i 15 kg kalijuma. Seje se preciznom sejalicom na međuredni razmak od 40 – 50 cm, uz utrošak 1,5 – 2,5 kg semena po hektaru. Kada postigne željenu veličinu korena, vadi se odgovarajućom vadilicom. Odstranjuje se lišće koje se koristi za stočnu hranu.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.