Engleski naziv: Chinese cabbage | Latinski naziv: Brassica pekinensis (Lour.) Rupr.
Kineski kupus, kao što mu i ime kaže, potiče iz Kine. U Evropu su ga doneli misionari u 19. veku. Isprva se koristilo orginalno ime pe-tsai, što na mandarinskom kineskom jeziku znači belo povrće.
Kineski kupus ima tanak i žiličast koren, a cela biljka je visoka 30 cm. Valjkasti listovi imaju izraženo središnje rebro bele ili ružičaste boje. U Evropi se najviše gaje tipovi koji stvaraju glavicu valjkastog ili cilindričnog oblika svetlozelene do tamnozelene boje.
Za vegetativni rast potrebna je minimalna temperatura od oko 7 °C. Optimalne temperature su 12 – 22 °C, a više temperature odlažu glavičenje i smanjuju kvalitet, pa nastaju rastresite glavice i razvija se ivična palež lišća.
Veći intezitet svetlosti pospešuje razvoj šireg lišća i ranije glavičenje. Pri nižem intezitetu svetlosti listovi su uži, što smanjuje prinos.
Zbog brzog rasta i velike mase lišća kineski kupus zahteva mnogo vode. Za siguran i kvalitetan prinos potrebno je 150 – 260 mm vode. Potrebno je redovno navodnjavanje.
Kineski kupus može dobro uspevati na svim zemljištima gde uspevaju i druge kupusnjače, osim na jako lakim i jako teškim zemljištima. Osetljiv je na stagniranje vode i na pokoricu. Za zemljišta kiselija od pH 6 preporučuje se primena kreča. Može se uzgajati u kontinentalnom i mediteranskom području i najpovoljnija je sadnja u jesen tako da se obere pre pojave jačih mrazeva.
Kineski kupus se ne sme saditi na isto mesto najmanje 3 godine. Dobro se uklapa u plodosmenu nakon mladog krompira i graška, a u jesen ostavlja mogućnost dobre pripreme zemljišta za ozime kulture ili za zimsku brazdu.
Može se uzgajati direktnom setvom ili iz rasada. Osnovna obrada zemljišta ne treba biti dublja od 30 cm. Za oba načina gajenja u predsetvenoj pripremi, vrlo je važno da površinski sloj zemljišta bude dobro izravnan i fine mrvičaste strukture, a pre setve ili sadnje umereno vlažan.
U zavisnosti od kultivara, načina i perioda gajenja kineski kupus može postići prinos do 50 kg/ha, pa đubrenje treba uskladiti sa stanjem hraniva u zemljištu i očekivanim prinosom. Preporučuje se 129 kg/ha azota, 80 – 100 kg/ha fosfora i 250 kg/ha kalijuma, a azot treba primeniti u 2 do 3 puta. Dobro reaguje na folijarnu primenu uree (5 kg/ 100 l vode uz primenu 500 – 600 l/ha).
Uz međurednu obradu, kada se biljke dobro ukorene, obično se prihranjuje azotom i kultivira.
Za direktnu setvu potrebna je precizna sejačica jer je seme vrlo sitno. Seje se na međuredni razmak od 40 – 50 cm, a razmak u redu iznosi 10 – 15 cm, ili u kućice na razmak 30 – 40 cm s oko 3 semenke u kućicu na 2 – 3 cm dubine. Za 1 ha potrebno je 0,4 do 0,8 kg semena.
Rasad se sade na otvoreno kada se temperature zemljišta i vazduha ustale iznad 10 °C, a to bude u drugoj polovini aprila. U slučaju zahlađenja zasad se prekriva agrotekstilom ili perforiranom PE folijom. Sigurnije je jesenje gajenje. Međuredni razmak iznosi 40 – 50 cm, a razmak u redu 35 – 50 cm.
Bere se kada postigne potrebna veličina i kompaktnost glavice. Rani kultivari u prolećnom gajenju imaju masu glavice od 0,5 do 1 kg, a moraju se ubrati pre nego što počnu prorastati. Srednje kasni i kasni kultivari postignu masu od 1 – 2 kg, iako glavice mogu biti i veće i teže. Prinos ranih kultivara u prolećnom i jesenjem gajenju može biti 20 – 40 t/ha, a srednje kasnih i kasnih i do 80 t/ha. Za tržište se obično bere selektivno 2 do 3 puta. Bere se glavica sa 2 do 3 spoljna lista.
Pre pakovanja i otpremanja na tržište uklone se spoljni listovi i glavice se pakuju u letvarice po 10 kg. Pojedinačne glavice mogu se pakujeti u perforirane PE vrećice, što doprinosi boljoj održivosti na prodajnom mestu. Kineski kupus može se skladištiti u hladnjači na temperaturi od 0 – 2 °C i pri relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nakon 2 do 3 meseca skladištenja čišćenjem može otpasti do 40 %.
Izvor:
ukupno: 3, aktivno: 2, neaktivno: 1
BILKO
GRANNAT
RICHI
