Kiseljak

Engleski naziv: Sonel | Latinski naziv: Rumex acetosa L. var. hortensis Dierb.

Kiseljak

Kiseljak je višegodišnja biljka snažnog i razgranatog korena koji prezimljuje, a u proleće se na skraćenoj stabljici razvije rozeta lića. Lišće je kopljastog oblika, dugo 10 – 15 cm i široko 6 – 8 cm. Cvet je metlica sa sitnim crvenkastim cvetovima. Sto grama jestivog dela sadrži 91,7 % vode, 2,25 % belančevina, 0,44 % masti, 2,02 % ugljenih hidrata, 1,84 % vlakana i 1,29 % minerala. Sveži listovi u proleće su gotovo bez ukusa, a kiselost raste tokom leta. Može se uzgajati u zatvorenom.

Ime roda, Rumex, dolazi od latinske reči rumo, što znači sisam, što proizilazi iz činjenice da su rimski vojnici sisali listove kiseljaka da ublaže osećaj žeđi. Prinosni je analgetik, antiseptik, laksativ, diuretik itd. Sok kiseljaka se može koristiti za otklanjanje mrlja od rđe, plesni ili mastila sa platna i srebra. 

Agroekološki uslovi za gajenje kiseljaka

Temperatura

Vrlo je otporan na visoke temperature u mirovanju. U proleće kada potera novo lišće dobro podnosi prolećne mrazeve. Pri visokim temperaturama i suši, listovi postaju grubi i tvrdi.

Voda

Zahteva dobru snabdevanje vodom. Tokom letnjih meseci korisno je navodnjavanje.

Zemljište

Pogodna su dobra strukturna zemljišta blago kisele reakcije.

Agrotehničke mere pri gajenju kiseljaka

Plodored

Kiseljak na istu površinu može doći nakon 4 do 5 godina.

Obrada zemljišta

Duboka obrada zemljišta obavlja se na 30 - 40 cm, a predsetvena priprema mora omogućiti ujednačenu dubinu setve. Površina mora biti izravnata i fine mrvičaste strukture da se omogući što ravnomernija dubina setve.

Đubrenje

Pre setve ili sadnje mineralnim đubrenjem dodaje se 80 - 100 kg/ha fosfora i 50 do 100 kg kalijuma. Azotna prihrana sa 100 - 150 kg/ha KAN-a izvodi se u 3 - 4 navrata nakon berbe listova. Uglavnom mu odgovara đubrenje kao za spanać i blitvu.

Nega zasada

Nakon nicanja proređuje se na 15 – 25 cm biljka od biljke u fazi 2 – 3 lista. Nega useva sastoji se od okopavanja, borbe protiv korova, prihrani pre početka razvoja listova i posle završetka berbe.

Setva / sadnja kiseljaka

Može se razmnožavati semenom ili vegetativno delenjem busena. Seje se rano u proleće u martu i aprilu, ali još je bolja setva u avgustu, što omogućuje berbu mladih listova već sledećeg proleća. U tom slučaju do nicanja i u početku razvoja biljaka potrebno je navodnjavati. Razmak redova iznosi 20 – 30 cm. Seje se 1,5 g/m2, vrlo plitko, 0,5 do 1 cm jer seme bolje niče na osvetljenju.

Berba i skladištenje kiseljaka

Listovi se beru kada liska dostigne punu veličinu. Bere se 1 do 2 puta nedeljno tokom aprila i maja sve do početka rasta cvetne stabljike. Moguće su još 2 do 3 berbe u jesen krajem septembra i u oktobru. Postiže se prinos od 1,5 do 2,5 kg/m2.

Izvor:

  • R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.

Spanać zimski

Engleski naziv: Garden sorrel | Latinski naziv: Rumex patientia L.

Spanać zimski

Spanać zimski– ima lišće skupljeno u rozetu. Može narasti i do 2 m visine. Ima debelu stabljiku. Listovi su duguljasti i talasaste ivice. Cvetovi su ružičasti i složeni u guste metličaste cvatove.

Razmnožava se busenom ili semenjem. Za porodične potrebe dovoljno je desetak busenova, koji se razmnožavaju u proleće, a u toplijim predelima i na jesen. Razdeljeni buseni se sade u dobro pripremljenu i đubrenu zemlju na razmak od 60 cm. Biljke obično ostaju na istome mestu 4 - 5 godina. Setva se može obavljati od marta do avgusta, a niče za 5 - 6 dana posle setve kod povoljnih uslova, inače niče za oko 2 nedelje.

Za zimsku i ranu prolećnu potrošnju treba odabrati toplije južne položaje, dok su za letnju potrošnju bolji severni položaji. U hladnijim kontinentalnim predelima rast zimskog spanaća se može pospešivati pod staklom.

Berba obično u dobrim uslovima započinje 2,5 - 3 meseca nakon nicanja. Listovi se uvek beru odozdo. Zimski spanać se može brati tokom čitave zime i proleća u mediteranskom području. Treba voditi računa da zimi ili kad nastupe jači mrazevi, lišće menja boju, žuti, a delom suši i otpada, da bi u proleće u kontinentalnom delu ponovno počeo vegetaciju. Tokom vrućih letnjih meseci na otvorenim sunčanim površinama lišće zimskog spanaća postaje gorko, tvrdo, kiselo i nije za jelo, pa je najbolje pokositi ga u jesen.

Kiseljak - Sorte

ukupno: 1, aktivno: 0, neaktivno: 1

LYONSKI

Kiseljak - Tekstovi

Kiseljak @ KLUB

Odavno bolji opis danasnjeg sela ni...

+3