Komorač(morač)

Komorač (morač, janez, divlja mirođija, slatki anis, koromač) se upotrebljava ponajviše kao začin. Ima dubok, snažan i razgranat vretenasti koren. U vegetativnoj fazi stabljika mu je skraćena i obavijena rukavcima. Cvetna stabljika naraste do 150 cm, a na vrhu nosi cvet. Cvetovi su žuto-zelene boje, a u 1 g može biti 150 izduženih rebrastih semena. Postoje tri varijeteta F. v. var. vulgare – divlji komorač, F. v. var. dulce – gaji se kao začinska i lekovita biljka kao i F. v. var. azoricum – koristi se za povrće. U kontinentalnom području komorač se gaji kao jesenja kultura, a samo neznatno kao prolećno kultura.

Agroekološki uslovi gajenja komorača

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje iznosi 2 – 5 °C, a optimalna 20 °C. U povoljnim uslovima od setve do nicanja prođe 8 – 10 dana. Za vegetativni rast optimalne su temperature 16 – 18 °C, a biljka može podneti niske temperature do - 4 °C.

Voda

Vlažnost je komoraču najpotrebnija u vreme klijanja i vlatanja.

Zemljište

Visoke prinose daje na rastresitim, humusom bogatim zemljištima, kao na černozemu, smeđim lesiviranim zemljištima i crnici.

Agrotehničke mere u gajenju komorača

Plodored

Komorač dolazi u plodoredu nakon kulture đubrene organskim đubrivima. Na istu površinu ne sme doći 3 – 4 godine. Može se uzgajati kao drugi usev nakon ranog povrća.

Obrada zemljišta

Da bi niknuo brzo i ujednačeno, komoraču je potrebno dobro obrađeno zemljište s dosta vlage. Obavezno treba obaviti jesenje duboko oranje da bi se zemljište u proleće pripremilo sa što manje prohoda mašinom i tako održala vlažnost nakupljena za zimskih meseci.

Đubrenje

Zbog velike biljne mase i relativno kratke vegetacije do tehnološkog zrenja komoraču je potrebno mnogo lako pristupačnih hraniva. Za prinos od 30 t/ha potrebno je 120 – 150 kg/ha azota uz primenu u 2 – 3 navrata, 35 kg/ha fosfora, 180 kg/ha kalijuma, 65 kg/ha kalcijuma i 25 kg/ha magnezijuma.

Nega zasada

Tokom leta najvažnija je mera zalivanje. Uz međurednu obradu može se i malo nagrnuti, što će pospešiti izbeljivanje glavice. Vrši se proređivanje na 15 – 20 cm razmaka biljke od biljke jer se u pregustom usevu često razviju plosnate umesto okrugle lukovice (glavice).

Setva / sadnja komorača

Može se sejati direktno ili odgajiti iz rasada. Gajenje iz rasada ima prednost jer seme komorača obično nema visoku klijavost i nejednako niče. Seje se u junu, a za proizvodnju rasada treba 30 – 40 dana. Rasad sa 4 – 5 listova presađuju se na razmak 50x20 cm. Ako se slatki komorač seje direktno na stalno mesto, potrebno je 3 – 8 kg semena/ha.

Berba i skladištenje komorača

Glavnina berbe obavlja se u drugoj polovini septembra i u oktobru do početka novembra i jačih mrazeva. Bere se kada dostigne tehnološko zrenje i to rezanjem biljke u zoni korenovog vrata. Zatim se skinu dva spoljna lista zajedno s lisnim rukavcem, a ostali listovi prekrate se na 5 – 6 cm, osim najmlađih listova. Takva glavica ima 150 – 350 g. Prinos komorača može biti 20 – 30 t/ha.

Komorač se može skladištiti 2 – 3 nedelje na temperaturi od 0 – 2 °C i 97 % relativne vlage vazduha, ako se želi sačuvati zeleno i sveže najmlađe lišće. Bez najmlađeg lišća može se u istim uslovima čuvati i do 8 nedelja.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.
• Dr. I. Šilješ, ing. Đ. Grozdanić, mr. I. Grgesina; Poznavanje, gajenje i prerada ljekovitog bilja; Osijek, 1992.