Engleski naziv: Cucumber | Latinski naziv: Cucumis sativus L.
Krastavac je jednogodišnja zeljasta biljka i pripada porodici Cucurbitaceae. Gaji se kao salatni krastavac na otvorenom polju i u staklenicima i plastenicima, i kao industrijski (kornišon). Konzumira se u svežem stanju i kao kiseli krastavac. Male je kalorične vrednosti.
Krastavac ima slabo razvijen korenov sistem, koji u zemljište prodire vrlo plitko od 5-25 cm. Stablo (vreže) je puzavo, razgranato, dužina stabla zavisi od sorti i uslova gajenja. Dužina može biti i do 3 m. Listovi su krupni, a sa donje strane poneke sorte imaju i bodljikaste izrasline. U pazuhu listova izrastaju bočni izdanci koji se kod nekih sorata uklanjaju ili ostavljaju za plod.
Krastavac je biljka koja na istoj vreži razvija muške i ženske cvetove. Često se više razvijaju muški cvetovi i prinos je tada vrlo nizak. Zato se za tržište gaje hibridi krastavaca sa ženskim cvetovima.
Za razvoj na otvorenom potrebna je srednja dnevna temperatura veća od 15 ºC, dok je optimalna 25-27 ºC. Cvetanje započinje kod temperature 15-17 ºC, a oprašivanje se najbolje obavlja na temperaturama 18-21 °C. Od dana zametanja plodova do berbe treba da prođe od 30 do 40 dana. Brzina rasta pojedinih plodova zavisi od broju plodova na biljci. Vreme plodonošenja traje 1,5-2,5 meseca.
Za svoj rast i razvoj treba dosta vlage kako u zemljištu tako i u vazduhu. Relativna vlažnost vazduha bi trebala biti 85-90 %, što je teško postići u spoljnim uslovima. Najpovoljnija vlažnost zemljišta je oko 70 % punog kapaciteta zemljišta za vodu tj. ukupno 90-150 l vode/m2 za dva meseca gajenja. U početku su zalivanja ređa i s manjim količinama vode, a posle, naročito u vreme plodonošenja i berbi, krastavac traži zalivanje svakih 4-5 dana, u zavisnosti od vrste zemljišta i gajenja.
Za gajenje krastavca najbolja su duboka, plodna i rastresita zemljišta bogata organskim materijema, neutralne ili slabo kisele reakcije (pH 5,5-6,5). Teška, hladna i jako kisela zemljišta ne pogoduju kvalitetnom gajenju ove kulture.
Krastavac je dobar predusev za paradajz, kupus i papriku. U pogodne preduseve za krastavac ubraja se kupus, celer, salata, grašak i kukuruz šećerac.
Obrada zemljišta počinje u jesen i to dubokim oranjem, a pred setvu ili sadnju po potrebi se kultivira.
Za sklop 30 000-40 000 biljaka/ha i prinos 35-45 t/ha potrebno je izvršiti đubrenje i prihranu prema preporuci stručnjaka. Za prosečno đubrenje krastavca pre sadnje potrebno je uneti 150 kg/ha azota, 160 kg/ha fosfora, 300 kg/ha kalijuma i 65 kg/ha kalcijuma.
Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene. Ako se proizvođač odluči za folijarnu prihranu s vodotopivim đubrivima tada treba u fazi od presađivanja do cvetanja, koja traje oko 22-25 dana, koristiti formulaciju NPK 11:44:11. Od perioda cvetanja do formiranja plodova, koja traje 20-22 dana, koristi se formulacija NPK 16:8:32. Od formiranja plodova do berbe i tokom berbe u periodu od 50 dana i nadalje koristi se formulacija NPK 9:12:36. U međuvremenu ako je došlo do gubitka lisne mase iz bilo kojeg razloga potrebno je jednom nedeljno primeniti formulaciju NPK 20:20:20.
Kao glavni usev seje se krajem aprila, a kao postrni tokom juna. Seje se na većim površinama pomoću sejačica, a na manjim ručno u redove ili kućice. U redove se seje na 80-100 cm razmaka red od reda i u redu 20-30 cm biljka od biljke.
Kornišoni se seju gušće, a količina semena zavisi od gustoće setve i iznosi 2-4 kg/ha. Ako se proizvodi rani krastavac, setva se obavlja u toplim plastenicima 30-40 dana pre sadnje na stalno mesto.
Bolji način proizvodnje jeste proizvodnja na crnoj polietilenskoj foliji. Zemljište ispod folije se znatno brže zagreje, što omogućuje brže nicanje i bolji razvoj biljaka. Folija sprečava rast korova, a oblikovani su plodovi čisti, jer se većina nalazi na foliji. Biljke nisu u direktnom dodiru s zemljištem pa su manje izložene infekciji bolestima koje se nalaze u zemljištu. Folija za gajenje krastavaca na većim površinama postavlja se polagačem folije ili ručno. Istovremeno s polaganjem folija mogu se ispod folija postaviti i perforirane cevi za kasnije navodnjavanje sistemom kap po kap.
Za setvu na većim površinama koriste se pneumatske jednoredne sejalice koje u jednom prohodu buše rupe i seju po 3-4 semenke na podešeni razmak od 30 cm i na dubinu 2 cm. Za setvu 1 ha takvim načinom setve potrebno je 1,5-1,8 kg semena, čime se u berbi osigurava sklop od 4-6 biljaka/m2. Da bi se ubrzala proizvodnja, nakon setve čitava se površina može prekriti folijom od sintetičkih materijala, a jednoj od njih komercijalni je naziv Agryl. To je paučinasta poluprozirna tanka folija propusna za svetlost, vazduh i vodu, naročito dobrog toplotnog delovanja. Folija je fizička prepreka za napad štetočina. Postavlja se odmah nakon setve, a ostaje na usevu do početka cvetanja.
Najsigurniji način proizvodnje, kojim se ostvaruju najveći prinosi, gajenje je na armaturi. Zbog bolje provetrenosti biljaka na armaturi, manji su problemi s bolestima, plodovi su čisti, a berba lakša. Za armaturu se koriste stubovi visoki 2 m, povezani žicom na koju se veže konopac ili se između stubova razapne plastična mreža po kojoj se uspinje biljka, a ukopaju se tako da im je vrh 150-180 cm iznad zemljišta. Na donjem delu stabljike potrebno je redovno zakidati zaperke. Uz redove je takođe poželjno postaviti cevi za navodnjavanje kao i redovno, 2-3 puta nedeljno navodnjavati. I u gajenju na armaturi može se primeniti polietilenska folija, a kad se biljke razviju, zemljište se može pokriti slamom.
Krastavci za industrijsku preradu beru se svaka dva dana što zavisi od klase. Prvu klasu čine plodovi dužine 3-5 cm, prečnika oko 1,5 cm. Drugu klasu, plodovi dužine 5-7 cm, prečnika oko 2 cm. Veći plodovi nisu komercijalno prihvatljivi jer samo mala količina se kiseli. Ako je plod dugačak 9-12 cm, uglavnom se koristi kao rezani.
Berba se obavlja ručno, samo je na većim površinama mehanizovana. Salatni krastavac bere se kada plodovi poprime boju, veličinu i oblik karakterističan za sortu. Prinosi plodova krastavca za industrijsku preradu mogu biti 25-50 t/ha, a salatnog 22-40 t/ha,a ove razlike su direktno vezane uz način gajenja, vreme gajenja i financijska ulaganja u proizvodnju.
Plodovi za tržište sortiraju se u kartonske kutije ili plastične sanduke, a čuvaju se na temperaturi 3-7 ºC i 93-95 % relativne vlage vazduha. Industrijski krastavci beru se u velike plastične kontejnere i poželjno je što pre ih doraditi, jer se plodovi vrlo teško čuvaju.
Izvori:
ukupno: 57, aktivno: 9, neaktivno: 48
22-90-R2
ADAM
ADRIAN
AJAX
ANUSCHKA MIX F1 RS
ARDIA
ASKER
BALCANTO
BELISTO
BLITZ F1-GY
BUDAI CSEMEGE
CORNICHON DE PARIS
CRISPINA
DALIBOR
DARINA MIX F1 RS
DE VORGEBIRG
DELIFIN MIX F1
DELIKATESS
DINERO
DONJA MIX F1 RS
EDONA
EKRON
EVA
FABLO MIX F1
GEMINIU
GREEN FALL
JAZZER
KORNIŠON ROYAL F1
KUNG FU
LEANDRO
LEONORE F1
LEVINA MIX F1 R.S.
LONG ALLEMAND
MARINDA F1
MARKETMORE
NATASJA F1
OCTOPUS
OPHIX F1
PARIFIN F1
PARKER
PONTIA
PROFI
RAIDER
REGAL F1
SONATE
SPORTRESISTING
SPRINT
STAROZAGORSKI LANGI
STIMORA
SUNČANI POTOK
SWING
TEZIER 68
TORNAC
VLASSTAR
Graševine iz Požege Promocija vinarije Vinum Academicum koja je sastavni dio Fakulteta za turizam i ruralni razvoj iz Požege, održana je u Zagrebu, u Češkom domu. . Na promociji kušalo se .Graševina 2024 12% alkohola,.Graševina Academia 2021, 14.5, .Chardonnay 2021 14.5,.Muškat žuti 2024 12.5, Merlo...
Vino uz žlicu u Floresu Eno gastro projekt Vino uz žlicu imao je 15. izdanje u zagrebačkom bistrou Flores, uz birana jela i vina, uz pića destilerije Đanić , bučino ulje Cesarec i nešto vrlo posebno – rajčice iz posebnog uzgoja "Šjora Pomidora. Počelo se s paštetom od pilećih jetrica s tartufima uz...
Eliksir zdravlja. Domaća paprika, crni luk, paradajz, krastavac i ovčiji sir sa Stare planine.
Povrtari u ataru sela Gospođinci u opštini Žabalj pre desetak dana započeli su branje krastavaca - kornišona koje će prerađivači u Nemačkoj konzervirati u tegle. U Gospođincima ali i drugim okolnim selima posejano je početkom aprila oko 200 ha kornišonom, koliko je bilo i prošle godine. ”Za razliku...
Jelena Sajić
pre 1 godinu
Problem je što nemamo dovoljno radne snege, ili ljudi neće da rade ove sezonske poslove - zato su Nepalci dolazili.
That_Miodrag
pre 1 godinu
O my God... "prerađivači u Nemačkoj"?? Ne ume se u Srbiji više ni turšija da se napravi? Pasterizacija kao superčudo savremene tehnologije, samo u Više [+]
Počela je sezona žutih bundeva − tamburica. Suva i topla klima nije ni njima godila, zbog čega su prinosi niži, kaže poljoprivrednik iz Đurđeva, Aleksandar Šovljanski, koji godinama gaji muskante tikve − tamburice. ”Nije teško gajiti tamburice, premda nijedan poljoprivredni posao nije lak. Ali, za r...
Krompir i paradajz ubedljivo prednjače kada je reč o količinama uvezenog povrća u ovoj i prošloj godini. Kada posmatramo uvoz povrća od početka ove godine, pa do kraja avgusta, najviše smo uvezli paradajza – 32.761 tonu u vrednosti od 34,77 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statist...
Povrtari na području opštine Žabalj u južnoj Bačkoj već desetak dana beru krastavce kornišone, što je za tri sedmice ranije nego proteklih godina. Velike vrućine doprinele su da povrće pre dospe nego uobičajeno. Celokupan rod, kao i svake godine, prodaće se nemačkom prerađivaču, sa kojima svake godi...
U Južnom Pomoravlju pod plastenicima je skoro tri hiljade hektara. Godišnje povrtari iz ovog kraja proizvedu oko 3.500 vagona povrća, a oko 70 odsto proizvoda plasira se na domaće tržište. "Imamo kupus domaći, koji polako pristiže, i krastavac. To znači da su naši vredni proizvođači na vreme zasadil...
Nema ljeta bez krastavaca ukiseljenih na suncu. Uskoro recept i za fermentirane tikvice! Pravite li i vi ovakve kiseliše? ;)
Maja Celing Celić
pre 1 godinu
Mirta, ja sam u ovu teglu stavila 3 velike žlice soli, ulila vode do pola i promiješala da se sol otopi. Dodala sam jednu šnitu kruha (da se prije Više [+]
