Loboda

Loboda je jednogodišnja zeljasta biljka od koje se za konzumaciju koristi lišće i mladi bočni izdanci. Gaji se u porodičnim vrtovima, a u manjoj meri prodaje se na lokalnim tržnicama. Lišće i mladi izdanci koriste se na isti način kao spanać.

Ima dubok, razgranat koren i rozetu od 6 – 8 listova. Cvetna stabljika visine je do 1,5 m, listovi su jednostavni, trouglastog ili srcolikog oblika, a cvet je metlica s mnogo žučkastih ili ružičastih cvetova. Oprašuju se vetrom. Seme je okruglo i spljošteno, prečnika oko 2 mm i apsolutne težine 4 – 6 g.

Agroekološki uslovi za gajenje lobode

Za nicanje lobode potrebno je minimalno 10 °C. Bolje podnosi visoke temperature od spanaća, a osetljivija je na kasne prolećne mrazeve. Ravnomerno snabdevanje vodom omogućuje razvoj većeg i kvalitetnijeg lišća, pa je mera navodnjavanja pri gajenju poželjna. Dobro uspeva na dubokom, strukturnom zemljištu uz pH 6 – 7,4, na sunčanim, ali i blago zasenjenim položajima.

Agrotehničke mere pri gajenju lobode

Dobre pretkulture su joj paradajz, paprika i krompir. Za prolećnu setvu brazda se tanjira u jesen, a za jesenju setvu dodaje se mineralno NPK đubrivo (prema analizi zemljišta) u količini od 350 - 400 kg/ha formacije 8:16:24 ili 8:26:26. Potrebno je izvršiti jednu prihranu azotnim đubrivom koja ne sme biti izvršena prekasno. Na težim zemljištima dobro je formirati uzdignute gredice, a površina mora biti izravnata i fine mrvičaste strukture da se omogući što ravnomernija dubina setve.

Đubrenje

Đubrenje lobode zavisi od zaliha hraniva u zemljištu, a mora se voditi računa i o biljnim ostacima prethodne kulture, koja može ostaviti znatnu količinu hraniva. Na dobro obezbeđenom zemljištu s oko 30 mg fosfora i približno isto toliko kalijuma na 100 g zemljišta kao i 0,10 - 0,30 % ukupnog azota, prinos lobode najviše zavisi od đubrenja azotom. Đubrenje kalijumom u obliku kalijumovog hlorida ima prednost jer hlor smanjuje nakupljanje nitrata u lišću. Na srednje obezbeđenom zemljištu azotom, za đubrenje lobode ne bi trebalo koristiti više od 100 kg/ha čistog azota, i to prvenstveno u sulfatnom ili amidnom obliku.

Nega zasada

Tokom vegetacije izvodi se međuredna obrada, a nakon završetka proređivanja prihrani se azotnim đubrivom na bazi 40 kg čistog azota po hektaru. Kad se pojavi cvet, korisno ga je odstraniti jer ta mera pospešuje razvoj listova.

Setva lobode

U kontitnentalnim područjima seje se u drugoj polovini aprila uz razmak redova 30 – 50 cm i oko 10 cm u redu. Za oko 6 nedelja razvije se rozeta i tada se počinje brati a tako se ujedno i proređuje sklop na oko 25 – 30 cm razmaka između biljaka.

Berba i skladištenje lobode

U početku se beru cele rozete listova čupajući ili režuči u zoni korenovog vrata. Kada se izduži cvetna stabljika, beru se listovi i mlade sekundarne grane. U dobrim uslovima može se ubrati do 2,5 kg lišća po m2.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.