Luk

Luk pripada porodici lukova (Alliaceae) i biljka je s dvogodišnjim razvojem. Ima razgranat korenov sistem s vrlo malo korenovih dlačica, pa je moć usisavanja vrlo slaba. Lukovica se sastoji od pravog stabla, suvih ovojnih ljuski, sočnih mesnatih listova i od jednog do više pupoljaka. List se sastoji od asimilacijskog zelenog dela (peraje) i neasimilacijskog dela (lisnog rukavca). Pera su šuplja, na vrhu konusna sa voštanom prevlakom ili bez nje. Cvetonosno stablo se razvija u drugoj godini života. Cvet je loptasta i sadrži do 1000 cvetova. Luk je biljka dugog dana i ne podnosi zasenjavanje.

Poreklom je s područja srednje Azije, ima visoku hranjivu vrednost, visok sadržaj eteričnih ulja, izraženo fitocidno delovanje kojim se reguliše bakterijski rad creva, pospešuje varenje, a svojim antiseptičkim delovanjem pomaže radu organa za disanje pri prehladi. Lukovica sadrži 7-21 % suve materije, 6-10 % šećera, 120-170 mg C-vitamina, 1,6-5,9 % belančevina, zatim ulja, B-vitamina i minerala kalcijuma (Ca), fosfora (P) i gvožđa (Fe).

Agroekološki uslovi

Temperatura

Luk je dosta otporan prema niskim temperaturama, seme niče već na 3-5 °C, ali mu je optimalna temperatura za klijanje 15 °C. Ta se temperatura postiže pomoću stajnjaka koji prilikom svoje razgradnje oslobađa toplotu.

Voda

Luk sporo niče, potrebno ga je često zalivati.

Zemljište

Zemljište treba biti rastresito, humusno i provetreno, ako je peskovito potrebno je intenzivno navodnjavanje, pH 6-7, ne podnosi kisela zemljišta i ima velike zahteve prema osvetljenju.

Agrotehničke mere 

Plodored

Luk kao i ostale kulture iz porodice Alliaceae ne smeju se uzgajati na istoj površini do 5 godina zbog brojnih zajedničkih bolesti i štetočina. Dobre predkulture luku su: pšenica, ječam, uljana repica i deteline za letnju setvu ili jesenju sadnju ili pak krompir i pasulj za prolećnu sadnju. Kao predkulturu treba izbegavati zob i raž jer ih napada ista štetočina. Udaljenost druge parcele luka treba biti njamanje 300 m.

Obrada zemljišta

Osnovnu obradu zemljišta za jesenju sadnju luka potrebno je obaviti odmah nakon skidanja pretkultura. Na većim površinama zemljište se ore do dubine od 30-35 cm,  pođubri i pripremi kao za sadnju tanjiranjem ili setvospremačom. Na manjim površinama i u vrtu obrada i priprema zemljišta obavlja se ručno.

Đubrenje

Kako je setva u rano proleće, obrada zemljišta počinje u jesen. U osnovnom đubrenju koristi se 600-800 kg NPK u korist azota i kalijuma, a 0,5 vrednost fosfora (sve zavisi od analize zemljišta). Potrebno je tanjiranje (zatvaranje brazde). Pre setve uneti još 300-400 kg NPK 7:14:21. Obrada zemljišta setvospremačom mora biti vrlo kvalitetna, bez mikrodepresija. Prihranjivanje se vrši i do dva puta i to u fazi 3 lista do 100 kg/ha KAN-a u fazi stvaranja glavica. Trebalo bi biti na oprezu s azotom jer isti produžava vegetaciju i utiče na kvalitet lukovice.

Setva i sadnja

Proizvodnja luka može biti iz semena i iz lukovice. Proizvodnja je rentabilnija iz semena jer je prinos viši, a proces proizvodnje u celosti je mehanizovan. Potrebna količina semena je 6-7 kg/ha ili 1 688 000 semena/ha, a količina semena zavisi od razmaka redova i razmaka u redu. Za proizvodnju krupnog luka potrebno je 27-30 biljaka u dužnom metru, a za sitnije glavice 30-35 biljaka. Razmak gredice od gredice je 50 cm (seje se najčešće u 5 redova razmaka 25 cm), a dubina setve je 1,5-2 cm. Proizvodnja luka iz lukovice traži visok nivo agrotehničkih mera, mogućnost zalivanja, a priprema zemljišta i đubrenje ista je kao i kod proizvodnje luka iz semena. Sadnja je nešto ranije, čim to omoguće spoljni vremenski uslovi, i obavlja se mehanizovano - sadilicom. Lukovice ne smeju da proklijaju, dubina sadnje 2 cm, a količina lukovica po ha 600-800 kg (u zavisnosti od krupnoće).

Nega zasada

Navodnjavanje luka moguće je sistemom kišenja (koje se naročito primenjuje nakon setve luka kako bi se sprečilo stvaranje pokorice), sistemon „kap po kap“ kao i navodnjavanjem u brzade. Zaliva se intezivnije tokom suvog vremena i redovno plevi, pogotovo dok se oblikuju biljke. Okopavati ga treba plitko, pazeći da se ne ošteti relativno plitko korenje, a obično su dostatna 2-3 kultiviranja. Prvi se put kultivira nakon nicanja, a zatim 2-3 nedelje kasnije, s tim da se pritom i prihranjuje s 1-1,5 kg KAN-a na 100 m². Navodnjavanje je poželjno u početnim fazama rasta, kada luk razvija novo lišće i dok lukovica raste (ako je suvo proleće).

Vađenje luka

Luk se vadi kada lišće omekša i počne se sušiti, a oko 70 % stabljika polegne. Vadi se, u zavisnosti od sorte, od početka do kraja avgusta, ali bolje je do 15.08. jer, što glavica duže ostane u zemlji, smanjuje joj se kvalitet i teže se čuva. Vađenje se planira kada je vreme suvo, vadi se vadilicama, luk ostaje u u trakama. Luk se sprema u skladišta, ljušte se suvišne ovojne ljuske, kalibrira i pakuje u pletene polietilenske vreće. Skladišti se na temperaturi 0-2 ºC i RV (relativna vlažnost vazduha) 70-75 %, tako se može čuvati celu godinu. Iz semena direktnom setvom prinos može biti 40-50 t/ha, a iz lukovice 20-25 t/ha.

Izvori: 

• prof.dr.sc. N. Parađiković i suradnici; Osnove proizvodnje povrća; Koprivnica, 2011.
• Burza voća i povrća

Smatra se da su beli luk prvi počeli uzgajati Egipćani kao i je odigrao važnu ulogu u njihovoj kulturi. Smatrali su ga svetom biljkom kao i se često pronalazio u grobnicama faraona. Zbog intenzivne arome i ukusa, beli luk se ne koristi kao povrće u užem smislu, ali pre svega kao dodatak mnogim jelima. Prema svom sastavu ima visoku nutritivnu vrednost. Semenka belog luka sadrži vodu, belančevine, masti, ugljene hidrate, vlakna i minerale: natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, sumpor. Glavni vitamini prisutni u belom luku su: karoten, vitamina E, B1, B2, B3 i vitamin C. Zdravstvenu vrednost mu daje eterično ulje koje sadrži sumpor (ukus i miris) i biljni antibiotik - alicin.

Gajenje belog luka

Setva

Sadi se u jesen ili rano proleće. Pre sadnje čenovi se odvajaju od glavice, a oni krupniji koriste za sadnju. Mali se čen okrene korenom nadole, malo nagazi u zemlju i nagrne se ceo jarčić. Sadnja se može obavljati mehanizovano sadilicama. Na ravnom zemljištu sadi se u redove razmaka 30 cm, a u redu razmak češnjeva treba biti 10-12 cm, dubina sadnje u jesen je na 4-5 cm, a u proleće 2-3 cm. Vadi se kada lišće požuti i stabljika polegne. Za beli luk iz jesenje sadnje to je krajem juna, a za onaj iz prolećne sadnje krajem avgusta. Posle vađenja se odvozi na provetreno mesto zaštićeno od sunca gde se čuva na temperaturi od 1-2 ºC uz relativnu vlagu vazduha od 70-75 % i uz provetravanje. Prinosi belog luka proizvedenog prolećnom sadnjom su 5-8 t/ha, a onoga iz jesenje, 10-12 t/ha.

Neposredno pre sadnje za reprodukciju se biraju zdrave i neoštećene krupnije lukovice pravilnih oblika. Ako je to moguće najbolje je upotrebiti spoljne čenove. Sve do sadnje lukovice se čuvaju u provetrenom skladištu na temperaturi potrebnoj za sadnju. Za jesenju sadnju preporučuje se čuvanje na temperaturi 15 – 16 °C što uslovljava jaku dormantnost (sposobnost semena kontinentalnih biljaka da odloži klijanje dok se ne steknu povoljni uslovi za to), a pred samu sadnju na 5 – 6 °C, čime se dormantnost prekida. Niske temperature pre sadnje pospešuju razvoj listova i produžuju vegetaciju što povećava lukovicu. Čenovi se odvajaju neposredno pred sadnju, klasiraju prema veličini i tretiraju odgovarajućim fungicidom. Iako i čenovi od oko 1grama težine mogu dati biljku, bolje je saditi krupnije čenove od 4-6 grama, jer se od krupnijih čenova dobiju veće glavice. Sadnja se obavlja ručno, mehanizovano, sadilicama na ravno zemljište ili na prethodno pripremljene gredice. Sadi se u redove razmaka 20 – 30 cm, a razmak biljaka u redu zavisi od krupnoće čenova za sadnju. Pri ručnoj sadnji čenovi se sade uspravno tako da začetak stabljike dođe na dubinu 4-5 cm, a u hladnijim područjima pri jesenjoj sadnji i nešto dublje. Za površinu od 1 ha proizvodnje zasnovane u jesen potrebno je osigurati oko 1.000 kg, a za prolećnu proizvodnju 700 - 800 kg sadnog materijala.

U kontinentalnim područjima u jesen se sadi sredinom oktobra. Ako se sadi u proleće najpovoljnija je rana sadnja, čim to vremenski uslovi dozvole. Postoje preporuke ranije jesenje sadnje, sredinom septembra, da se tokom vegetacije razvije više listova, a lukovica razvije sredinom leta.

Đubrenje i plodosmena

Srednje plodna zemljišta pođubre se s oko 1000 kg NPK 7:14:21. U proleće u fazi 3 lista vrši se prihrana sa 100-150 kg KAN-a. Beli luk se obvezno gaji u plodoredu. Na istoj površini proizvodnja se može ponoviti svakih četiri do pet godina i to je najsigurnija i ekološki najprihvatljivija mera zaštite od lukove nematode, koja može učiniti velike štete u zasadu. Ne podnosi sam sebe niti bilo koji drugi luk kao predkulturu. Iz istog razloga preporučuje se primeniti organsku đubrenje za predkulturu. Obično se gaji iza kultura koje su đubrene stajskim đubrivom i ostavljaju rastresito i nezakorovljeno zemljište. Od povrća to su najčešće paradajz, paprika, krastavci i krompir. Do početka glavičenja, biljka iskoristi trećinu potrebnih hraniva. U vreme početka glavičenja, prihrana azotnim đubrivom je odlučujuća za prinos. Prevelika količina azota može pospešiti sekundarno grananje i proizvodnju nestandardnih lukovica.

Temperatura

Beli luk je otporniji od luka na zimu i mraz, jer ima čvršće ovojne ljuske.  Optimalna temperatura za gajenje je 18-22 °C, a u periodu dozrevanja mora biti malo viša (oko 26 °C). Tokom dozrevanja bilo bi dobro da je vlažnost vazduha 60-65 %. Gajenje u plodoredu svake 3-4 godine, a najpogodnije pretkulture su: kupus, paradajz i paprika, jer ostavljaju rastresito i nezakorovljeno zemljište. Vrlo je zahtevan prema hranivima.

Nega useva

Tokom vegetacije nega se useva sastoji od borbe protiv korova, navodnjavanja, prihrane i zaštite od biljnih bolesti i štetočina. Primena herbicida veliko je olakšanje u borbi protiv korova, jer su mehaničke mere teško sprovedive i zahtevaju mnogo rada. Prolećna prihrana uz međurednu obradu posle nicanja omogućiće bolji vodno-vazdušni režim i nadoknaditi isprani azot tokom zime. U slučaju dužeg sušnog perioda navodnjavanje belog luka može osigurati nesmetani rast, ali 3 nedelje pre planirane berbe navodnjavanje treba prestati.

Izbor kultivara i ekoloških tipova

Jesenji - (ozimi), sade se u jesen, prezimljuju i u sledećoj godini odmah na proleće počinju razvijati vegetativnu masu i lukovicu, sazrevaju početkom leta. Imaju kraće razdoblje mirovanja kao i se kao takvi u ambijentalnim uslovima njihov repromaterijal ne može čuvati do proleća. Listovi i lažna stabljika su im većinom širi i krupniji, i sama glavica je krupnija, s manjim brojem krupnijih čenova. Prolećni - sade se u proleće, a sazrevaju sredinom leta. U uslovima ambijenta se mogu dobro očuvati do proleća, jer imaju duže razdoblje mirovanja. Ovi ekotipovi su osetljiviji na niske temperature i ih iz tog razloga ih sadimo u proleće. Listovi i lažna stabljika su im tanji i uži, a glavice sitnije s većim brojem sinijih čenova. Alternativni - po svojstvima su bliži proletnjim ekotipovima, ali se mogu saditi u jesen jer su otporniji na niske temperature od prolećnih. Sadnjom u jesen im se produžuje vegetacija, što prouzrokuje nešto krupniju glavicu i samim time veći prinos u odnosu na prolećnu sadnju.

Berba i prinosi

Beli luk je zreo za vađenje kad lažna stabljika omekša i nadzemni deo počne polegati. U to je vreme u rezervnom tkivu lukova najviše šećera, što se može kontrolisati refraktometrom. Preporučuje se vađenje belog luka kad je još oko trećine lišća zeleno, a ako se vadi mehanizovano, još i ranije. Za beli luk jesenje sadnje to je najčešće krajem jula, a kod prolećne sadnje tokom avgusta. Vađenje se obavlja po suvom i lepom vremenu, kad je zemljište umereno prosušeno, s pomoću posebnih vadilica. Nakon vađenja beli luk je potrebno s polja dopremiti u prostor zaštićen od sunca i u tankom sloju prosušiti. Zatim se očisti od lišća i ostatka korena kao i kalibrira prema standardima. Pri tim operacijama treba izbegavati udarce. Pri mehaniziranom vađenju prvo se pokosi lišće, a nakon toga vadi prilagođenim vadilicama. Taj se način koristi prvenstveno za vađenje belog luka za preradu. Beli luk se može čuvati tokom cele godine u skladištima s kontrolisanim uslovima, na temperaturi 1 – 2 °C, pri relativnoj vlazi vazduha 70 – 75 %, uz stalno provetravanje. Prinos belog luka zavisi od ekotipa, roka sadnje, sadnog materijala i načinu sadnje.

Budući da za sadnju belog luka u sledećoj godini proizvođač mora ostaviti do 1 t/ha, to se smanjuje deo koji se može ponuditi tržištu za oko 20 %. Prema normama kvaliteta evropskog tržišta beli luk “ekstra klase” mora biti karakteristične boje za tip, cele glavice, pravilnog oblika, dobro očišćen, koren mora biti precizno odrezan, a čenovi moraju biti čvrsto vezani u glavici. Najmanji prodnos glavice mora biti 45 mm, a razlika između najveće i najmanje glavice u jedinici pakovanja najviše 20 mm. Beli luk “prve klase” mora biti ceo pretežno pravilnog oblika, čenova čvrsto priljubljenih i boje normalne za tip. Dozvoljen je nepravilni oblik zbog nenormalnog vegetativnog rasta i manje pucanje ovojnih ljuski, najmanji prečnik lukovice 30 mm, a razlika između najveće i najmanje lukovice 15 mm. Za “drugu klasu” dozvoljeno je pucanje spoljnih ljuski, nepravilan oblik lukovice, lagani natisak ako ne utiče na održivost a u glavici sme nedostajati najviše 3 čena. Krupnoća mora biti kao kod “prve klase”.

Skladištenje belog luka

Očišćeni i sortirani beli luk skladišti se u mrežastim vrećama, boks paletama ili rinfuzi. U skladištu je najvažnije održavati reltivnu vlagu vazduha manju od 70 % da se izbrgne nicanje korenčića i pojave površinske plesni. Najbolja održivost u skladištu je pri temperaturi od 1 - 2 °C. Slična je održivost na 20 - 30 °C, ali se pri tim temperaturama izgubi mnogo vlage pa se malo smežura. Prelazak korenčića i klice u skladištu najbrži je pri temperaturama od 5 - 10 °C.

Lekovitost belog luka

Jedinstveni sastav belog luka, koji sadrži ceo niz sumpornih jedinjenja, štiti nas od oksidativnog stresa i upala. Beli luk takođe utiče na nivo triglicerida i uopšte, holesterola u krvi. Beli luk sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, zahvaljujući jednom posebnom sastojku, koji se zove ajoen. Vrlo impresivna je sposobnost belog luka ka smanjenju krvnog pritiska. Istraživanja belog luka potvrđuju da ova biljka značajna antikancerogena svojstva. Pokazalo se, da redovno konzumiranje većih količina belog luka značajno smanjuje rizik od pojave mnogih vrsta raka. Radi efikasne prevencije raka je potrebno konzumirati veće količine ove namirnice, u čemu mogu pomoći kapsule ili tablete belog luka. Beli luk i njegovi sastojci su podvrgnuti brojnim istraživanjima da bi se dokazalo njihovo delovanje na infekcije uzrokovane bakterijama i virusima. Njegovo antimikrobno delovanje takođe uključuje gljivice i parazite. Jedan od sastojaka belog luka, ajoen, pokazao se posebno efekasnim u liječenju gljivice Candida albicans, Pseudomonas aeruginosa, kao i na mnoge druge bakterije.

Istoriske zanimljivosti

O lekovitim svojstvima belog luka jako su dobro znali drevni Grci i Rimljani, čiji su sportisti jeli beli luk pre sportskih takmičenja. Pre nego što su krenuli u rat, grčki i rimski vojnici su konzumirali beli luk. Kasnije, beli luk se proširio i u druga područja svijeta. U 6. veku, beli luk se počeo uzgajati u Kini i Indiji, gde je poznat po svojim terapeutskim svojstvima. Starorimski pisac Plinije opisao je beli luk kao lek za 61 zdravstvenu tegobu. Beli luk možemo naći i kao sastojak u nizu recepata Apicijevog kuvara (najstariji kuvar sačuvan u celosti). Hipokrat (otac medicine) preporučivao ga je u ishrani. Prvi zapisani štrajk u istoriji, koji se zbio u drevnom Egiptu, uzrokovan je upravo izbacivanjem belog luka iz svakodnevne ishrane robova. Kroz istoriju se koristio i kao lek za astmu, ubod škorpiona, a tokom Srednjeg veka verovalo se da je lek za kugu.

Izvor:

• Hrvatska poljoprivredna komora
• Udruga Beli luk Cerić

Luk šalot se najviše gaji u kućnim vrtovima i nema većeg značaja za tržište. Upotrebljava se i kao mladi luk. Lukovice se koriste tokom jeseni i zime, a sitnije se lukovice mariniraju. Razlikuje se od luka po manjim lukovicama koje rastu u grupi po 3 – 20 na istoj stabljici.

Razmnožava se vegetativno sitnijim lukovicama, koje brzo nakon sadnje diferenciraju bočne pupoljke. Svaki od njih stvara svoju 'lažnu stabljiku' i listove, koji su nešto manji od luka, ali inače imaju iste karakteristike. U toj se fazi koristi kao mladi luk. U povoljnim uslovima za 60 – 75 dana formiraju se lukovice.

Sadi se obično na gredice po 4 do 5 redova, s međurednim razmakom od 30 cm i razmakom u redu od 15 – 20 cm, u zavisnosti od bujnosti ekotipa. Luk šalot može podneti temperature do -8 °C, pa se može saditi u jesen u oktobru ili novembru ili u proleće čim to vremenske prilike dopuste,  na 4 – 5 cm dubine. Lukovice namenjene za sadnju u proleće čuvaju se na 8 – 12 °C.  Luk šalot sazreva sredinom leta u julu ili početkom avgusta. Prinosi lukovica mogu biti 20 – 30 t/ha.

Izvor:

•  R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.

Luk vlasac ima listove koji su cevasti, šuplji, dugi 20 - 25 cm koji formiraju više ili manje kompaktni busen na zajedničkom rizomu, koji može imati do 80 izdanaka. U prvoj godini takva biljka ne cveta, a u drugoj godini nakon mirovanja i jarovizacije (poticajno delovanje hladnoće na stvaranje cvetova) iz svih starijih izdanaka izbije cvetna biljka visoka oko 30 cm, koja na vrhu nosi cvet (s ružičastim ili ljubičastim cvetovima). Seme brzo gubi klijavost, pa se koristi samo jednogodišnje seme.

Vrlo je otporan na niske temperature i može podneti u zemljištu i vrlo oštre kontinentalne zime. Kada se dužina dana smanji ispod 14 sati, a temperatura padne ispod 16 °C, asimilati iz lišća premeštaju se u lukovice, a lišće žuti i odumire što je znak prelaska u mirovanje.

Budući da se kod vlasca troši lišće, preporučuje se 180 - 200 azota kg/ha (u 3 - 4 prihrane), 55 kg fosfora, 200 - 220 kg kalijuma, 70 kg CaO (kalcijum oksida) kao i 24 kg/ha MgO (magnezijum oksida).

Vlasac za tržište može se uzgajati:

Izvor:

• prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

Zimski luk potiče iz zapadne Kine i Japana gde ima više tipova i brojnih kultivara. Gaji se pretežito u kućnim vrtovima i koristi se lažna stabljika i zeleno lišće kao mladi luk. Višegodišnja je biljka (gaji se kao trogodišnja i četverogodišnja kultura) i razmnožava se vegetativno i generativno.

Nakon nicanja na stabljici započinje grananje i formiranje više lažnih stabljika s cevastim lišćem sličnim luku, ali se ne stvaraju lukovice. U povoljnim uslovima lišće stalno raste i obnavlja se, a starije odumire i tako nastane busen prečnika 15 – 30 cm. U drugoj i sledećim godinama pojavljuju se cvetne stabljike, visine 40 – 70 cm, s jednostavnom cvasti i svetlozelenim cvetovima jednake građe kao i kod luka. Seme je crno i smežurano, nešto sitnije od luka (300 do 500 semena u gramu). Otporan je na niske temperature.

Seje se u avgustu ili rano u proleće, krajem februara ili u martu, na 2 – 3 cm dubine uz međuredni razmak od 25 – 40 cm i razmak u redu od 10 – 30 cm. Pri letnjoj setvi bolji je gajenje iz rasada golog korena ili iz kontejnera, uz presađivanje sredinom oktobra. Takav se usev može pobrati već u prvoj polovini aprila. Nakon svake berbe usev se prihrani sa po 50 kg/ha azota.

Dvogodišnji i trogodišnji zasad može dati prinos 30 – 50 t/ha, a jednogodišnji 20 – 25 t/ha. U pripremi za prodaju luk se očisti od starog lišća, gornje se lišće prekrati i slaže u vezice koje se obično pakuju u kartonske kutije obložene PE folijom i tako su spremne za tržište.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.

Praziluk ima stablo koje nastaje od izraslih lisnih rukavaca koji su sedeći uvučeni jedan u drugi, dužina mu je od 20-80 cm, a debljina od 5-7 cm.

Seme praziluka polagano niče, po pravilu je potrebno 2-3 nedelje. Za gajenje kvalitetnog rasada potrebno je oko 6-8 nedelja. Za jesenju i zimsku proizvodnju rasad se gaji na otvorenom, a setvu je moguće obaviti sejalicama. Pri takvoj setvi seje se oko 750 semena po m2. Praziluk se presađuje u redove razmaka 30 cm na razmak 10-20 cm u redu, u zavisnosti od vremena gajenja. Za letnju proizvodnju seje se na manji razmak, a za jesenju na veći. Pre presađivanja rasadu se skrati koren i vrhovi listova. Na težim zemljištima za sadnju se koriste sadilice koje rasad sade na dubinu 10-12 cm kao i se kasnije nagrće zemlja.

Direktna setva moguća je samo na izuzetno kvalitetnom i dobro pripremljenom zemljištu za kasnu jesenju berbu. Seje se pilirano seme pneumatskim sejalicama na razmak redova 40-60 cm i oko 2,5 cm u redu. Proizvodnja direktnom setvom je jeftinija, ali nikad ne daje tako kvalitetan prinos, a i sama proizvodnja traje duže. U zavisnosti od sezone, setva počinje tokom marta, najkasnije do početka aprila. Najčešće se proizvodi iz rasada, no moguće je gajenje u plasteničkoj proizvodnji tokom cele godine ili kao hidro kultura (proizvodnja praziluka u hranjivom rastvoru - hidroponu). Praziluk se može sejati u hladna klijališta. Za 1 m2 bit će potrebno 8-10 g semena. Posejana se površina pokrije fino usitnjenom zemljom. To može biti kompost ili mešavina zemlje i zrelog stajskog đubriva. Za gajenje praziluka na većoj površini, na primer na 1 ha, za setvu treba pripremiti 300-400 m2 fino usitnjenih i pripremljenih gredica, za koje treba osigurati 2,5-3 kg semena. 

Tokom rasta zemlju je potrebno nekoliko puta nagrnuti oko biljke, da bi se dobio što duži beli deo biljke. Bolje zadebljanje donjeg belog dela postiže se prekraćivanjem zelenih listova. 

Vadi se čupanjem ili mehanizovano i to krajem oktobra i početkom novembra. Biljke se čiste od zemlje, suvog i polomljenog lišća. Koren se skraćuje za 3-4 cm, a lišće na 20-25 cm.

Praziluk se veže u snopiće po 20-30 komada kao i se tako iznosi na tržište. Može se skladištiti pri temperaturi od 0-1 °C i pri relativnoj vlazi vazduha 90-95 % do tri meseca. Prinos praziluka se kreće oko 30 t/ha, a zavisi o sorti i vremenu gajenja.

Izvor:

• Burza voća i povrća

Rokambol, stogodišnji luk gaji se u kućnim vrtovima i nema veće privredne vrednosti. Morfološki je identičan s lukom, ali iste godine daje cvetnu stabljiku. Razmnožava se vegetativno. Koristi se lukovica. 

Izvor:

•  R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.