Matovilac

Matovilac je biljka livadske flore i koristi se kao sveža salata zimi i u rano proleće. Kao niskoenergetska namirnica ima prednost za kontrolu unosa hrane, ali deluje i umirujuće na živce, verojatno zbog sadržaja talaserijanske kiseline. Postoje dva oblika: “velik“ ili “širokolisni“ kao i tamniji, kompaktniji “zeleni“ tip koji je popularan u zapadnoj Evropi, ali manje plodan.

Dvogodišnja je biljka, relativno kratke vegetacije (8 – 10 meseci od setve do fiziološke zrelosti), ali može se uzgajati i kao jednogodišnja kultura. Listovi su talasasti, glatke ivice i s vrlo sitnim dlačicama. U generativnoj fazi razvije se razgranata cvetna stabljika sa sitnim plavičasto-belim cvetovima.

Agroekološki uslovi gajenja matovilca

Temperatura

Matovilac je biljka blage klime, otporna na niske temperature. Može podneti temperaturu do -15 °C. Minimalna temperatura potrebna za klijanja tek nešto je iznad 0 °C, rasta 5 °C, a optimalna 10 °C. Biljka je dugog dana, a za prelaz u generativnu fazu mora još proći period mirovanja pri temperaturi manjoj od 10 °C kroz najmanje 2 nedelje, kada prođe juventilnu fazu (2 prava lista).

Zemljište

Nema velike zahteve prema zemljištu. Najbolje uspeva na zaštićenom staništu s puno sunca ili blagom senkom. Potrebno joj je duboko, plodno zemljište uz pH 5 do 7 za brz i neprekidan razvoj. Toleriše većinu vrsta zemljišta, osim poplavljenih. Budući da zauzima vrlo malo prostora, idealno ga je sejati između viših useva.

Agrotehničke mere pri gajenju matovilca

Plodored

Budući da zauzima zemljište od jeseni do ranog proleća, dobro se uklapa u plodosmenu s ostalim povrtnim kulturama. U ekstenzivnoj proizvodnji može se posejati nakon vađenja kasnoga krompira, nakon berbe pasulja ili soje, i brati se pre prolećne setve ratarskih kultura.

Obrada zemljišta

Pripremu zemljišta za gajenje matovilca korisno je započeti najmanje 2 nedelje pre planirane setve. Budući da je seme vrlo sitno, setveni sloj mora biti dobro izravnan i fine mrvičaste strukture. Na lakšim zemljištima može se povaljati lakim valjkom.

Đubrenje

Ima vrlo plitak korenov sistem, pa koristi hraniva iz površinskih slojeva zemljišta (15 – 20 cm). U zaštićenim prostorima, gde je prethodni usev obilno đubren, često nije potrebno đubrenje. Ne preporučuje s đubrenje stajskim đubrivom ili nedovoljno zrelim kompostom, zbog mogućnosti nepoželjnog mirisa matovilca. Može se đubriti s 400 – 600 kg NPK đubriva 15:5:20 ili 12:12:17, a prihranjuje se 15 do 20 dana pre berbe sa 50 – 70 kg azota.

Nega zasada

Pri ranoj setvi u drugoj polovini leta obično su potrebna jedno do dva navodnjavanja. Nega useva sastoji se od kontrole korova, a krajem zime prihranjuje se azotom sa 30 – 40 kg/ha. Prekrivanjem gredica agrotekstilom, perforiranom PE folijom ili niskim tunelima može se pospešiti rast, omogućiti ranija berba i osigurati bolja kvalitet biljaka.

Setva matovilca

Može se uzgajati kao pojedinačna biljka ili kao usev koji se “stalno vraća“. Seje se u više navrata, od sredine do kraja proleća za berbu leti. Seje se u rupe duboke 1 cm, udaljene 10 – 15 cm, pa se proređuje na 10 cm kada sadnice imaju 3 – 4 lista. Zimski usevi seju se u više navrata od sredine do kraja leta. Potrebno je paziti na mraz koji uništava lišće. Ako se seje sejalicom, razmak redova može biti 7 – 15 cm s 50 – 80 semena/m u redu. Količina semena za setvu zavisi od krupnoće semena. Za sitnije seme koristi se 1 do 2 g/m2, a za krupnije i do 5 g. Od setve do nicanja obično treba 8 – 10 dana. Uobičajena setva je od sredine avgusta do sredine oktobra.

Berba i skladištenje matovilca

Sadnice i listovi se beru po potrebi ili se cele biljke izvlače kada dozriju – oko 3 meseca nakon sadnje. Potrebno je paziti da se ne skine previše listova odjednom jer biljka slabi, što je posebno važno za zimske useve na otvorenom. Guste useve (600 do 800 biljaka/m2) treba brati ranije jer donji listovi brže počinju žuteti.

Nakon berbe matovilac se pere ili potapa u vodu zajdno s letvaricom da se isperu čestice zemlje. Pakuje se u male jedinice vrlo rastresito, da što duže izdrži na prodajnom mestu. Zbog male održivosti doprema se na tržište u najkraćem mogućem roku. Ako je potrebno, može se skladištiti jednu do dva nedelje pri 0 °C i relativnoj vlazi vazduha 95 %.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.
• Burza voća i povrća