Engleski naziv: Sweet pepper | Latinski naziv: Capsicum annuum L.
Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).
Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm. Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.
Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od –0,3 do –2,5 ºC dovode do uginuća biljke.
Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim, restresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8.
Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki (grašak, pasulj i dr.). Posle paradajza i krompira ne bi trebalo uzgajati papriku, zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Posle paprike mogu se uzgajati korenaste kulture i kupusnjače. Monokultura (ponavljanje sadnje paprike) znatno smanjuje prinose.
Priprema zemljišta za papriku počinje u jesen, dubokim oranjem na 30-35 cm. Mesec dana pre rasađivanja zemljište za gajenje se kultivira (usitnjava i poravnava, a neposredno pre rasađivanja površina se uređuje već prema odabiru tehnologije (primena folije, agrila, sistem navodnjavanja i dr.)
Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.
Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40-50 t/ha ploda sledeća:
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva kao i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem.
Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene.
Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi u toplim lejama i plastenicima, za srednje ranu u polutoplim lejama kao i za kasnu proizvodnju na otvorenim gredicama. U kontinentalnim krajevima setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se obavlja tokom aprila. Kod rane proizvodnje rasad se seje s nešto više semena, 8-10 g/m2, a za kasniju proizvodnju setva je ređa, sa 6-8 g/m2 semena.
Seme se seje u gotove hranjive supstrate i nije potrebno prihranjivanje rasada. Kaljenje rasada obavezno se izvodi 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje i otkrivanje rasada). Sadi se rasad star 50-65 dana.
U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm.
Nega zasada direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.
Pikiranje rasada započinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića (ovo vreme zavisi od temperature i osvetljenja).
Nakon pikiranja, mlade se biljke zasene (stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo), da bi se sprečilo neželjenoisparavanje vode iz biljaka (ovo se sme primeniti samo u onim danima kada je izrazito sunce jako jer u suprotnom biljke se mogu izdužiti-etiolirati).
U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Obranu papriku treba u što kraćem vremenu sortirati i pripremiti za tržište. Pakujenje se vrši u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice.
S obzirom na to da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje u običnim skladištima. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja je štiti i omogućuje provetravanje, na temperaturi između 2-4 ºC, može se uskladištiti 4-6 nedelja.
Izvori:
ukupno: 68, aktivno: 31, neaktivno: 37
Amfora
ANITA
Arlequin
ATRIS
BELLADONNA
BONI
BOTINEČKA ŽUTA
BRILL
CALIFORNIAN WONDER
CASANOVA
CORNO DI TOORO ROSSO
DELTA
ÉDESALMA
ESTAR
ESTILLO
FEFERONI CRVENI LJUTI
FEFERONI SLATKI ZELENI
FEFERONI SLATKI ŽUTI
FEFERONI ZELENI BLAGI
FEFERONI ZELENI LJUTI
FEFERONI ŽUTI LJUTI
FEHEROZON
GIALLO D`ASTI
HORGOŠKA SLATKA 2
ISTRA F1
KALDOM
KALINKOVA ZELENA
KALINKOVA ŽUTA
KALVIL BIJELI
KURTOVSKA KAPIA
MADONNA
MAJKOVAČKA ŽUTA
MENTA
MINTOS
NOVOSAĐANKA
P-26
PALANAČKA BABURA
PIROUET
Pitoma
PLANIKA
PODRAVKA
PREDI
RENDO
ROTUND ZELENI
ROTUND ŽUTI
SILBA
SIVRIÓ - SIVRIJA
Slavonka
SLONOVO UHO
SNOWDON
SOROKSARI
SZEGEDI 20
TALTOS SH
TAMBORA
TETOVSKA BABURA
VEDRANA
VIROVITIČANKA
VIZA
WHITNEY
Autohtona, stara sorta paprike - vrtka, gaji se samo u Beloj Palanci i okolini. Poslednjih godina obnovljena je njena proizvodnja, a kako bi se očuvala, lokalna samouprava subvencioniše gajenje vrtke. Svaki ar čistog useva vrtke, lokalna samouprava subvencioniše sa pet hiljada dinara. Poljoprivredni...
Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je izuzetno polifagna vrsta koja se hrani na oko 250 različitih vrsta biljaka. Kod nas je poznata je kao velika štetočina kukuruza i paprike, a u odsustvu domaćina razvija se i na korovskim vrstama, koje joj omogućavaju da zaokruži životni ciklus. Na slikama su...
Ovakvu čuturu za tucanje aleve paprike je u starom Vranju imala svaka porodica.
#RuralFoto #Životinje Ova slika nije slikana iz najboljeg kuta, nije uređivana, slikana je od strane potpunog amatera-mene. Daleko je od umjetničke fotografije, daleko je od savršenstva, no na njoj je prikazana ljubav, ljubav jedne žene(moje majke) prema malom jaretu koje se sprema napustiti ovaj sv...
Najmanja i najskuplja paprika na svetu - Aji Čarapita. A tek što je ljuta!!!
Od svih vrsta pekmeza, najdraži nam je ovaj od domaće svinje uz malo paprike ;)
Ko ne zna šta je paprika nema pojma o dobroj trpezi!!!
Paprike u senfu - samo za gurmane!
Maj donosi stabilnije vremenske prilike, znatno je smanjena opasnost od mraza, vlaga i tempereatura zemljišta su u optimalnom odnosu - što doprinosi rastu i napredovanju biljaka i raduje poljoprivrednike. 🌽 Seje se kukuruz šećerac, okopava se i proređuje repa. Na jarim usevima primenjuje se prskanj...
Kalcijum je sad potrebniji biljkama nego ikad Stres kod biljaka izazvan temperaturama iznad 35°C i nedostatkom vlažnosti, manifestuje se poremećajima u fiziološkim procesima u biljci koji se ispoljavaju kao trulež vrha ploda, uvijanje lišća, pucanje ploda, opadanje cvetova i tek zametnutih plodova....
