AgroKlub.rs

\

Sortne liste

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Agro Baza » Biljne vrste i sortne liste » Povrće » Paprika

Paprika

Engleski naziv: Sweet pepper; Latinski naziv: Capsicum annuum L.;

Paprika

Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).

Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm. Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.

Agroekološki uslovi za gajenje paprike

Vezani članci - Paprika


Temperatura

Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od -0,3 do -2,5 ºC dovode do uginuća biljke.

Voda

Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim, restresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8.

Agrotehničke mere u gajenju

Plodored

Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki (grašak, pasulj i dr.). Posle paradajza i krompira ne bi trebalo uzgajati papriku, zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Posle paprike mogu se uzgajati korenaste kulture i kupusnjače. Monokultura (ponavljanje sadnje paprike) znatno smanjuje prinose.

Obrada zemljišta

Priprema zemljišta za papriku počinje u jesen, dubokim oranjem na 30-35 cm. Mesec dana pre rasađivanja zemljište za gajenje se kultivira (usitnjava i poravnava, a neposredno pre rasađivanja površina se uređuje već prema odabiru tehnologije (primena folije, agrila, sistem navodnjavanja i dr.)

Đubrenje

Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.

Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40-50 t/ha ploda sledeća:

  1. 250-300 kg/ha N (100 kg pre presađivanja)
  2. 100- 150 kg/ha P2O5
  3. 200-300 kg/ha K2O
  4. 110-160 kg/ha CaO (posebno je značajan da bi se izbegla pojava tamnih pjega na plodu, što mmože znatno smanjiti prinos)

Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva kao i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem.

Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene.

Setva i sadnja

Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi u toplim lejama i plastenicima, za srednje ranu u polutoplim lejama kao i za kasnu proizvodnju na otvorenim gredicama. U kontinentalnim krajevima setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se obavlja tokom aprila. Kod rane proizvodnje rasad se seje s nešto više semena, 8-10 g/m2, a za kasniju proizvodnju setva je ređa, sa 6-8 g/m2 semena.

Seme se seje u gotove hranjive supstrate i nije potrebno prihranjivanje rasada. Kaljenje rasada obavezno se izvodi 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje i otkrivanje rasada). Sadi se rasad star 50-65 dana.

U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm.

Nega zasada

Nega zasada direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.

Pikiranje rasada započinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića (ovo vreme zavisi od temperature i osvetljenja).

Nakon pikiranja, mlade se biljke zasene (stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo), da bi se sprečilo neželjenoisparavanje vode iz biljaka (ovo se sme primeniti samo u onim danima kada je izrazito sunce jako jer u suprotnom biljke se mogu izdužiti-etiolirati).

Berba

U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Obranu papriku treba u što kraćem vremenu sortirati i pripremiti za tržište. Pakujenje se vrši u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice.

S obzirom na to da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje u običnim skladištima. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja je štiti i omogućuje provetravanje, na temperaturi između 2-4 ºC, može se uskladištiti 4-6 nedelja.

Izvori:

  • prof.dr.sc. N.Parađiković i suradnici; Osnove proizvodnje povrća; Koprivnica, 2011.
  • Burza voća i povrća

Paprika - Sorte (ukupno: 73, aktivno: 36, neaktivno: 37)

  • AMFORA
  • ANITA
  • APOLLO
  • ARLEQUIN
  • ATRIS
  • BAGOLY
  • BARBIE
  • BELLADONNA
  • BIANCA
  • BIBIC
  • BLONDY
  • BOBITA
  • BONI
  • BOTINEČKA ŽUTA *
  • BRILL *
  • CALIFORNIAN WONDER - eng: KALIFORNIJSKO ČUDO; *
  • CASANOVA *
  • CORNO DI TOORO ROSSO *
  • CSANGO
  • DELTA *
  • ÉDESALMA
  • ESTAR *
  • ESTILLO *
  • FEFERONI CRVENI LJUTI
  • FEFERONI SLATKI ZELENI *
  • FEFERONI SLATKI ŽUTI *
  • FEFERONI ZELENI BLAGI
  • FEFERONI ZELENI LJUTI *
  • FEFERONI ŽUTI LJUTI - lat: (OFICIRKA ŽUTA);
  • FEHEROZON *
  • GIALLO D`ASTI *
  • HORGOŠKA SLATKA 2
  • IDIL
  • ISTRA F1 *
  • KALDOM
  • KALINKOVA ZELENA *
  • KALINKOVA ŽUTA - eng: KALINKOVA RUMENA; *
  • KALVIL BIJELI *
  • KAPTUR
  • KURTOVSKA KAPIA *
  • MADONNA *
  • MAJKOVAČKA ŽUTA *
  • MENTA
  • MINTOS
  • NIKITA *
  • NOVOSAĐANKA
  • P-26 *
  • PALANAČKA BABURA
  • PIROUET
  • PLANIKA *
  • PODRAVKA
  • PREDI *
  • RENDO *
  • ROTUND ZELENI - eng: ZELENI ROTUND, PARADICSON ALAKÚ ZÖLD, ROTUND ZELENA; *
  • ROTUND ŽUTI *
  • ROTUND ŽUTI - eng: PARADICSON ALAKÚ FEHÉR, ROTUND RUMENA; *
  • SALANA
  • SAMURAI *
  • SILBA
  • SIVRIÓ - SIVRIJA *
  • SLAVONKA
  • SLONOVO UHO *
  • SNOWDON
  • SOROKSARI *
  • STELLA *
  • SZEGEDI 20 *
  • TALTOS SH *
  • TAMBORA
  • TETOVSKA BABURA *
  • VEDRANA
  • VIROVITIČANKA
  • VIZA *
  • WHITNEY

Pretraga baze sortne liste

Vaša pretraga obuhvata 255 biljnih vrsta iz baze sortnih lista.