Paštrnak

Paštrnak je stara kulturna biljka, dobijena je od samoniklog paštrnjaka. Gaji se za preradu i to pretežno za sušenje. Dvogodišnja je biljka. U prvoj godini sazreva zadebljali koren sličan peršunu, ali krupniji. Krem bele boje je, glava ima do 10 cm prečnika, a može dostići težinu i do 500 g. Na skraćenoj stabljici nalazi se rozeta jednostavno perastog dlakavog lišća, koja je bujnija i krupnija od peršuna. U drugoj godini razvije bujnu i razgranatu cvetnu stabljiku sa štitastim cvastima. Brzo gubi klijavost, pa je najbolje koristiti jednogodišnje seme.

Agroekološki uslovi

Temperatura

Za vegetativni rast optimalne su temperature od 16 - 18 °C, ali raste i pri 4 °C. Visoke temperature usporavaju rast, ali je na njih je otporan. U kontinentalnoj klimi može prezimiti na otvorenom. Za prelaz u generativnu fazu treba duže razdoblje nižih temperatura. (1 - 10 °C).

Voda

Ima dubok koren i može se koristiti vlagom iz dubljih slojeva zemljišta, pa se na aluvijalnim zemljištima uz reke može uzgajati i bez navodnjavanja. Ravnomerno snabdevanje vodom osigurava dobar prinos i dobru kvalitet.

Zemljište

Najbolje uspeva na srednje teškim zemljištima, ilovastim ili ilovasto-peskovitim, neutralne reakcije (pH 6,5 - 7,0). Na većim površinama za preradu gaji se, u kontinentalnom području, u dolinama reka.

Agrotehničke mere

Plodored

Ne sme se sejati na istu površinu najmanje 4 godine. Zbog duge vegetacije gaji se kao glavni usev, najbolje nakon strnih žita što omogućuje dobru pripremu za ranu setvu paštrnaka. Vadi se kasno u jesen, pa nije dobra pretkultura za prolećne useve.

Obrada zemljišta

Jesenje oranje je potrebno obaviti na 25-30 cm dubine. Pre setve zemljište se đubri kompleksnim NPK-đubrivima u odnosu 10:20:30. Po potrebi se dodaje kreč, budući da su biljke uzgajane na kiselom zemljištu sklone raku. Paštrnak dobro raste uz grašak i salatu, uz uslov da nije u senci. 

Đubrenje

Zbog velikog kapaciteta rodnosti i velike lisne mase paštrnaku treba osigurati dovoljno hraniva. Uz đubrenje s 220 kg azota, 150 kg fosfora i 300 kg/ha kalijuma kao i uz sklop 250 000 biljaka/ha postignu se prinosi od 45 t/ha.

Sorte

Najveći izbor kultivara paštrnaka ima Engleska i skandinavske zemlje. Dužina korena mu je 20 - 30 cm, a prečnik u glavi do 10 cm. Prednost im je što se lakše vade.

Setva / sadnja

Zbog duge vegetacije prednost ima rana setva u martu i do sredine aprila. Seje se u redove uz razmak 40 - 50 cm, a razmak u redu treba biti oko 10 cm, uz planirani sklop od 200 000 - 250 000 biljaka/ha. Treba koristiti seme proizvedeno prethodne godine što bolje klijavosti, da se izbrgne nejednako nicanje i nepravilan raspored biljaka u redu. Potrebno je 2 - 4 kg semena/ha. Paštrnak sporo niče.

Nega zasada

Tokom vegetacije međuredno se kultivira, dok se ne zatvore redovi. U sušnom periodu 2 - 3 navodnjavanja mogu osigurati dobar prinos.

Berba i skladištenje

Puna tehnološka zrelost paštrnaka nastupa tek u kasnu jesen. Može se vaditi i ranije, kada je zadebljali koren veličine peršuna i koristiti se za proizvodnju i prodaju u svežem stanju. Na većim površinama vadi se kombajnima za mrkvu ili šećernu repu. Prinosi mogu biti do 50 t/ha. Ako se ne stigne izvaditi na vreme, može ostati u zemljištu i vaditi se tokom zime ili u rano proleće, pre nego što protera novo lišće.

Zdrav, suv i neoštećen koren paštrnaka može se skladištiti za kasniju preradu u trapovima ili podrumima. Optimalna temperatura skladištenja je 0 °C uz relativnu vlažnost vazduha oko 95 %.

Izvor:

• prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
• Burza voća i povrća